Република Српска
УНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ
ПЕДАГОШКИ ФАКУЛТЕТ У БИЈЕЉИНИ
Д И П Л О М С К И Р А Д
Н
А
С
Т
А
В
Н
А
С
Р
Е
Д
С
Т
В
А
:
:
Ментор
Студент
.
.
Доц др Владо Симеуновић
Машић Ан
k
а
285/07R
Бијељина, 2012. године
1
1.
УВОД
Развој технике и технологије намеће потребу за унапређењем технологије образовања
на свим нивоима. Појава рачунара и других нових наставних средстава узрокује промјене
које иду ка повећању квалитета наставног процеса. Цио процес осавремењавања наставе
условљен је посjедовањем и коришћењем одговарајућих средстава, опреме и уређаја. При
набавци средстава, опреме и уређаја образовне институције ангажују значајна финансијска
средства.
Данас се знање увећава великом брзином, па је неопходно прихватити и уводити нове
облике, методе и средства учења. Настава у којој се користи само класична табла и креда ви-
ше није задовољавајућа. Да би настава била ефикаснија потребна су нова мултимедијална
наставна средства, која задовољавају и савремене дидактичко-методичке принципе реализа-
ције наставе. Одржавање и повећање квалитета образовања има за циљ пружање могућности
стицања потребних знања и развијања способности ученика, које ће касније они и при-
мјењивати у даљњем школовању и раду. При томе велика одговорност је на самим настав-
ницима, који морају бити оспособљени да користе савремена наставна средства и да буду у
току са њиховим развојем. Са таквим средствима при извођењу наставе остварује се већа
интерактивност, ангажовање и мотивисаност код ученика, што доприноси побољшању ко-
начних исхода учења. Пројектори (са рачунаром и пројекционим платном) су током протек-
лих година нашли примјену у многим школама. Ипак, они не могу у потпуности замјенити
класичну школску таблу, јер приказују већ припремљен садржај, па нема мјеста за додатне
активности, објашњења и измјене. Комбинацијом два претходно поменута приступа одр-
жавању наставе и њиховом надоградњом дошло је до настанка електронске интерактивне
табле (сусреће се и назив мултимедијална школска табла).
Уз ову таблу, обичном пројектору додаје се интерактивност и систем постаје високо
технолошка замена за школску таблу, са обиљем нових могућности. Истраживања у сфери
образовне праксе показала су да традиционална школа, заснована на меморисању и ре-
продукцији чињеница, не може у већем делу развити компетенције потребне за изазове, зах-
теве и темпо савријеменог живота. На данашњу поплаву присутности технолошки унапређе-
них уређаја у свакодневном животу и раду едукација не сме бити имуна, већ мора да је у
примереној мери, сходно наставним плановима и програмима, узрасту, особеностима
ученика и техничким могућностима, уводи у своје токове. Технологија представља значајан
ресурс у проширивању и надоградњи система за учење. Тежи се налажењу нових оптимал-
2
1.
ПОЈАМ НАСТАВНИХ СРЕДСТАВА
Почетни дио сваког сазнајног процеса су чула. Поједини чулни органи, као што су рецептори,
преузимају чулне утиске из спољашњег свијета преко нервних влакана. Ти сигнали допиру до
коре великог мозга, гдје у свијести мозга настаје одражавање одговарајућих особина материје.
Повезивањем тих особина настаје цјеловита слика спољашњег свијета-перцепција, а тиме и
формирање појмова. Код ученика томе доприносе разни предмети, звукови и слике. Да би се
остварили одређени васпитно-образовни циљеви, задаци и садржаји потребна су одговарајућа
средства. Под средствима се подразумева све оно што окружује дијете а што му помаже да
усвоји одређена знања, вјештине и навике. У том смислу као средство образовања, може се
третирати сваки предмет или појава из природе, непосредне околине, предмети који служе у
животу и друго. Међутим, сва та средства нису дидактичка. Под дидактичким (наставним)
средствима се подразумевају она средства која су специјално припремљена и намијењена
образовању дјеце.
Наставна средства су као посредник у стицању сазнајних процеса између ученика и
објективног свијета.
Постоје многе дефиниције наставних средстава. Једна од прихватљивијих и нама најближих
је сљедећа:
„ Наставним средством можемо сматрати само оно чиме се потпомаже разумјевање, усвајање
и интерпретација садржаја наставе учења.“
(Симеуновић, Спасојевић, 2004.)
Поред ове, постоје и друге дефиниције наставних средстава.
