Nauka o bankarstvu

NAUKA U BANKARSTVU 

 
Nauka  o  bankarstvu  je  disciplina  koja  naucnom  metodom  objasnjava  poseban  aspekt  monetarnih 
faktora i monetarnih transakcja. 
Bankarstvo  se  bavi  istrazivanjem  uloge,  znacaja  i  poslovanja  banaka  kao  znacajnih  institucija 
finansijskih i ekonomskih sistema zemlje. 
Ono  ima  zadatak  da  ispituje  i  prati  opsta  ekonomska  kretanja  koja  se  ispoljavaju  funkcionisanjem 
banaka u bankarskom sistemu. 
Proucava  funkcije  i  uloge  bankarskog  sistema,  bankarsko  poslovanje,  a  narocito  odnose,  procese  i 
poslovne transakcije koji se javljaju po osnovu stvaranja i koriscenja novca preko banaka. 
Bankarstvo kao naucna disciplina razvilo se drugom polovinom XIX veka. 
Savremena shvatanja posmatraju banku kao specificno preduzece koje posluje novcem, zbog cega ima 
veci drustveni znacaj u odnosu na druga, “obicna” preduzeca. 
Osim  ovog  pristupa  (mikroekonomskog),  bankarsko  poslovanje  se  tretira  kao  celina  ekonomskih, 
finansijskih  i  monetarnih  mera  kojima  se  bankarski  sistem  stavlja  u  funkciju  ocuvanja  stabilnosti 
nacionalne  valute,  snabdevanja  potrebnom  kolicinom  novca  i  kredita,  efikasnog  platnog  prometa… 
(makroekonomski pristup). 
 

NASTANAK I RAZVOJ BANAKA 

 
Stvaranje  i  razvoj  banaka  omogucila  je  pojava  kovanog  novca.  Medjutim,  kako  je  kovani  novac 
postojao  i pre  nove ere,  ipak se ne  moze  reci da  su banke u danasnjem smislu  reci oduvek postojale. 
One su se razvijale kroz nekoliko faza: 

I  faza

  –  pocinje  pojavom  kovanog  novca,  tj.  robovlasnickog  perioda  (izmedju  VII  i  V  veka  p.n.e.)  i 

traje  sve  do  kraja  XIV  veka.  Karakteristicni  poslovi  su  menjacki,  zalozni…  U  Antickoj  Grckoj  se 
razvijaju “safarski” (menjacki) poslovi. Tako nastaju trapezari, bankari starog jelinskog doba, nazvani 
po  stolovima  na  kojima  su  obavljali  svoj  posao.  Vec  tada  se  razvija  zaduzivanje  na  hipoteku,  sto  je 
kasnije omogucilo pojavu komercijalnih kredita. 

II faza

 – od XIV do XVIII veka. Obelezavaju je specijalizovane novcane ustanove. Pocetkom XVII u 

Amsterdamu se desavaju znacajni dogadjaji u razvoju bankarstva. Javljaju se i prvi problemi kvaliteta 
kovanog  novca  (krivotvorenje).  Pojava  i  razvoj 

Bank  of  England

  i 

Banque  Royale

  u  Engleskoj  i 

Francuskoj (XVII i XVIII vek) pokazuju znacaj poverenja u bankarskom poslovanju. 

III faza

 – nastaje pocetkom XIX veka, najpre u Engleskoj a zatim i u drugim zemljama, kada se banke 

osnivaju kao akcionarska drustva ili komanditna drustva sa velikim sopstvenim kapitalom. U to vreme 
se  pocinje  i  sa  razvojem  naucnog  istrazivanja  sustine  bankarskog  poslovanja.  Analiziraju  se  osnovni 
principi i utvrdjuju odredjene zakonitosti, na osnovu kojih se formulisu bankarske strategije. 
 

