ELEKTROTEHNIČKA ŠKOLA
„MIJA STANIMIROVIĆ“
NIŠ
ZAVRŠNI RAD
Tema
: NASTAVLJANJE OPTIČKIH KABLOVA
Smer: Monter telekomunikacionih mreža
Mentor:
Učenik:
Prof.Arsenijević Slavoljub
Pajović Igor
Niš, jun
2012god.
Nastavljanje optičkih kablova
3
SADRŽAJ
1. Optika
Optička vlakna
Optički kabl
2. O uredjaj u sistemu prenosa po optičkom kablu
Optički predajni
Optički prijemnik za povratni smer
Jedinica za napajanje optičkog čvora i distribuionih pojačavača
Optički čvor
2.4.1.Uzemljenje optičkog čvora
3. Opšte o polaganju optičkog kabla
Polaganje PE cevi u rov
Uduvavanje optičkog kabla u PE cev
Nastavljanje i završavanje optičkih vlakana i kablova
4. Merne procedure
Provera kvaliteta optičkih kablova linija
4.1.1.Merenja pre preuzimanja kabla
4.1.2.Merenja prilikom prezimanja kabla
4.1.3.Merenja pe polaganja kabla
4.1.4.Merenja posle polaganja kabla
4.1.5.Merenja u toku montaže
4.1.6.Završna merenja
4.2. Merenje optičkog slabljenja
a)Metoda merenja u dve tačke
b)Metoda merenja u jednoj tački
Nastavljanje optičkih kablova
5
Postoje dva osnovna tipa optičkih vlakana:
1.
Single
– metode vlakna, prečnika 9 mikrona, koja penose infracrvenu svetlost talasne
dužine od 1.300 do 1.550 nanometara, koju generišu laseri.
2.
Multi-mode
vlakna, prečenika 62,5 mikrona, koja prenose infracrvenu svetlost talasne
dužine od 850 do 1.300 nanometara, koju generišu LED diode
Ako želite da osvetlite kraj dugog, pravog hodnika, dovoljno je da uperite snop svetlosti niz
hodnik i – rešili smo problem. Svetlost se prostire pravolinijski, i ako je izvor dovoljno jak, nema
nikakvih problema da dopre do drugog kraja. Medjutim, šta ako hodnik ima krivinu na jednu
stranu? Na krivini ćete postaviti jedno ogledalo. A šta ako hodnik ima čitar niz krivina? Na
svakim krivinama bi morali da postavite po jedno ogledalo... Upavo je to princip rada optičkog
vlakna.
Svetlost u optičkom kablu putuje kroz jezgro odbijajući se o oblogu u skladu sa principom koji
se zove potpuna unutrašnja refleksija. Pošto obloga uopšt e ne apsorbuje sv etlost, svetlosni
signal se može prenositi na velike daljine. Ipak, tokom prenosa se svetlosni signal delimično
degradira, najviše zbog nečistoća u staklu od kojeg je napravljeno vlakno.
U zavisnosti od čistoće skala i talasne dužine svetlosti koja se prenosi, dolazi do različitog slab
ljenja signala, koje se kreće u rasponu od 60 – 75% km pa sv e do manje od 10% km, kod
optičkih vlakana vrhunskog kvaliteta i svetla talasne dužine od 1.550nm. U prenosu svetlosnog
signala učestvuje 4 elementa:
Nastavljanje optičkih kablova
6
-
Optički predajnik – generiše i kodira svetlosne signale. Nalazi se blizu optičkog vlakna i
često ima i sočiva kojima se svetlosni snop fokusira u vlakno. Najčešći predajnici su
laseri i LED diode-laseri emituju signale veće snage, ali su osetljivi na temperaturu i
skuplji od LED dioda. Sve vrste prdajnika emituju infracrvenu svetlost, koja se nalazi u
nevidljivom delu spektra.
-
Optičko vlakno – penosi sv etlosni signal na daljinu.
-
Optički regenerator-pojačava svetlosni signal pri prenosu na veće razdaljine.
Sastoji se od optičkih vlakana sa specijalnim omot ačem koji je neprekidno pod laserskim
snopom. Oslabljenom svetlosnom signalu, koji u regeneratoru stigne do tog specijalnog omotača,
predaje se dodatna energija koju emituje laser i takav signal nastavlja svoj put »osvežen«, ne
menjajući svoje karakteristike.
-
Optički prijemnik – prima i dekodira svetlosne signale, pretvarajući ih u električne. Za
prijemnike se najčešće ko9riste fotoćelije ili fotodiode.
U odnosu na klasične metalne (bakarne) žice, osim što su jeftinija, tanja, lakša, manje
degradiraju signal koji penose, koriste manje energije za prenos itd. optička vlakna poseduju još
dve važne osobine – pošto ne prevode struju, nego svetlosst, optička vlakna ne mogu da izazovu
požar, a pošto nema električnih signala, nema ni zračenja i elektromagnetskog zagadjenja sedine
kroz koju prolaze optički kablovi.
1.2.Optički kabl
Optička vlakna penose digitalne signale u obliku modulisanih svetlosnih impulsa na velike
udaljenosti i velikom brzinom. Signal na prijemu je čist i ne slabi. Koriste se u KDS za
magistralni nivo za razdaljine veće od 1000m. Prenosti: otporni na elektromagnetne smetnje,
malo slabljenje (od 0.2 do 0.5dB/km), širok frekventni opseg veliki propusni kapacitet, bolji
odnos signal/šum, efikasnija dvosmerna komunikacija, ne postoji problem preslušavanja izmedju
vlakana, manje su im dimenzije, velika brzina prenosa (10Gb/s).
