NAUČNO POSMATRANJE
SEMINARSKI RAD
METODOLOGIJA NAUČNO ISTRAŽIVAČKOG RADA
1
S A D R Ž A J :
Uvod........................
......................................................................................3
1.
Šta posmatranje čini različitim od drugih srodnih metoda
.....................4
1.1 Razlika između posmatranja i fokus grupa...............................................4
2.2 Razlika u odnosu na sistematska merenja.................................................5
1.3. Razlike između posmatranja i ispitivanja (intervjua)...............................6
2.
Vrste posmatranja
.........................................................................................6
2.1 Vrste posmatranja prema predmetu..........................................................6
2. 2 Vrste posmatranja prema ulozi istraživača..............................................9
2.3 Vrste posmatranja prema cilju.................................................................11
3.
Istraživački nacrt i istraživački instrumenti
..............................................13
3.1 Uputstvo za posmatranje...........................................................................13
4.
Postupak posmatranja i analiza posmatranja
............................................14
5. Kvantitativni aspekt posmatranja
...............................................................16
5.1.Registrovanje pojedinih događaja i tipova ponašanja u
toku samog posmatranja........................................................................17
5.2 Registrovanje onoga što se dešavalo pre utakmice.................................18
5. 3 Registrovanje onoga što se dešavalo posle utakmice.............................19
Zaključak
.......................................................................................................20
Prednosti..........................................................................................................20
Nedostaci..........................................................................................................20
2
beleži ono što se odvija pred njegovim očima i što je po pravilu mnogo opširnije i
raznovrsnije od onih aspekata pojave koje mi možemo kvantitivno istražiti
1
.
Ovaj metod je nastao u etnologiji, ali se kasnije proširio na sociologiju i danas se
koristi i u politikologiji, lingvistici i mnogim drugim naukama.
Za razliku od fokus grupa i dubinskih intervjua, posmatranje se primenjuje više od
jednog veka. Smatra se da ga je prvi primenio istraživač Smitsonijanvog odeljenja za
etnologiju, Frenk Kušing (Frank H. Cushing), koji je, počev od 1879. proveo blizu pet
godina među pripadnicima plemena Zuni Pueblo. Desetak godina kasnije Beatris Veb
(Beatrice P. Webb) je počela da sprovodi posmatranje života u sirotinjskim kvartovima
velikih gradova. Danas je to veoma rasprostranjen metod istraživanja u društvenim
naukama na anglosaksonskom prostoru, dok je u kontinentalnoj Evropi i naročito u
nekadašnjim komunističkim zemljama mnogo manje zastupljen.
1. ŠTA POSMATRANJE ČINI RAZLIČITIM OD DRUGIH SRODNIH
METODA ?
Generalno gledano, istraživači se odlučuju za posmatranje onda kada je jasno da bi
primenom kvantitativnih tehnika (npr. ispitivanja) učesnici sami o sebi davali zakrivljene
informacije, ili da ne bi bili u stanju da daju dovoljno informacija (zato što su suviše
uronjeni u vlastitu svakodnevicu, ne poseduju odgovarajući kategorijalni aparat da bi
odgovorili zahtevima istraživanja itd).
1.1 Razlika između posmatranja i fokus grupa:
1) Posmatranje se odvija u prirodnim uslovima, tj. tamo gde se događaji, procesi,
ponašanja i inače odvijaju, nezavisno od toga da li su predmet posmatranja ili ne.
1
Na primer kad život malih doseljeničkih kolonija u velikim gradovima istražujemo pomoću ispitivanja, mi
prethodno moramo da postavimo hipoteze: da su te zajednice slabo uklopljene u novu sredinu, da su žitelji
upućeni jedni na druge, da među njima postoji snažna homogenost, da homogenost zavisi od veličine tih
kolonija i da je veća u manjim kolonijama itd. Sve te naše pretpostavke će biti pretvorene u odgovarajuća
pitanja u upitniku, potom ćemo u takve kolonije poslati intervjuere, oni će obaviti razgovore sa članovima i
onda ćemo na osnovu prikupljenih podataka proveriti hipoteze, ispitati da li zaista postoje pretpostavljene
pravilnosti između veličine i stepena homogenosti itd. Međutim, kad tu pojavu proučavamo pomoću
posmatranja, onda opažamo ogroman broj iskustvenih činjenica koje najčešće mnogostruko
nadilaze našu
istraživačku postavku koju smo bili pripremili za ispitivanje. Tako će nam, recimo, posmatranje skrenuti
pažnju na način oblačenja žitelja te kolonije, frizure muškaraca i žena, da li i koliko u govoru koriste
lokalizame iz starog kraja, koliko prihvataju reči iz novog kraja i na koji način ih uklapaju u sopstveni
govor, kako se ponašaju na slavljima unutar zajednice, šta i kako pevaju, koliko u tome ima emocija, šta
gledaju na TV, kako se ophode prema ljudima iz nove sredine koji dođu u njihovu četvrt, kako komentarišu
njihovu pojavu, izgled, hod, govor itd.
4
Fokus grupe, u meri u kojoj se bave ponašanjem, uglavnom to čine na način
eksperimenta, tj. veštački izazivajući određene uslove i podsticaje i potom prateći i
mereći ono što sledi.
2) U posmatranju naglasak je na samom događaju, ili procesu, ili ponašanju, na
njegovoj logici, dinamici, pravilnosti. Ukoliko se istražuju stavovi i osećanja, to se u
velikoj meri čini preko neverbalnih oblika njihovog ispoljavanja; kod fokus grupa
naglasak je na govornoj komunikaciji među ljudima i na stavovima i osećanjima koje oni
tom prilikom izražavaju.
