SEMINARSKI RAD
PARKING I PARKIRALIŠTA
Aleksandar Stanković RG 31/18
UVOD
Mobilnost i stepen motorizacije beleže stalan porast u gotovo svim zemljama sveta, što je dovelo do
stanja većih saobraćajnih zahteva od kapaciteta saobraćajnica. Kao posledica ovog debalansa svedoci
smo sve većih saobraćajnih zagušenja na uličnim mrežama. Međutim, debalans zahteva i kapaciteta se
ne odnosi samo na infrastrukturu za kretanje, već i za mirovanje vozila - parkiranje. Problem parkiranja
se ogleda u nenamenskom korišćenju površina u svrhu parkiranja i velikom broju vozila koja tragaju za
slobodnim parking mestom, čime se gradski resursi neracionalno koriste i nepovoljno se utiče na druge
funkcije grada, a pre svega se ometa normalno funkcionisanje ostalih transportnih podsistema.
Ubrzni rast i razvoj gradova stvorili su veliki raskorak između prostornih i funkcionalnih komponenti
saobraćaja. Ti problemi se ogledaju kroz: neracionalno korišćenje gradskih površina, neracionalno
korišćenje ostalih gradskih resursa, pad kvaliteta transportne usluge, negativan uticaj na životnu sredinu
itd. Sve ovo je za posledicu imalo da broj zahteva za parkiranje prevazilazi raspoloživi broj parking mesta.
Drugim rečima problematika parkiranja je nastala kao posledica svih elemenata prostora gradskih
struktura i ljudi u njima. Posebno se izdvajaju dva bitna uzročnika problema:
· NESAGLASNOST prostornih potreba i mogućnosti u istorijski oformljenim gradskim strukturama sa
visokim stepenom privlačnosti i
· NEDOSTACI ili svesni propusti u planiranju i realizaciji novih ili rekonstruisanih gradskih struktura i
objekata.
Oba navedena uzročnika su posebno karakteristična za centralne zone gradova i zone visokog stepena
privlačnosti, a drugi za zone gradova pretežno jednoznačne namene sadržaja. Raskorak između broja
automobila i površina po kojima se oni kreću ili nakojima miruju, bivao je sve veći i samo do pre nekoliko
decenija činilo se da nema izgleda da se problem obuzda ni u granicama zatečenog stanja. Proces
povećanih zahteva teče, a nesaglasnost izmeĎu porasta broja automobila i normativno potrebnih
površina za parkiranje i dinamički saobraćaj sve je veća. Izražena nesaglasnost između broja zahteva za
prkiranje i broja raspoloživih parking mesta sa svim negativnim posledicama rezultirala je promenom
stava o koncepciji rešavanja problema saobraćaja pa samim tim i parkiranja u gradovima, posebno u
njihovim centralnim zonama i zonama visokog stepena atraktivnosti.
Da bi se postigla usaglašenost izmeĎu ponude i potražnje za parking mestima dosadašnji koncept
prilagoĎavanja grada saobraćaju zamenjen je konceptom prilagođavanja saobraćaja gradu. Ostvarivanje
navedenog koncepta zahteva pravilno upravljanje parkiranjem i to sa jedne strane upravljanje zahtevima
za parkiranje, a sa druge strane upravljenje funkcionisanjem raspoloživih parking mesta. Parkiranje
automobila, kao tehnološka faza u odvijanju saobraćaja između izvora i cilja, reguliše se odgovarajućim
sistemskim zakonima. Međutim, parkiranje automobila u gradovima predstavlja daleko kompleksnije
zbivanje nego što se to zakonima može regulisati. Preduslov za postizanje pozitivnih efekata zakonske
regulative je komunikacija sa korisnicima i prihvatanje, odnosno njihova edukacija u cilju stvaranja
ambijenta u kome će korisnici razumeti i prihvatiti politiku parkiranja, a samim tim i poštovati zakonsku
regulativu.
