Naučna dokumentacija i informacije

UNIVERZITET U SARAJEVU

PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET

ODSJEK ZA HEMIJU

II CIKLUS STUDIJA – OPĆI SMJER

SEMINARSKI RAD

NAUČNA DOKUMENTACIJA I INFORMACIJE

Sarajevo, decembar 2016.

Mentorica:

Studenti:

Prof. dr. Meliha Zejnilagić - Hajrić

Esma Bešlić

Meho Aliefendić

Šejla Džananović

1

Sadržaj

1.

Uvod..................................................................................................................................................2

2.

Dokumentacija i informacije.............................................................................................................3

2.1.

Definisanje pojmova naučna dokumentacija i informacije......................................................3

2.2.

Historijski razvoj dokumentacije..............................................................................................5

2.3.

Sistem naučnih informacija......................................................................................................6

3.

Pristup naučnoj dokumentaciji i informacijama...............................................................................7

3.1.

Pretraživanje naučne dokumentacije i informacija..................................................................7

3.2.

Elektronske knjige.....................................................................................................................8

3.3.

Elektronski časopisi...................................................................................................................9

3.4.

Naučno – istraživački radovi...................................................................................................11

4.

Procjena vrijednosti naučnih informacija.......................................................................................12

4.1. Impakt faktor...............................................................................................................................13

5.

Zaključak.........................................................................................................................................15

6.

Literatura........................................................................................................................................16

3

2. Dokumentacija i informacije 

2.1.

Definisanje pojmova naučna dokumentacija i informacije 

U procesu izrade nekoga sastava, napisa, naučnog rada, retoričari razlikuju obično tri glavne 

etape: 

1. Prikupljanje dokumentacije, to jest iznalaženje i prikupljanje građe, odnosno naučnih 

informacija koje doprinose rješenju postavljenog naučnog problema 

2. Raspored građe (kompozicija), to jest sređivanje i organiziranje prikupljenih naučnih 

informacija u jednu cjelinu 

3. Redigovanje raspoređene građe (istraživanje), to jest iznalaženje najpodesnijeg i 

najadekvatnijeg oblika i izraza za prikupljene i sređene naučne informacije (Šamić, 

1984).

Prvi zadatak koji se nameće u procesu jednog naučnog naučnoga rada jeste traganje za 

informacijama i dokumentacijom. Postavlja se pitanje šta su zapravo naučne informacije i 

dokumentacija. Rezultat svakog naučnog ili tehničkog rada, intelektualnog ili fizičkog 

istraživanja jest – informacija (Blažević, 1971).

Naučne informacije kao dio naučno-stručnog znanja definiraju se kao "objektivno 

znanje o svijetu i bitku prikupljeno naučno-istraživačkim metodama te ovjereno 

empirijskim promatranjem prirodnih fenomena u prirodi."

Po slavnom hemičaru Michaelu Faradayu, korisno znanstveno istraživanje je ono 

koje ima svoj početak, kraj i objavljeni rezultat. 

Nauka je kumulativnog karaktera. Svaki novi dio pridodaje se cjelokupnom skupu 

znanja, mijenja ga, redefinira ili odbacuje ono znanje koje je bilo prije njega.

Profesija naučnika temelji se na kritičkom prosuđivanju prikupljenih ili uočenih 

informacija te donošenju odluka. Postupak odlučivanja zavisi o ličnim 

karakteristikama naučnika, te je uslovlje njegovim društvenim i ekonomskim 

kontekstom kao i razinom postignutog prijašnjeg obrazovanja i stalnog stručnog 

usavršavanja.

Definicije informacija polaze od toga da informacije smanjuju neizvjesnost, da su 

posredovane   komunikacijskim   kanalom   od   pošiljatelja   primatelja   i   sl.   Svojstva 

znanstvene informacije su (A. I. Mihailov i saradnici):

4

1. neodjeljivost znanstvene informacije od fizičkog nosioca

2. neaditivnost,   nekomutativnost,   neasocijativnost   –   znanstvena 

informacija nije suma ili aritmetička sredina postojećih dijelova koji je 

tvore, niti je samo zbroj činjenica i teorija

3. prisutnost vrijednosti – ona ima pragmatičnu vrijednost

4. društvenu   narav   –   ona   je   oblik   društvene   djelatnosti   i   društvena 

činjenica

5. semantički karakter

6. jezične prirode

7. neovisna o jeziku i nosiocu

8. diskretnost

9. kumulativnost

10. nezavisnost o njezinu tvorcu

11. zastarijevanje

12. diseminacija

U informacijskom društvu informacije su činile osnovnu ekonomsku vrijednost, a 

kumulacija informacija podrazumijevala je neminovni napredak. Današnje društvo 

znanja, temeljeno na  informacijama kumuliranim na internetu, bazama podataka i 

sl.   suočeno   je   s   činjenicom   da   informacije   same   po   sebi   ne   impliciraju   nužno 

napredak. Kumuliranim informacijama potrebno je znati baratati, prerađivati ih i 

temeljem njih donositi ispravne odluke, pravilno rasuđivati (Crane, 2003).

Svaka informacija, od svog izvora, prolazi u različitim oblicima i putem različitih 

objekata do novih istraživača, koji se njome koriste u daljnjim istraživanjima. Tako 

se stvara sistem informacija i traže najpovoljniji načini i uvjeti za njihovo 

prenošenje i korištenje. Historijski posmatrano, u prvom milenijumu prenošenje 

informacija se obavljalo usmenim putem, u drugom preko pisanog, a kasnije 

štampanog teksta, dok se u trećem milenijumu većina informacija prenosi 

elektronski. Prva velika revolucija došla je sa uvođenjem štampe u XV stoljeću. U 

XVII stoljeću je prenos znanja ubrzan razvojem enciklopedija, učenih društava, 

naučnih časopisa, naučnih i književnih salona koji su doveli u XIX stoljeću do 

pojave bibliografija, osnivanja biblioteka i javne dostupnosti publikacija. Ovaj 

lanac (naučnici, izdavači, distributeri i biblioteke) bio je osnova informacionog toka