Saobraćajna nezgoda je događaj na putu ili drugom mestu otvorenom za javni
saobraćaj ili koji je započeo na takvom mestu, u kome je učestvovalo najmanje
jedno vozilo u pokretu i u kome je jedno ili više lica poginulo ili povređeno ili je
nastala materijalna šteta.

Da bi se jedan događaj mogao okarakterisati kao saobraćajna nezgoda (nesreća)
bitno je da se:



Dogodio na površini koja je namenjena za saobraćaj



Da je učestvovalo najmanje jedno motorno vozilo u pokretu (pa čak i kada
se vozilo samo pokrene, “otkoči”, pokrene unazad i obori pešaka…)



Da je u nezgodi nastala šteta, na licima (povrede zadobio pešak, putnik,
vozač…) i/ili na stvarima (npr. slupano vozilo, oštećena bandera, ograda
kuće… Nekome su pri povredi polomljene naočare ili je u sudaru sa
motociklistom motociklisti uništena kaciga ili motociklističko odelo).

Inić, M.: Bezbednost drumskog saobraćaja, FTN izdavaštvo, Novi Sad, 2001.

2. UZROCI NASTAJANJA SAOBRAĆAJNIH NEZGODA

Za uspešno sprečavanje saobraćajnih nezgoda, potrebno je da se najpre utvrde
uzroci, uslovi, povodi i faktori koji dovode do nastanka konkretne saobraćajne
nezgode, pa tek onda na osnovu toga projektuje i sprovodi delotvorni odgovor
društva.

Osnovni uzroci saobraćajnih nezgoda su:

1. Čovek
2. Put
3. vozilo

3. SAOBRAĆAJNA NEZGODA SA NASTRADALIM LICIMA

U proseku godišnje u Srbiji se dogodi oko 13 400 saobraćajnih nezgoda sa
nastradalim licima u kojima pogine oko 595 lica i biva povređeno oko 18 600 lica.

Pet najčešćih vrsta saobraćajnih nezgoda sa nastradalim licima su:

1. Obaranje ili gaženje pešaka,
2. Sletanje vozila sa puta,
3. Sudari iz suprotnih smerova,
4. Sudari pri vožnji u istom smeru i
5. Bočni sudari

http://www.skriptologija.com/files/skripte/Tehnicka_analiza_prometnih_nezgoda.pdf