НАУЧНО ИСТРАЖИВАЊЕ
Научно истраживање је систематско, планско и објективно испитивање неког проблема,
према одређеним методолошким правилима, чија је сврха да се пружи поуздан и
прецизан одговор на унапред постављено питање. Свако научно истраживање има више
међусобно логично повезаних фаза. Истраживање започиње формулацијом проблема и
циља истраживања, дефинисањем основних варијабли, хипотеза, избора узорка, као
и метода и техника истраживања
.
Крајњи резултат научног истраживања је писани научни
рад, чланак или монографија, у којем се на прегледан, обухватан, концизан и прецизан
начин саопштавају резултати истраживања
и дају објашњења истраживане појаве.
Основне врсте научних истраживања је мноштво разнородних научних истраживања,
тешкоће њиховог класификовања су велике. Поделе истраживања: теоријска и
емпиријска(према природи) фундаментална и примењена (према циљу) експлоративна је
усмерена проверавању хипотеза (према функцији).
Основне врсте научних истраживања
ТЕОРИЈСКА и ЕМПИРИЈСКА Није реч о оштрој граници између теоријских и
емпиријских истраживања. Ако су и проблем који се решава истраживањем ресава сам
сведочанство теоријске природе или ако су оба емпиријске природе, онда нема ничег
спорног, али ако су они из различитих "сфера", онда је разврставање по припадности
теоријском или емпиријском
типунемогуће.Емпиријска истраживања могу да утичу на општи тренд у развоју теорије,
нарочито захваљујући проналажењу нових истраживачких поступака, она доприносе
чистоћи и појмовној теорије, Јер захтевају да значења употребљенихизраза буду јасно
одређена.
ФУНДАМЕНТАЛНА И ПРИМЕЊЕНА Фундаментална истраживања се предузимају ради
стицања нових знања И проширивања граница постојећег знања о некој предметној
области. Примењена истраживања се предузимају ради стицања нових знања и
информација неопходних за решавање одређених практичких проблема у некој
области.Примењена истраживања и мају непосредну практичку усмереност, а
фундаментална немају, али да је практична применљивост стечених налаза
фундаменталним истраживањима мања од налаза примењених истраживања. Исходи
фундаменталних истраживања су много неизвеснији од исхода примењених истраживања,
Јер се односе на знања веће општости напредак постигнут фундаменталним
истраживањима обично бива праћен напретком примењених истраживања. Историја науке
сведоци о случајевима у којима је примењено истраживање неочекивано уродило
плодовима који су усмеравали фундаментална истраживања и проширили границе његове
основне врсте научних истраживања.
ЕКСПЛОРАТИВНА Експлоративна истраживања се предузимају у почетним
проучавањима некеобласти која садржи веома много непознатог. Основни проблем који се
овде испоставља је идентификација и одређење проблема истраживања. Планови, нацрти
експлоративних истраживања су неформални, гипки, прилагодљиви и осетљиви за
откривање неочекиваног, изненађујућег сам дотле ненаслућиваног из експлоративних
1
истраживања могу да никну замисли могућих пробних решења датог проблема - хипотеза.
Када идентификују и јасно одреде проблем научници трагају за могућим, значајним,
пробним решењем тога проблема
Структура емпиријског истраживања
Фазе процеса предузетог истраживања ради проверавања хипотезе:
а) идентификовање проблема и одређивање
б) одређивање циљева истраживања
в) постављање хипотезе
д) дефинисање кључних израза
д) извођење логичких последица из хипотезе
ф) Избор истраживачке стратегије и нацрта истраживања
г) Развијање мерних средстава и ауторска истраживања
х) одређивање основног скупа и одабирање узорка истраживања
и) спровођење истраживања и прикупљање значајних података
Ј) обрађивање сам анализовање података добивених истраживањем
К) Тумачење резултата истраживања и извођење закључка
л) писање извештаја о обављеном истраживању
Идентификовање и одређивање проблема. Научно Истраживање отпочиње запажањем,
постављањем и дефинисањем проблема. "Проблем" - свест о незнању - питање на које, у
систему расположивог научногзнања, нема одговора. Видови испољавања проблема су
различити, и могу да се преклапају када:постоји празнина у систему научног знања су
покушаји да решимо неки проблем међусобно несагласни постоји чињеница коју реч
основу расположивог научног знања не можемо да објаснимо откријемо логичку
противречност у некој научној теоријио некој области стварности има две или више
међусобно несагласних теоријапостоји несагласност Између старих теоријских представа
сам нових научних чињеница. Проблеми могу бити: претежно емпиријски (тичу се
непосредно предмета, процес и својстава објективнестварности), претежно теоријски (тичу
се заснивања, разраде и развоја самих теорија изграђених да дају одговоре на питања
Којима се изражавају емпиријски проблеми). Први корак у истраживању чини
постављање, дефинисање и образлагање проблема. Српски језички облик изражавања
проблем јесте упитна реченица, тј. питање. Питање је израз настојања да се: отклони или
умањи: непотпуност, неодређеност, нетачност, неизвесност у знању добије ново,
потпуније, одређеније, тачније, дубље знање. Вазно је изабирати права, вредна питања.
Одређивање циљева истраживања. Циљеви истраживања се изражавају јасним
нормативним исказима ("треба да") јасно одређење циља. Истраживања неопходно је за
његову сврсисходност. Потребно је одредити природу односа претходно између циљева
ради: уобличавања усклађених група и низова одређивања циљева истраживања првенства
циљева.Постоји неколико видова односа медју циљевима: независни (постизање једног
циља не утиче на постизање циља другога) изависни (постизање једног зависи од
постизања циља другог) узајамно искључујући и узајамно не искључиви циљеви,
генеалошки (могуће је разликовати основне циљеве и из њих изведене циљеве). Упоредни
(могу постизати само истовремено) и секвенцијални (могу се постизати само у следу:
непосредни, посредни и коначни) композициони (однос целине и делова; могу себи
представити путем "стабла циљева").
2