POJAM I ULOGA BANAKA 

 
Pojam  banka  potice  od  latinske  reci 

BANCO

,  koja  oznacava  klupu  (tezgu-salter),  postavljenu  na  ulici, 

trgu…  na  kojoj  se  vrsila  razmena  razlicitih  oblika  i  vrsta  novca,  kao  i  novcane  transakcije  naplate  i 
placanja u vezi sa obavljenim trgovinskim prometom. 
Savremeno  svetsko  bankarstvo,  kroz  izraz  “bankarska  revolucija”,  ukazuje  na  mogucnosti 
reorganizacije  banaka  njihovim  medjusobnim  spajanjima  i  preuzimanjima,  razvoju  i  primeni 
tehnologije u bankarskom poslovanju, ulozi i znacaju informacije. 
Banka je: 

•

samostalni privredni i trzisni subjekt 

•

posrednicka  institucija  u  transferisanju  sredstava  izmedju  finansiranja  suficitarnih  i  deficitarnih 
transaktora 

•

institucija koja obavlja sve novcane, depozitne i kreditne transakcije svojih komitenata 

•

institucija koja obavlja svoje funkcije profesionalno, organizovano i adaptirano 

POJAM MISIJE ILI SVRHE POSTOJANJA BANAKA 

 
Misija  banke,  ne  samo  da  je  povezana  sa  planiranjem  vec  je  ona  osnova  za  poslovnu  filozofiju  i  stil 
poslovanja  banke,  mobilizaciju  i  kohezionu  snagu  ponasanja  zaposlenih  u  jednom  istom  cilju  – 
uspesnom poslovanju banke. 
Rec  misija  potice  od  latinske  reci 

MISSIO

  =  odasiljanje.  Usko  sa  reci  misija,  povezani  su  i  izrazi 

misionarska aktivnost i misionar. 
Misija shvacena u takvom smislu je: 

•

jasna i usmerena

, tako da se clanovi organizacije sa njom mogu lako identifikovari, a samim tim i 

sa organizacijom u celini 

•

nadahnjujuca i inspirisuca

 , tako da clanovi organizacije mogu dalje da ucvrscuju tu identifikaciju 

•

jedinstvena

, tako da se njeni clanovi mogu razlikovati od drugih organizacija i njihovih pripadnika. 

DEFINISANJE I RAZLICITA SHVATANJA MISIJE BANKE 

 
Misija je razlog, svrha ili sustina postojanja banke u privrednoj i drustvenoj sredini. 
Ustvari, misija je determinanta i okvir sopstvenih ciljeva i zadataka banke u najopstijem izrazu te reci. 
Ona je izraz filozofije jedne banke. To je refleksija onog u sta banka veruje i kakvu je deonicari zele 
kao finansijsku instituciju. 
Bez  jasno  definisane  misije  banke  nema  osnova  i  mogucnosti  za  uspesno  dugorocno  strategijsko 
planiranje. 
Menadzment tim banke mora imati u vidu sledecih pet elemenata: 
1)

istoriju banke, odnosno istoriju njenih ciljeva i politika 

2)

sadasnje karakteristike menadzment tima i vlasnika banke 

3)

uticaj misljenja sredine 

4)

bancine resurse 

5)

mora bazirati svoju misiju na svojoj kompetenciji i sposobnosti. 

Postoje dva shvatanja misije. To je klasicno i savremeno. 

K

LASICNO

 polazi od toga da se pod misijom mogu smatrati izrazi vezani za: osnovnu delatnost, svrhu 

postojanja, globalne zadatke i globalne ciljeve organizacije ili banke. 

S

AVREMENO 

polazi  od  toga  da  misija  mora  da  sadrzi:  osnovnu  svrhu  postojanja,  racionalnu  i 

komercijalnu logiku rada, te emotivnu i moralnu logiku ponasanja clanova organizacije, tj. banke. 
U okviru savremenog shvatanja vizije, mogu se sagledati i dva posebna pristupa u kojima je misija: 
1)

kao sastavni deo vizije – misija je koncipirana preko buduceg domasaja proizvoda i usluga, trzista i 
geografskih podrucja buduceg razvoja i nacina sticanja osnovne konkurentske prednosti ili vodece 
pozicije na trzistu. 

2)

marketinski orijentisana misija trebala bi da fokusira svoj sadrzaj na tri elementa: 
a)

grupe kupaca – korisnika koje ce banka usluzivati 

b)

potrebe korisnika koje ce banka zadovoljiti 

c)

nacin ili tehnologiju pomocu koje ce se te potrebe zadovljiti. 

UTVRDJIVANJE I DEFINISANJE CILJEVA BANKE 

•

funkcionalni 

•

vremenski ili rocnost. 

Bilansni kriterijum: poslovi mogu biti: 
 

- pasivni 

- aktivni 

- sopstveni 

- neutralni. 

Funkcionalni kriterijum: 
 

- poslovi mobilizacije i koncentracije sredstava 

- kreditne 

- komisione 

- sopstvene. 