„ Наставна средства су дидактички обликовани објективно дани предмети, појаве, производи
људског рада који у настави служе као извори спознавања, односно учења.“
(Педагошка енпиклопедија, 1989.)
„ Наставна средства су сви они предмети, модели, макете, слике, цртежи, апарати, итд.који су
одабрани, подешени или произведени за потребе наставе.“
(Баковљев 1998.)
Школска табла, графоскоп, касетофон, нису наставна средства, али то постају када се користе
у настави и доприносе њеном успјеху и успјеху ученика, помажу да стекну знања, вјештине и
навике, као на примјер, запис на школској табли, графофолија приказана помоћу графоскопа,
аудио снимак пуштен на касетофону.
4
Дидактичка вриједност сваког наставног средства зависи од тога када се оно, како и зашто
користи. Једно те исто наставно средство може у одређеној ситуацији бити најпогодније,
дидактички највредније, а у другој ситуацији сасвим непогодно, без икакве дидактичке
вриједности.
Постоје посебни дидактички разлози за обликовање наставних средстава као извора знања у
настави. Објективна стварност, природна и друштвена, коју ученици проучавају у настави,
адекватан је извор знања у људском спознавању. Међутим, неки наставни предмети и неки
дијелови градива имају такав карактер да ученицима не можемо показати природне предмете,
не можемо их одвести на одређено мјесто, па се као надокнада за то употребљавају посебно
конструисана наставна средства. Зато су она дидактички обликована изворна стварност. Она су
као извори знања носиоци чињеница и генерализација.
Несређени извори отежавају ученицима схватање и разумијевање нових појмова и појава, а
тиме и стицање потребних знања о њима. Зато је обликовање наставних средстава, као извора
знања у наставне сврхе, потребно урадити према дидактичким захтјевима у том смислу да она
буду у сазнајном погледу потпуна, адекватна, приступачна, сазнајно изоштрена, прегледна и да
непосредно изражавају чињенице и генерализације.
Употреба наставних средстава присутна је од када постоји и настава. Прво су то били
рукописи, слике, наставникове маштарије пресликане на папир и израђене од неког материјала
као демонстративно средство. Потом долазе уџбеници, репродуктивне слике. Долази до
напретка у техници, па тако имамо аудио записе и филмове. Данас, када је технологија дошла
до свог врхунца, суочавамо се са много модерних наставних средстава као што су
програмирани софтвери , електронске лабораторије, компијутери.
Да би та средства имала одговарајући учинак, она се морају систематски примјењнивати у
настави и бити њен саставни дио. А да би ипак могла бити саствани дио наставе , неопходно је
да наставник добро познаје техничко средство, које ће у том случају бити наставно помагало.
Наставна помагала помажу у кориштењу, представљању наставних средстава у наставном
процесу.
Рад овим средствима не треба схватити тако да се помоћу њих из наставе избацује
наставникова жива ријеч или наставник уопште. Напротив, примјена ових средстава више
наглашава улогу наставника као битног фактора наставе и његову руководећу улогу.
5
3.
НАСТАВНА СРЕДСТВА У САВРИЈЕМЕНОЈ НАСТАВИ
„
Стварни пут открића не састоји се у трагању за новим предјелима, него у гледању
другачијим очима. “
Крајем XIX вијека и током XX вијека знатно се више истражују нове форме организације
наставе, експериментално се провјеравају ефекти дјеловања у васпитно- образовном раду.
Сврха нових облика организације наставе је да се превазилазе ограничености разредно-
часовног система, школа више отвори према средини и разноврсним изворима сазнања,
смјелије уводи нова образовна технологија, да се настава подиже организацијски и садржајно
на виши ниво.
Побољшаност у трансферу знања постиже се употребом наставних средстава. Из бројних
истраживања резултати показују знатно већи степен усвојених знања аудио- визуелном
перцепцијом и моторном активношћу (и до 90%) у односу на аудитивну перцепцију (око 20%).
Наставна средства, не само да олакшавају и помажу рад наставника, него имају и велики значај
за трајност усвојених знања код ученика, што је и суштински циљ.
Фронтални облик рада захтијева највеће ангажовање наставног особља, а ефекти у трансферу
знања су знатно мањи.
Индивидуални облик рада захтијева од ученика далеко веће ангажовање и води га кроз учење,
док је улога наставника у организацијској сфери и сфери праћења. Њега потпомаже употреба
разноврсних наставних средстава која води ученике до жељеног циља.
Пут од фронталне ка индивидуализираној настави условљен је развојем савријемених
наставних средстава као и могућности њихове примјене у наставном процесу.
7
