ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
УНИВЕРЗИТЕТ У БОГРАДУ
Одељење: Педагогија
Предмет: Настава и учење
Тема:
НАСТАВНЕ МЕТОДЕ
Ментор: Студенти:
Проф. Саша Дубљанин
Београд, 2015.год.
Семинарски рад
САДРЖАЈ:
УВОД..............................................................................................................................................3
1. НАСТАВНЕ МЕТОДЕ И С ЊИМА ПОВЕЗАНЕ НАСТАВНЕ ТЕХНИКЕ...............4
2. НАСТАВНА МЕТОДА ПОКАЗИВАЊА ИЛИ ДЕМОНСТРАЦИЈЕ..........................6
2.1. Како наставник показује (демонстрира ) предмете.................................................7
2.2. Како наставник показује (демонстрира) делатност................................................8
2.3. Како наставник показује (демонстрира) појаве......................................................8
2.4. Како ученици сами посматрају ..................................................................................9
2.5. Како ученици сами врше огледе................................................................................10
2.6. Како се организују задаци посматрања...................................................................11
2.7. Како се скупља и набавља материјал и помагала за извођење наставе ..........12
3. НАСТАВНА МЕТОДА ОБЈАШЊАВАЊА ИЛИ ИНТЕРПРЕТАЦИЈА..................12
3.1. Како објашњавамо језичке приказе..........................................................................13
3.2. Како објашњавамо приказе у сликама....................................................................14
4. НАСТАВНА МЕТОДА ПРИКАЗИВАЊА........................................................................16
4.1. Како приказује наставник........................................................................................17
4.2. Како ученици приказују.............................................................................................19
5. РАЗВОЈНА МЕТОДА ИЛИ МЕТОДА РЕШАВАЊА ПРОБЛЕМА..........................25
5.1. Како наставник употребљава наставни разговор..................................................26
5.2. Како наставник употребљава питања у настави...................................................28
5.3. Како ученици испитују..............................................................................................30
5.4. Како наставник подстиче у наставном раду..........................................................31
5.5. Како наставник поступа са одговорима ученика.................................................32
5.6. О унутрашњој организацији наставног разговора...............................................33
5.7. О спољашњој организацији наставног разговора.................................................35
ЗАКЉУЧАК................................................................................................................................36
ЛИТЕРАТУРА............................................................................................................................37
2
Семинарски рад
1. НАСТАВНЕ МЕТОДЕ И С ЊИМА ПОВЕЗАНЕ НАСТАВНЕ ТЕХНИКЕ
Постоји безброј људских делатности чије извршење захтева одређену методу.
Најједноставније делимо их на: научне методе (познавање истине), уметничке
(уобличавање стварности и изражавања лепоте) и техничке методе (савлађивање природе
и дизање нивоа људског живота с посебним обзиром на удобност и благостање). И
обучавање је далатност, међутим, тешко бисмо га могли уврстити у једну од обе три групе
метода. Наставник не открива нове истине, не ствара уметничке ликове и не израђује
техничке справе. Његова делатност карактеристична је по томе што даје, пружа,
посредује, већ остварене ствари, увежбава ученике у стицању знања, умења и навика и
стара се да све ово постане њихова тајна и присна својина. Међутим, пошто су наставни
предмети више или мањи обимни и нарочито подешени изводи из науке, уметности и
технике наставник у своме раду мора на неки начин да прати методе научника, уметника и
техничара и да тако води рачина о посебностима наставног градива. Према томе метода
наставника мора да је стварно – логички правилна.
1
Степени развоја његових ученика
могу да су различити а посебности тих степена наставник мора да познаје и да о њима
води рачуна. Према томе његова метода рада мора и психолошки да је са пуно дејства.
Настава као посебна форма образовања је основна делатност васпитања и као таква у
служби нашег општег васпитног циља. Зато метода наставниковог рада мора да и је
идеолошки прожета. Укратко, могли бисмо да кажемо да је наставна метода начин рада
којим наставник по налогу друштва и према обавезном наставном плану и програму даје и
утврђује прописано наставно градиво, и то
2
: стварно-логично правилно, са пуним
психолошким деловањем и иделошки прожето.