FUNKCIONISANJE PROSTORNIH STRUKTURA I PARKIRANJE
Sadržaje smeštene u prostorne strukture grada (zone) karakteriše:
· stepen atraktivnosti
· vreme trajanja atraktivnosti
Stepen atraktivnosti određene zone, sa aspekta parkiranja, može se meriti odnosom između
maksimalnog broja jednovremenih zahteva za parkiranje u periodu trajanja atraktivnosti koji se
ispostavljaju u zoni i maksimalnog broja jednovremenih zahteva koji se ispostavljaju van vremena
trajanja atraktivnosti.
Vreme trajanja atraktivnosti je period vremena (u toku dana, nedelje, meseca, sezone itd.) u kome
korisnici sadržaja zone zadovoljavaju svoje zahteve. U zavisnosti od vremena trajanja atraktivnosti i
stepena atraktivnosti sadržaji ispostavljaju zahteve za parkiranje koji treba da se realizuju na prostoru sa
potrebnim brojem parking mesta koji je uređen i opremljen za parkiranje.
Najsloženije zahteve u razmeštaju parkirališta postavljaju putnički automobili. Njihovo korišćenje je
nezavisno u vremenu i prostoru. To predstavlja problem posebno kod definisanja potrebnog broja mesta
za parkiranje u visoko atraktivnim delovima grada, kao što su gradski centri, mesta promene vida
prevoza (železničke stanice, aerodromi, pristaništa i autobuske stanice), radne zone i stambeni delovi
grada.
Tipovi ponude parkiranja
Postoje četiri osnovne vrste parkinga.
a) Ulični parking je mesto za parkiranje na ulici. To može biti uzdužni parking, kosi ili vertikalni parking,
ali je u profilu puta. Često ove lokacije mogu biti legalne, polulegalne ili potpuno ilegalne. Činjenica je da
ulični parking zauzima prostor za ostale učesnike u saobraćaju i namenjen je isključivo putnicima
automobila. Po pravilu je ova vrsta parkinga javne prirode i nadgleda je lokalna uprava u skladu sa
svojim propisima, ima operatera koji primenjuje režim kontrole i održava se sa javnim putevima ili
odvojeno. Operator može biti javno preduzeće u vlasništvu lokalne samouprave ili se za taj posao može
izdati koncesija. Lokalna uprava svojim regulatornim propisima odreĎuje način ponude parkiranja, cenu
parkiranja, dostupnost i vremensko ograničenje parkiranja, kao i ulice na kojima je parkiranje moguće i
dozvoljeno, a u kojima to nije. Regulatorne mere takoĎe propisuju mere bezbednosti za ovu vrstu
parkiranja (na primer, zabrana u zoni raskrsnice, u blizini stanica za javni prevoz, itd.). Često je u skladu
sa strategijama upravljanja parkiralištima van ulice u javnoj funkciji i sastavni je deo ukupne transportne
politike. Prvi uslov za uvođenje regulatornih mera za ovu vrstu ponude parkinga je da ukupna potražnja
premaši ponudu parkinga.
b) Javni parking van ulice. Nude parking mesta koja nisu na mreži javne ulice, ali su dostupna kao i javne
saobraćajnice. Po pravilu, to su područja izvan gradske mreže puteva namenjena parkiranju, ali naglasak
je na tome da su u javnoj funkciji. Ova vrsta ponude parkiranja može uključivati regulatorne mere u
pogledu ograničenja vremena parkiranja kao i vrstu naplate parkiranja. Menadžment obavlja operater -
lokalna vlast ili je koncesija dodeljena privatnom operateru koji obavlja posao upravljanja i održavanja
javnog parkinga van ulice za lokalnu upravu.
c) Privatni parking van ulice. To je parking koji je povezan i uslovljen za odreĎeni objekt (poslovna
zgrada itd.) Ili za korišćenje zemljišta posebne namene. Primeri su poslovne zgrade ili tržni centri. Samo
osobe povezane sa korišćenjem ovih objekata ili zemljišta mogu teoretski da koriste ovu vrstu parkinga.
