Interna medicina sa negom
НЕГА БОЛЕСНИКА СА ОБОЉЕЊИМА
РЕСПИРАТОРНОГ ТРАКТА
Дисање – респиратио је размена гасова између организма и спољашње средине,
одвија се у плућима. Респирација се састоји из:
инспиријум
-а (активна радња),
е
xпиријум
-а (пасивна радња) и
апное
Центар за дисање налази се у продуженој мождини. Нормалан број респирација:
одрасли - 16-18,
деца- 18-20
,
стара лица-14-16
.
Физиолошки однос дисања према осталим виталним
функцијама
При повећању телесне температуре од 1ºC пулс се убрзава за 8 – 10 откуцаја;
дисање се убрзава за
4 / мин. респирација.
Дужности медицинске сестре при контроли дисања су: одређивање типа дисања;
фреквенције; дубине; ритма; сметње при дисању
Симптоми и знаци код болести респираторног система:
Неспецифични субјективни симптоми
: малаксалост, страх, узнемиреност,
несаница, умор, губитак апетита
Специфични објективни симптоми:
диспнеа, ортопнеа, кисеоничка глад, кашаљ
(tussis) – рефлексни механизам изазван надражајем тусигених зона дисајних
путева.
Дужности мст су да посматра карактер кашља: сув кашал, пригушен, једва чујан,
кратак, надражајан и сув, лаган, сув, површан кратак, влажан са обилном
експекторацијом, дуготрајан напоран, у нападима са жилавим секретом, болан
грчевит
Спутум:
спутум је секрет дисајних путева који даје увид у стање респираторног
система. Испитује се: макроскопски и микроскопски
Цијаноза је
знак недовољно оксигенисане крви због: смањеног
PаО
2
у ваздуху или
алвеолама; неправилне дифузије гасова између зидова алвеола и крви;
презасићености ваздуха воденом паром или другим гасовима;на недостатак
кисеоника најосетљивије је нервно ткиво ( манифестује замором, главобољом,
несвестицом).
Бол-
Сама плућа су неосетљива на бол осим плеуре и интракосталних мишића.Бол
може бити у грудном кошу: централан, ретростерналан и латералан
Батичасти – маљичасти прсти-
Јављају се код обољења са гнојним променама –
бронхиектазије, апсцеса плућа...
Бачваст грудни кош
јавља се код хроничних обољења праћених кашљем и
искашљавањем
ДИЈАГНОСТИЧКЕ МЕТОДЕ ИСПИТИВАЊА КОД БОЛЕСТИ РЕСПИРАТОРНОГ
Kukuruzović Paulina
1
Interna medicina sa negom
СИСТЕМА
Од крвних анализа узима се:
ККС, СЕ, јонограм, хепатограм, уреа и креатинин,
трансаминазе, ЦРП, фибриноген.
Гасне анализе крви: Указују на поремећај ацидо-базног статуса
Ацидоза -
закишељеност организма (пх испод 7,35)
Алкалоза –
повећање базности организма ( пх изнад 7,35)
Могу бити респираторног и метаболичког порекла
Нормалне вредности гасне анализе:
PаО
2
-
10,5 kPа
PаCО
2
-
4,5-6,0 kPа
Ph крви
– 7,35 -7,40
NаHCО
3
–
24,5 mmol/l
Сатурација
о2 < 0,94%
Базни ексцес
– 0
Алвеоларна хиповентилација доводи до повећања
PаCО
2
изнад 6 – хиперкапнија
Алвеоларна хипервентилација доводи до снижења
PаCО
2
испод 3,3
Вредности
PаО
2
у крви мање од нормале назива се хипоксемија а недостатак
аноксемија
Смањене вредности
PаО
2
у ткивима назива – хипооксија и аноксија. Код
респираторне инсуфицијенције
PаО
2
је мањи од 8 кпа а
PаCО
2
већи од 5 kPа.
NаHCО
3
и базни ексцес су додатне анализе за дефинисање метаболичких и
респираторних поремећаја
Макроскопско посматрање спутума:
Количина (од неколико ml-500ml); изглед и конзистенција (серозан, слузав,
пенушав, гнојав или комбинован); боја (зависи од састава); Мирис обично не
постоји; код апсцеса или гангрене – фетидан
Микроскопски преглед спутума
Микроскопским прегледом се уочавају ћелије карактеристичне за поједина
обољења: бактериолошки,
микробиолошки, патохистолошки шаркот лајденови кристали и кусмаулове
спирале - астма бронхиале; леукоцити, стафилококе, пнеумококе... – апсцес плућа;
анајробне бактерије, плућни паренхим- гангрена плућа; Кохов бацил - ТБЦ …
Плеурални пунктат
Ривалтина проба
,
цитолошки
,
хистолошки,
бактериолошки, микробиолошки
Испитивање плућне функције
Спирометрија је метода испитивања запремине ваздуха којим плућа дишу.