Rocnost (po analizi izvora plasmana): 
 

- kratkorocni 

- dugorocni 

- srednjerocni. 

OSNIVANJE BANKE 

 
Banka se kao AD osniva ugovorom o osnivanju i obezbedjennjem sredstava za osnivacki kapital banke. 
Banku mogu osnivati najmanje dva akcionara, koja mogu biti domaca ili  strana pravna ili fizicka lica. 
Akcionarski kapital banke se moze sastojati iz novcanog i nenovcanog dela. 
Novcani deo osnivackog kapitala ne moze biti manji od 10.000.000 eura. 
Nema ogranicenja na iznos kapitala koji stranac moze da investira u akcionarski kapital banke. 
 

POSTUPAK IZDAVANJA DOZVOLE ZA RAD 

 
Prilaze se: 
-

Ovlascenje za lice sa kojim ce NBS saradjivati u postupku po zahtevu za izdavanje dozvole za rad 

-

Ugovor o osnivanju banke 

-

Izjava da ce novcana srestva na ime osnovnog kapitala biti uplacena na racun NBS 

-

Podatke neophodne za utvrdjivanje boniteta akcionara 

-

Program rada banke za period od 5 godina i predlog njene poslovne politike 

-

Predlog statuta 

-

Dokaz o postojanju uzajamnosti 

-

Podatke o kadrovskoj i tehnickoj osposobljenosti banke za obavljanje poslova iz ugovora 

-

Imena i preporuke za predlozene clanove upravnog i nadzornog odbora kao i za predlozena lica sa 
posebnim ovlascenjima i odgovornostima 

-

Dokaz o uplati propisane naknade. 

NBS je duzna da na osnovu zahteva oceni ispunjenost zakonskih uslova i opravdanost osnivanja banke. 
Banka stice svojstvo pravnog lica upisom u Sudski registar. 
Prijava  za  upis  u  Sudski  registar  podnosi  se  u  roku  od  45  dana  od  dana  prijema  resenja  o  izdavanju 
dozvole za rad. 
 

DEPOZITNE BANKE 

 
Najrasprostranjeniji oblik bankarskog organizovanja. 
Njihov primarni posao je pribavljanje sredstava iz uloga na stednju i depozita. 

Depozitne  banke  usmeravaju  prikupljena  sredstva  za  odredjene  komercijalne  aranzmane  privrednih 
subjekata, pa se zato nazivaju i komercijalne banke. 
U SCG su najcesce organizovane kao samostalne, ili u manjem broju, objedinjene kao “cerke banke” u 
sastavu bankarskih asocijacija holding banaka. 
Depozitna  banka  je  osnovni  subjekt  preko  kojeg  CB  ostvaruje  preduzete  mere  kreditno-monetarnih 
regulisanja iz domena emisione, kreditne, monetarne i devizne politike. 
Depozitne  banke  imaju  uticaj  na  finansijsko  trziste  a  posebno  na  trziste  novca  jer  raspolazu 
odgovarajucim viskovima likvidnih novcanih sredstava. 
Osim ovih, bave se i drugim poslovima: 

•

poslovanjem HOV 

•

komisionim poslovima… 

Zato sto je bliska potrebama njenih clanova osnivaca i komitenata, sirokog broja stedisa i depozitara, 
depozitna  banka,  posredno  je  uticala  na  nastajanje  opstih  ili  univerzalnih  banaka,  koje  se  bave  svim 
bankarskim poslovima, pri cemu im osnovnu podlogu za to pruza depozitni posao. 
 

UNIVERZALNE BANKE (banke opsteg tipa) 

 
Univerzalne banke se bave svim poslovima iz nomenklature bankarske registracije. 
Obim i sirina poslova kod ovih banaka je utvrdjena velicinom banke (njenim potencijalom). 
Potreba  za  formiranjem  univerzalnih  banaka  proistice  iz  potrebe  privrednih  subjekata  u  materijalnoj 
proizvodnji,  koji  celinu  svojih  finansijskih  potreba  u  reprodukciji  prezentuju  univerzalnoj  bankarskoj 
instituciji. 
Depozitni poslovi su ustvari primarni bankarski poslovi univerzalnih banaka, a za njih se vezuju i svi 
drugi bankarski poslovi. 
 

