Универзитет Источно Сарајево

Педагошки факултет

Разредна настава

СЕМИНАРСКИ РАД

БиХ (положај, ентитети, становништво)

Ментор:

Студент:

Др. Драгана Радивојевић Тијана Латиновић

Јануар 2019. год.

САДРЖАЈ

Увод.............................................................................................................................................................................................1

1. Назив и положај на географској карти.................................................................................................................................2

1.1. Назив државе.........................................................................................................................................................2

1.2. Положај БиХ на географској карти.......................................................................................................................2

1.3. Положај БиХ у односу на сусједне земље...........................................................................................................2

1.4. Бих је поморска земља..........................................................................................................................................2

2. БиХ - држава са два ентитета................................................................................................................................................2

3. Симболи БиХ...........................................................................................................................................................................3

4. Рељеф БиХ...............................................................................................................................................................................4

5. Клима БиХ ...............................................................................................................................................................................5

5.1. Умјерено - континетална клима...........................................................................................................................5

5.2. Планинска клима...................................................................................................................................................5

5.3. Јадранско - средоземна клима.............................................................................................................................5

5.4. Утицај климе на живот људи и развој биљака и животиња..............................................................................5

6. Воде БиХ .................................................................................................................................................................................6

6.1. Ријеке БиХ...............................................................................................................................................................6

6.2. Природна и вјештачка језера................................................................................................................................7

6.3. Јадранско море......................................................................................................................................................8

7. Становништво у БиХ ..............................................................................................................................................................8

7.1. Становништво – бројност и густина насељености..............................................................................................8

8. Вјере (религије) и вјерски објекти у БиХ .............................................................................................................................9

8.1. Вјере народа и националних мањина у БиХ.......................................................................................................9

8.2. Вјерски објекти.......................................................................................................................................................9

9. Традиција и обичаји народа и народности у БиХ ...............................................................................................................9

9.1. Обичаји при обиљежавању вјерских празника.................................................................................................10

10. Културне установе и објекти у БиХ ...................................................................................................................................11

11. Насеља, привредни и културни центри у РС и ФБиХ ......................................................................................................11

12. БиХ и сусједне земље ........................................................................................................................................................12

13. Пољопривреда и шумарство ............................................................................................................................................13

14. Енергетика и рударство .....................................................................................................................................................15

14.1. Хидроенергија....................................................................................................................................................15

14.2. Рударство............................................................................................................................................................15

15. Индустрија БиХ ...................................................................................................................................................................16

16. Саобраћај ........................................................................................................................................................17
17. Туризам ...........................................................................................................................................................18

Закључак....................................................................................................................................................................................19

Литература................................................................................................................................................................................20

Увод:

Вишечлани назив Босна и Херцеговина потиче од назива двију географских
области (област Босна и област Херцеговина), чија су имена преузета
истовјетно тј. употребљена у имену државе неизмјењена и повезана
везником и. Почиње се употребљавати након што је Аустроугарска, на основу
одлука Берлинског конгреса (1878), анкетирала османски Босански пашалук
(изузев Новопазарског санџака) и од њега створила јединствено управно
подручје — кондоминијум Босну и Херцеговину.
Главне индустријске гране су производња жељеза, челика, угља,
аутомобилска индустрија, текстилна индустрија, дуванска индустрија, дрвна
индустрија и прерада нафте.

1.Назив и положај на географској карти

1.1.Назив државе

Наша држава зове се Босна и Херцеговина. По неким мишљењима, назив
Босна је настао по називу истоимене ријеке Босне. Назив Херцеговина настао
је по Стјепану Вукчићу, који је послије војничких побједа, у 15. вијеку добио
титулу Херцег - ,,херцег од Светог Саве". Тако су крајеви којима је владао
добили име Херцеговина.

1.2.Положај БиХ на географској карти

Босна и Херцеговина се налази на југу Европе, у дијелу који се зове
Балканско полуострво. Према величини територије спада у групу мањих
држава у Европи. Захвата површину нешто више од 51 000 км².

1.3.Положај БиХ у односу на сусједне земље

Босна и Херцеговина се на сјеверу, западу, и југозападу граничи са
Републиком Хрватском, а на истоку са Републиком Србијом и југоистоку са
Републиком Црном Гором.

Дужина међудржавних граница Босне и Херцеговине износи око 1700км.

1.4.БиХ је поморска земља

На југу, код Неума, Босна и Херцеговина има мањи излаз на Јадранско море у
дужини око 21 км. То доприноси бољем положају БиХ, јер омогућава
поморски саобраћај са другим поморским земљама.

2.БиХ – држава са два ентитета

БиХ се састоји из два ентитета који се зову: Република Српска и Федерација
Босне и Херцеговине. Мањи дио БиХ који се зове Брчко Дистрикт, припада
подједнако ентитетима.

Република Српска, захвата сјеверни и источни дио БиХ. Најпознатији крајеви
који се у цјелости или већим дијелом налазе у РС су: Подриње, Сарајевско –
романијски крај, Источна Херцеговина, Крајина, Посавина и Семберија.

Федерација БиХ је један од два ентитета БиХ и чини је десет кантона.
Најпознатији крајеви који се у цјелости или већим дијелом налазе у

4.Рељеф БиХ

Бих је претежно планинска земља. Припада једној од највећих низија у
Европи – Панонској низији. На југу, БиХ излази на Јадранско море, што је
чини и приморском земљом.

У БиХ постоје три природно – географске области:
1. планинска област
2. панонска област
3. приморска област.

Планинска област је највећа, и простире се између Панонске низије и
Јадранског мора. Највише планине су у средњем и јужном дијелу БиХ.
Већина планина богата је шумом, пашњацима и разноврсним природним
љепотама, а неке и рудом. Захваљујући тим богатствима БиХ има повољне
услове за развој индустрије, сточарства и планинског туризма. У подножју
већине планина могу се гајити житарице и поврће. На високим планинама
насеља су веома ријетка.

Највише планине БиХ у овој области су: Маглић, Прењ, Бјелашница,
Трескавица, Лелија и Зеленгора, Клековача, Шатор, Витор и друге.

Панонска област захвата сјеверни дио РС, и то: десну обалу Саве и доње
токове њених притока, Уне, Врбаса, Укрине, Босне и Дрине.Најпознатије
равнице у БиХ су: Посавина, Семберија, Лијевче поље и Ивањско поље.

Између наведених равница су ниске планине: Козара, Просара, Мотајица,
Требавац и Мајевица.
Села у равници су пространа, улице праве и широке, а куће једна до друге.
Највећи градови смјештени су у равницама. Посебну привлачност у
равничарским предјелима имају панонске ријеке које су пловне и богате
рибом.

Приморска област је заравњени предио у доњем току Неретве. Посебно се
истичу Хумине као ниска подручја. Овој области припада и Попово поље које
лежи на надморској висини од 230 м, те Хутово блато, познато као велики
резерват, станиште птица селица. Насеље са најнижом надморском висином
(0 м) је град Неум.