НАТУРАЛИСТИЧКА ПРОЦЕНА ЛИЧНОСТИ ~ одговори на питања:
1. Шта обухвата клиничка процена личности?
Клиничка процена се односи на процес прикупљања података о појединцу или малој
групи, у сврху доношења неке одлуке релевантне за тог појединца или групу.
Конкретније, она обухвата:
-
евалуацију особиних снага и слабости,
-
концептуализацију проблема због којег се процена и спроводи и
-
навођење смерница за превазилажење проблема.
2. Специфични циљеви клиничке процене:
1. дијагностичка класификација
2. динамска дијагноза
3. процена подобности за психотерапију
4. процена према посебним захтевима
5. предикција и постдикција
6. евалуација третмана
3. Процена подобности за психотерапију:
Обухвата:
-
процену третабилности третмана
-
процену квалитета спремности клијента за психолошку промену
-
процену индикационог подручја ради препоруке типа третмана
-
процену могућих тешкоћа
(Биро и Бутоло, ''Клиничка психологија'' ~ страна 100)
4. Дијагностичка класификација ~ предности и мане:
Проблеми везани за дијагностичку класификацију:
-
Тешкоће дефинисања менталног здравља и менталног поремећаја
-
Потешкоће проистекле из класификационог система
-
Питање сврхе дијагностичке класификације
Сврха дијагностичке класификације:
-
Олакшава комуникацију
-
Омогућава се истраживање у области психопатологије
-
Омогућава се проверавање етиолошких претпоставки
-
Сугерише се избор третмана
Упозорења у вези класификације:
-
Проблем номинализације поремећаја
-
Проблем односа категорија - димензија
-
Истовремено постојање више основа за категоризацију
-
Друштвена и политичка условљеност норми
-
Проблем поузданости и валидности
-
Проблем стигматизације
(Биро и Бутоло, ''Клиничка психологија'' ~ страна 80...)
5. Циљеви биографског приступа
1. Дефинисање контекста развоја испитаника
2. Одређивање фактора ризика и развоја и степена адаптације
3. Усмеравање даљег тока експлорације
6. Базична и комплексна емпатија
Разлика је у степену сигурности са којом саопштавамо да смо разумели оно што
клијент испољава.
7. Питања проверавања (пример) ~ парафразирање
Парафразирање подразумева давање фидбека кроз стављање акцента на оно што је
клијент исказао, тако што интервјуер то преформулише својим речима, укључујући
кључне изразе или фразе. То јест, враћање онога што је речено у скраћеној форми и у
форми проверавања, обезбеђујућу кларификацију.
8. Хат и његова поставка:
Хат, у свом разматрању мерења понашања, наводи да је недопустиво
распрострањена навика да се за психјатријске болеснике различите биолошке
претраге изражавају на параметарској скали, са врло наглашеном тачношћу,
нумеричком вредношћу са две децимале (!), а истовремено се њихово понашање
процењује на ординалној скали с грубим поделама као ''добро-лоше'', ''побољшано-
непромењено''. Исти аутор сматра да би психолозима, психијатрима и осталим
стручњацима који се баве процењивањем људског понашања, од велике помоћи био
етолошки приступ. Етологија је грана зоологије, која се бави проучавањем понашања
организама у природној средини. Хат сматра да би проучавање понашања како то
раде изучени биолози било од користи и у проучавању људског понашања.
