Наставни системи
Из Википедије, слободне енциклопедије
Наставни систем
је цјеловито обликовање и структурисање
наставног
процеса.
Садржај
[
сакриј
]
1 Хеуристичка настава
2 Програмирана настава
3 Егземпларна настава
o
3.1
Интерактивна егземпларна настава
4 Литература
[
уреди
]
Хеуристичка настава
Назива се још и развојном, развијајућом или генетичком наставом. Назив потиче од грчке ријечи
„хеурескеин“, која значи „проналазити“ или „откривати“.
Хеуристичка настава је такан наставни систем у коме
ученици
самостално траже пут сазнања,
а
наставник
их тако води да они имају утисак да су сами открили сазнање. У оваквој настави, наставник
постављањем питања води ученика да он властитим трудом открива нове
чињенице
, да
изводи
закључке
, да проналази законитости и правила, и да тако стиче нова
знања
.
Хеуристичко-развојни приступ повезиван је са принципом самодјелатности у настави, још у
19. вијеку
.
Проблем ове наставе је мисаоно активирање свих ученика бројније групе. Највећа слабост ове наставе
је што наставник води главну ријеч. Према садржају учења, наставник је у непосредном, а ученик у
посредном односу.
Предност овавкве наставе је потпуније схватање наставних садржаја код ученика. Ученицима који
немају искуства у оваквој настави могу да се дају чињенични подаци, упутства или више закључака од
којих они требају да одаберу праве.
[
уреди
]
Програмирана настава
Ова врста наставе задржава позитивне карактеристике хеуристичке наставе. Умјесто наставника,
ученик се овдје води до схватања и усвајања наставних садржаја мисаоно-
логички
, путем самосталног
проучавања програмираног градива. Програмирани чланак је најмањи елемент програмираног градива.
Програмирани чланак садржи следеће дијелове:
1. упутство,
2. информацију,
3. задатак,
4. простор за рад,
5. повратну информацију.
Постоје два типа програмирања наставе: линеарни и разгранати. Линеарни је испрограмиран
подједнако за све ученике у групи, а разгранатим програмирање се узимају у обзир разлике у предзнању
и способностима за учење.
Предност ове наставе је у томе што се ученик у кратким корацима сигурно води до коначног циља.
У оваквој настави недостаје однос ученик-наставник.
[
уреди
]
Егземпларна настава
Назив потиче од латинске ријечи „егземплум“ која значи „примјер“, означава да је из мноштва узето оно
битно, узорно, суштинско.
У оваквој настави из програма се бирају само карактеристични наставни садржаји, који се касније
обрађују на узоран начин. Три су кључне етапе у примјени овакве наставе:
1. Наставник проучава
наставни програм
, проналази веома сличне садржаје и дијели их на
егземпларне и аналогне.
2. Егземпларни садржај се обрађује на узоран начин, најчешће хеуристички. Ова етапа обухвата
следеће компоненте наставног процеса: а) припрему, б) обраду наставних садржаја, в)
вјежбање, г) понављање.
3. Ученици самостално обрађују аналогне садржаје, радећи по узору добијеном у претходној етапи
наставе.
У оваквој настави се смјењују наставниково поучавање и учениково самостално учење. У етапи 2)
наставник је у непосредном односу са ученицима и наставним садржајем, а ученик је у посредном
односу са наставним садржајем. У етапи 3) ученик је у непосредном односу са наставним садржајем.
[
уреди
]
Интерактивна егземпларна настава
Интерактивна егземпларна настава је нова варијанта ове наставе. Ова нова настава има следеће
етапе:
1. Увођење ученика у интерактивне наставне активности
2. Наставникова обрада егземпларних наставних садржаја
