ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ
Основе менаџмента
Семинарски рад
Настанак школе међуљудских односа
у развоју менаџмента
Предметни наставник:
проф. др Милко Цупара, дипл. Ек.
Студент:
Шандор Лајко56/09
Датум предаје
3.12.2010.
Београд
децембар, 2010
Назив рада
Шандор Лајко, 56/09
2 / 13
САДЖАЈ
ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА ИНФОРМАЦИОНЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ
....................................... 1
Саджај ....................................................................................................................... 2
Резиме ....................................................................................................................... 3
Увод ........................................................................................................................... 4
Настанак школе међуљудских односа у развоју менаџмента ................................. 5
Фабрика у хоторну .................................................................................................... 5
Добробит запослених .............................................................................................. 6
Почетак истраживања................................................................................................ 6
Долазак Елтона Меја.................................................................................................. 7
Жене у испитној соби за склапање релеја................................................................... 8
Дијалог са запосленима ............................................................................................. 9
Утицај Хоторнских студија........................................................................................ 10
Хоторн ефекат ...................................................................................................... 11
Закључак ................................................................................................................. 12
Интернет извори...................................................................................................... 13
Назив рада
Шандор Лајко, 56/09
4 / 13
УВОД
Још у древним временима, човек је спознао поребу за поделом рада. У племенским
заједницама прачовека постојала је подела између ловаца и сакупљача, ка можда први
вид специјализације одређених људких вештина. Како се временом проширивао спектар
човекових делатности, тако је њихова организација постајала све већи изазов.
Мада о томе не постоје конкретни писани трагови, знамо да су древни Сумери (Сумерци)
већ имали функционалан систем пореза и развијену праксу контроле око 5000 година пре
нове ере.
Стари Египћани су већ били у стању да организују изградњу невероватних грађевина које
стоје и до данашњег дана.
Вавилонска цивилизација развила је први познати законик – Хамурабијев закон, који је
регулисао питања заштите приватног власништва, имовине, трговања, породице и рада.
Код старих Јевреја развијени су организација, избор и обука кадрова и додела
ауторитета.
Изградња једна од најбоље организованих система на свету, Католичка црква, почела је
око 300. године нове ере.
Крајем 19. и почетком 20. Века, долази до издвајања управљачке функције, као посебног
занимања унутар пословне оганизације. Индустријса револуција је драстично убрзала тај
процес, па су у том временском периоду почели да се развијају и први коцепти, школе
управљања и руковођења. У оквиру прве, такозване Класичне школе менаџмента,
развили су се правци који су на различите начине покушавали да реше проблеме настале
наглим порастом производних капацитета и општег укруњавања индустриске начина
пословања. Велики недостатак класичних теорија менаџмента, у духу времена у кејем су
настале, био је тај што су човека покушавале да сагледају као машину, повећавајући
његову способност да извршава радне задатке, а да су при томе маргинализовале
психолошку, емутивну димензију људског бића.
Пајава радничких синдикта, а затим и експанзија социјализма из Совјетског савеза
премаостатку света, довеле су до спознаје да у индустријском капитализму мора доћи до
некакве промене. Основни циљ студије у Хоторну био је управо проналажење праве
равнотеже између продуктивности и задовољства радника.