POSLOVNE BANKE 

 
Su vrsta bankarske organizacije koja se bitno razlikuje od komercijalnih banaka. 
U  zemljama  razvijenih  trzisnih  ekonimija  ove  banke  se  bave  finansijranjem  krupnih  proizvodnih  i 
trgovinskih korporacija. 
Najcesce se bave dugorocnim bankarskim poslovima (kreditiranjem razvoja). 
 

SPECIJALIZOVANE I GRANSKE BANKE 

 
Bave se samo pojedinim vrstama bankarskih poslova. 
Mogu  imati  uzi  ili  siri  repertoar  bankarskih  poslova  sto  ukazuje  da  je  rec  o  odredjenom  nivou  uskog 
poslovnog usmeravanja u podeli rada izmedju banaka. 
Prema pojedinim obelezjima poslovne specijalizacije mozemo posebno razlikovati banke koje se bave: 

•

investicionim 

•

izvoznim 

•

uvoznim 

•

deviznim 

•

eskontnim 

•

poslovima sa HOV. 

Posebnim  vidom  specijalizovane  banke  mogu  se  takodje  smatrati 

LOMBARDNE  I  HIPOTEKARNE

  banke, 

koje se bave poslovima odobravanja kredita na osnovu zaloga pokretnih ili neopkretnih dobara. 

•

finansijski posrednici za plasiranje novca i kapitala 

•

trgovinske i druge organizacije za finansiranje potrosackih kredita 

•

novcane i robne berze 

•

stambene i druge zadruge 

•

finansijski posrednici: brokeri, dileri… 

•

ostali biroi, agencije, menjaci, posrednicke ustanove… 

Njihova  zajednicka  karakteristika  je  da  raspolazu,  koriste  i  usmeravaju  znatna  finansijska  sredstva  sa 
kojima se pojavljuju na trzistu. Sve navedene parabankarske i druge institucije, iako nemaju odlucujucu 
funkciju u finansijskom mehanizmu, ipak dopunjuju celinu finansijske infrastrukture. 
 

NEBANKARSKE NEDEPOZITNE ORGANIZACIJE 

 
U ulozi nebankarskih finansijskih organizacija mogu se javiti: 

•

investicioni fondovi 

•

osiguravajuca drustva i penzioni fondovi 

•

dilerske i brokerske finansijske institucije kao savremene nebankarske nedepozitne organizacije. 

INVESTICIONI FONDOVI 

 
Osnivaci investicionih fondova su ili privredni subjekti kao vlasnici kapitala ili drzava. 
Investicioni fondovi mogu biti: otvorenog i zatvorenog tipa i drzavne institucije. 
Ciljevi investicionih fondova: 

•

I

 CILJ

: je sa svojom aktivnoscu dospe i do onog vlasnickog kapitala koji je po visini zanemarljiv i 

iznosi na pr. u SAD – 5$. 

•

II

  CILJ

:  je  da  mobilise  znacajan  tezaurisani  kapital  prodajuci  svoje  akcije  milionima  sitnih 

investitora koji po prirodi stvari se ne mogu poznavati, ili ne zele veliku i raznovrsnu ponudu. 

•

III

 CILJ

: ostvarujuci I i II cilj, fond dolazi u posed ogromnog iznosa novca i kapitala koji plasita na 

najbolji moguci nacin, vodeci racuna o disperziji i stepenu rizika. 

•

IV

 CILJ

: je realizacija socijalnih ciljeva u smislu stvaranja mogucnosti i uslova za bogacenje veceg 

broja malih investitora. 

OSIGURAVAJUCA DRUSTVA I PENZIONI FONDOVI 

 
Ove  finansijske  institucije  raspolazu  ogromnim  sredstvima  koja  se  formiraju  na  osnovu  “automatske 
stednje”: 

•

premije za specijalna osiguranja i zastitu u fondove zdravstvene zastite, nezaposlenosti i sl. 

•

premije za osiguranje zivota i imovine u odgovarajuce fondove 

•

premije za penziju ili rentu u penzione fondove. 

DILERSKE I BROKERSKE FINANSIJSKE INSTITUCIJE 

 
Posrednicki odnos na finansijskom trzistu svake trzisne privrede moze biti uspostavljen na: 

•

dilerskim 

•

brokerskim 

•

dilersko-brokerskim principima finansijske trgovine i finansijskog posredovanja. 

D

ILER

 je institucionalno organizovan nebankarski finansijski posrednik koji striktno i u okviru svojih 

ovlascenja i kupoprodajnih limita stupa u kupoprodajni odnos sa kupcem ili prodavcem i u svoje ime i