3) Uloga istraživača: On je mnogo aktivniji u fokus grupama i sve vreme (nastoji da)
čitav proces drži pod kontrolom, trudeći se da izazove samo one oblike ponašanja koji su
predmet istraživanja. U posmatranju istraživač nipošto ne sme da utiče na tok događaja.
Njegovo učešće u posmatranim procesima je motivisano prevashodno namerom da bude
što bliži prirodnim izvorima podataka, tj. da spreči distancu i promene u ponašanju do
kojih bi sigurno došlo ukoliko bi on bio upadljivo različit od izvornih učesnika, neko ko
se šunja pored njih i beleži svaki njihov pokret.
1.2 Razlika u odnosu na sistematska merenja
:
Šta razlikuje posmatranje od različitih panela, recimo od potoršačkog, ili od
elektronskog merenja gledanosti TV? Sličnost je svakako u tome da i jedan i drugi metod
istražuju
ponašanje
ljudi. Razlika je u tome što je u prvom slučaju reč o čisto
kvantitativnim istraživanjima: ona, dakle, pojavu mere i opisuju je u količinama,
proporcijama, u izmerenim stepenima povezanosti pojedinih obeležja, uočenim
pravilnostima u njenom postojanju u vremenu i prostoru
2
.
Posmatranje stavlja akcenat na kvalitativni opis. Ono mnogo detaljnije i živopisnije
slika jednu vrstu ponašanja, događanja, zbivanja, ali njime istraživači istovremeno
nastoje i da sve to razumeju, na način na koji to čini kvalitativna metodologija.
Kao čisto kvantitativni metodi istraživanja pomenuti paneli akcenat stavljaju na
spoljne i manje-više objektivne indikatore ponašanja, kao npr. broj i vrsta pakovanja
kupljenih proizvoda, cena po kojoj su kupljeni, na kom tipu prodajnog mesta i u koje
2
Npr. istraživanje ponašanja potrošača uz pomoć panela ili ad hoc istraživanja daje odgovor na pitanje: ko
(u demografskom i socijalnom smislu) i šta kupuje, koliko često to čini, na kojim prodajnim mestima,
koliko je lojalan nekoj robnoj marki, koliko njegov/njen izbor zavisi od reklamiranja, koliko od socijalno-
klasne pripadnosti, stepena obrazovanja itd. Iz broja pominjanja zamenice «koliko» u prethodnoj rečenici
vidimo, dakle, da je tu reč o prebrojavanju, merenju učestalosti, stepenu povezanosti između odluke o
kupovini i drugih varijabli (reklama, obrazovanje itd).
5
istraživačkih instrumenata, dužini trajanja, stepenu usredsređenosti istraživača itd. Ako
uzmemo u obzir taj kriterijum, onda posmatranje možemo prema predmetu podeliti na:
1.
Posmatranje događaja
2.
Posmatranje procesa
3.
Posmatranje društvenih pojava
2.1.1 Posmatranje događaja
Događaj i učestvovanje: Ovaj metod se u engleskom zove posmatranje učesnika
(participant observation) a njegov nastanak i najekstenzivnija primena se vezuju upravo
za SAD. Ta okolnost je učinila da se naučni diskurs i literatura o ovom metodu po pravilu
usredsređuju
na učesnike
nečega što se u društvu zbiva. No posmatranje se ne može
ograničiti samo na učesnike.
Događaj je jedan zaokružen skup dešavanja koji ima svoj početak, tok i završetak,
odnosno ishod. On je, dakle, vremenski ograničen, često kratkotrajan. Događaj, takođe,
ne mora da ima svoje učesnike, bar ne aktivne. Npr. ako bi nas zanimalo kako se jedna
zajednica ponaša u vreme pomračenja sunca, onda mi tu ne možemo govoriti o
učesnicima ovog događaja. Šta se dešava kad izbije rat, kad nacionalna selekcija izgubi
ili pobedi na svetskom prvenstvu, kad neko umre ili se rodi. Ovde predmet posmatranja
ne mogu biti sami učesnici događaja, već ljudi kojih se to na različite načine tiče.
S druge strane, i kad ima učesnike i kad su oni predmet posmatranja, događaj ima
svoju strukturu i logiku koje nadilaze nivo ponašanja njegovih učesnika i koje takođe
moraju biti predmet posmatranja i proučavanja: koji su uzroci tog događaja, koji povodi,
kad počinje, kad se završava, kako je povezan sa drugim događajima iz prošlosti i sa
onima koji se dešavaju u vreme kad i on, a kako sa onima koji slede posle njegovog
završetka itd. Na primer, navijači su svakako učesnici navijanja, ali je ono često
uslovljeno mnogim drugim činiocima koji su van uticaja samih navijača: opšta situacija u
društvu, važniji društveni i sportski događaji koji mu prethode, odnosi u sportskim
savezima, stanje u sudijskoj organizaciji, ponašanje igrača i sudija, ponašanje policije
pre, u toku i posle utakmice itd.
Posmatranje događaja se upravo zbog njihove jasne vremenske, prostorne i
populacijske izdvojenosti značajno razlikuje od drugih vrsta posmatranja. Događaji su
uvek jednokratni, čak i kad su tipski i kad se s vremena na vreme ponavljaju (npr.
navijanje, stranački miting, televizijska emisija itd.) To znači:
7