Приликом поделе наставних метода треба имати на уму да наставник мора наставно
градиво да даје, посредује, и да га утврђује. Према томе, разликујемо наставне методе у
сврху давања или посредовања наставног градива као и наставне методе ради утврђивања
наставног градива. Оне прве наставне методе одређујемо тражећи одговоре на питања на
1
Пољак В., (1970): Дидактика за педагошке академије, Школска књига, Загреб.
2
Шријуновић К., Лакета Н., (2000): Дидактика, Учитељски факултет, Ужице.
4
Семинарски рад
који начин наставник може да најуспешније посредује између стварно-логичних
посебности наставног градива и ученика.
Упрошћавањем овог поступка можемо утврдити четири главне наставне методе у
сврху посредовања наставног градива, и то
3
:
1)
метода показивања или демонстрирања (градиво се показује како оно
стварно и јесте );
2)
метода излагања или објашњавања (градиво се показује у разним формама
које треба да што боље замењују стварност),
3)
методе приказивања или представљања (градиво се представља, даје се
сликовит опис, приказује се, игра и на тај начин се посредује стварност свуда
тамо где је ученици, као на пример у историји, не могу непосредно схватити)
и
4)
метода развоја, расплета (односи се конкретно размишљање о градиву).
Ове се јасно четири методе међусобно разликују, ипак ниједна од њих засебно не
може да се појављује успешно, она може да се води али се према потреби смишљено
повезује и допуњава са осталима. Ако на пример наставник обрађује неку животињу или
биљку ученици пре свега морају да је посматрају према упутствима свог наставника.
Методе утврђивања наставног градива одређујемо тражећи одговор на питање да ли
се ради углавном о усвајању знања или умења или се ради о њиховој примени у пракси. У
првом случају одговара наставна метода понављања у ужем смислу те речи; у другом
случају, пак, метода примењивања, практично вежбање. Међутим, и у овим случајевима
поједина наставна метода само води али се и са другим методама смишљено повезује. Ако
на пример наставник утврђује знање из географије тиме се, мање или више, повезују и
умећа и практично показивање, цртање, описивање (замишљених путовања).
3
Шријуновић К., Лакета Н., (2000): Дидактика, Учитељски факултет, Ужице.
5
Семинарски рад
шта она значе, њихов смисао, као и то уколико могу да помажу у правилном схватању
стварности, истине.
2.1. Како наставник показује (демонстрира ) предмете
У овом случају долазе у обзир пре свега стварни, истински, прави предмети које
наставник доноси у одељење (животиње, биљке, руде, творевине људских руку), а врло
ретко и појаве којих обично нема кад би биле потребне. Посматрање је могуће код свих
наставних предмета, а свакако код познавања природе, посматрају сви ученици под
вођством наставника у одељењу (кабинету или некој другој школској просторији). Обично
се формира група у полукругу тако да су мањи ученици напред, а већи позади и сви
посматрају према упуствима наставника. Почиње се са кратким разговором, у току
демонстрирања наставник поставља питања којима жели да скрене пажњу ученика на
битне особине и ознаке предмета који они морају добро да схвате и памте. Питања могу да
постављају ученици, на која одговарају ученици, а може и наставник.
Искуства су показала да је код демонстрирања потребно придржавати се следећих
упустава
5
: Предмет који се показује треба да је типичан, да има значајне црте, треба га
схватити прво у целини и затим га рашчланити, треба да је довољно велик, како би га
сваки ученик видео са свог места; показивање треба да се врши према одређеним
видовима посматрања (оптичким, акустичним и др.) тако да су где је то год могуће и
потребно ангажовати сва чула. Где год је то могуће ученици треба да посматрају предмет
у његовом развоју, променама и делатности.
Врло ситне предмете наставник не демонстрира пред целим одељењем, већ се
претходно побрине да сваки ученик донесе или добије по један такав предмет. Наставник
упућује ученике шта и како треба да посматрају, а кад се зато укаже потреба, посебно код
оних делова који се једва примећују, наставник те повећане делове показује на сликама
или их црта на табли.
5
Качапор С., Вилотијевић Н., (2005): Школска и породична педагогија, Филозофски факултет Приштина –
Косовска Митровица, Учитељски факултет – Београд.
7