Korisnici imovine ili zemljišta sami vrše kontrolu nad upotrebom ove vrste parkinga, jasno zasnovan na
propisima. Ova vrsta parkiranja može biti javne prirode (tržni centri) ili polu-javnog ili ograničenog
karaktera za odreĎene kategorije korisnika (kada je reč o poslovnim zgradama - pristup mogu imati
samo osobe koje imaju pristup poslovnoj delatnosti). Regulatorne mere mogu biti plaćene ili neplaćene i
sa ograničenim ili neograničenim vremenom parkiranja.
d) Privatni parking stanovnika van grada. To uključuje parkiranje van ulice u vezi sa kućama ili
stanovima, a parkiraju se vlasnici ili stanari. Teoretski, samo vlasnici ili korisnici mogu koristiti ovu vrstu
parkiranja. Kontrolu i održavanje obavljaju vlasnici parking mesta. Ova vrsta parkiranja nema vremensko
ograničenje i obično se ne naplaćuje, ali je uključena u cenu stana ili kuće, kada je gradnja uslovljena
standardima parkiranja.
OBELEŽJA PARKIRANJA U URBANIM PODRUČJIMA
Tržišni pristup saobraćajnoj potražnji definiše prevoznu potražnju uopšte kao ukupnost potreba za
transportnim uslugama koje korisnici usluga žele i mogu da realizuju uz odreĎeni trošak i u odreĎeno
vreme. Količina potražnje za prevozom u datom periodu, međutim, zavisi od niza faktora, od kojih su
karakteristični: potreba za putovanjem, sklonost potrošnji, prihod korisnika, cena i kvalitet usluge i cena
komplementarnih usluga.
Potražnja za transportom uslovljena je egzistencijalnim aktivnostima gradskih aglomeracija, koje se
svakodnevno proizvode u gradovima, kao rezultat ljudske težnje za boljim i smislenijim životom. Stoga je
osnovna karakteristika saobraćajne potražnje:
· namena ili svrha putovanja
· dužina putovanja,
koja se javlja u gradovima tokom dana, nedelje, meseca i godine.
Treba napomenuti da je stanovništvo glavni demografski faktor potražnje za transportom. Intuitivno je
lako zaključiti da sve veći broj stanovnika proizvodi veću potražnju u prevozu. Koncentracija stambenog
prostora u urbanim aglomeracijama utiče na trend rasta urbanih aglomeracija i zato na ograničenom
području uzrokuje koncentraciju transportne potražnje. Između 1950. i 1995. godine broj urbanog
stanovništva u razvijenom svetu udvostručio se na 920 miliona, dok se u svetu u razvoju povećao šest
puta na 1.700 miliona. Očekuje se da će se trend koncentracije stanovništva u urbanim sredinama
U posebnim slučajevima na parkiralištima koja nisu javne površine, parking mesta se mogu označiti i
drugim bojama. Dimenzije linija za označavanje mesta za parkiranje prikazane su na slici 1.
Slika br.1 Dimenzije linija za označavanje mesta za parkiranje
Parkiranje vozila na otvorenom prostoru može se obavljati na:
· ulicama s obeleženim ili neobeleženim parking površinama (ulično parkiranje)
· površinama izvan ulica namenjenim isključivo za parkiranje vozila (van ulična mesta za parkiranje).
Po pravilu se u manjim gradovima većina potreba za parkiranjem zadovoljava uličnim parkiranjem. U
većim gradovima sa neuporedivo većom potražnjom putovanja ličnim vozilom rešava se to i uličnim
parkiranjem i ponudom vanuličnih mesta za parkiranje (parkirališta i garaže). Udeo ponude mesta za
parkiranje na posebnim parkiralištima u ukupnoj ponudi parkirališta proporcionalno se povećava s
veličinom grada. Udeo ponude uličnih parkirališta obrnuto je proporcionalan s veličinom grada. Red
veličine udela uličnog parkiranja i veličine grada prikazan je u tabeli 1.