Плетизмографија је метода мерање укупног отпора у дисајним путевима и укупне
запремине ваздуха у грудном кошу
РТГ претраге:
радиоскопија, радиографија,томографија, ларингоскопија,
Kukuruzović Paulina
2
Interna medicina sa negom
типа/. Услед поремећаја оксигенације хемоглобина у плућима настаје хипооксија
организма, због тога се увећава број еритроцита (хематокрит).
Код ХРИ може се појавити дезорјентисаност, раздражљивост или депресија, а код
неких болесника и агресивност, могу наступити ступор и кома. У терминалној
фази болести (ХРИ и ХПС) болесници су тешко покретни због диспнее. Диспнеа се
испољава прво при напору, а касније и у мировањум. Код изражене диспнее јавља
се
мишићни напор при дисању
;
КОМПЛИКАЦИЈЕ
1. Услед хроничне хипоксемије (хипоксемија), развија се секундарна
полиглобулија (полицитемија).
2.
Такође хронична хипоксемија узрокује и пулмоналну хипертонију, што
доводи до оптерећења десног срца и његове хипертрофије. Хипертрофија десне
коморе доводи и до дилатације, што узрокује едеме, повеђање јетре, венски
застој.
3.
Пнеумонија.
4.
Емфизем плућа.
ИСПИТИВАЊЕ:
1. Дијагноза се поставља на основу анамнестичких података о дугогодишњем
пушачком стажу, праћен свакодневним искашљавањем, гнојног испљувка и
осећајем гушења.
2. Физикални преглед,
3. преглед испљувка.
4. Испитивање плућне функције –спирометрија, плетизмографија, гасна анализа;
користе за
утврђивање постојања и степена инсуфицијенције плућа и радне способности.
ЛЕЧЕЊЕ:
Терапија и превенција обухватају низ мера почев од престанка пушења,
вакцинације против грипа, и борбе против инфекције – антибиотици; промена
радног места (ако су изложени аерозагађењу);
опструкција бронхија
се отклања
применом бронходилататора који се различитим путевима могу унети у
организам (орално, инхалаторно, интравенски...) и кортикостроида;
побољшање
елиминације спутума –
узимањем већих количина течности, експекторанси и
дранажним поступцима, вибромасаже грудног коша, вежбе дисања и хирушке
ресекције плућа.
НЕГА:
Хронични бронхитис без компликација не захтева посебну негу болесника, свака
компликација захтева посебну негу. МСТ осигурава болеснику оптималан положај
- фовлеров (лакша вентилација и искашљавање), исписује температурну листу,
спроводи ординирану терапију, брине о чистоћи постеље, осигурава оптималне
микроклиматске услове болесничке собе (сув ваздух и иританси као дим, јаки
Kukuruzović Paulina
4
Interna medicina sa negom
мириси итд. надражују слузницу), Посматра изглед, стање свести, промене
понашања, виталне знаке, евидентира значајне промене (цијаноза, диспнеа,
дезорјентација, раздражљивост или депресија и агресивност упозоравају на
погоршање респираторне функције; пораст температуре може бити знак
компликације болести) обавештава лекара. Едукује и подстиче болесника да
искашљава, обезбеђује пљуваоницу, у сарадњи са физиотерапеутом спроводи
вежбе дисања Болесника обавештава и припрема (ослобађа страха) о сваком
наредном дијагностичком или терапијском поступку.
ИСХРАНА
Нема специфичности, избегавати тешко сварљиву храну и зачине, мањи по
количини оброци. Болесницима са повишеном телесном тежином планирати
јеловник са мање калорија. Ако је слаб, исцрпљен или тешко жваће даје му се
течно-кашаста храна.
ЗДРАВСТВЕНО - ВАСПИТНИ РАД
1.Упознавање болесника са болешћу и нужношћу редовне контроле након изласка
из болнице.
2. Узимање лекова у складу са лекарским саветима
3. Избегавати аерозагађења
4. Обавезно лечење свих акутних инфекцијама
5. Престанак пушења и евентуално конзумације алкохола
6. Климатско лечење и вежбе дисање
7. Због РИ размотрити могућност употребе кућног концентратора кисеоника
8. Обучити болесника да правилно користи бронхоспазмолитике у аеросолу
Све усвојене вештине и знања проверити вербално и демонстрацијом
.
ЕМФИЗЕМ ПЛУЋА
Емфизем
плућа дефинише се као трајно увећање дисајних путева, дистално од
терминалних бронхиола, које настаје дилатацијом ваздушних простора или
деструкцијом преградних зидова између алвеола. Емфизем плућа карактеришу
оштећења плућног ткива у основној јединици плућа за размену гасова (ацинус).
Узроци:
За настанак емфизема значајно је више фактора ризика:пушење, загађеност
ваздуха, инфекције и генетички чиниоци.
КЛИНИЧКА.
СЛИКА:
Основни функционални поремећаји емфизему плућа су: поремећај пролазности
дисајних путева, надувеност плућа и поремећај концентрције гасова у крви.
Патофизиолошки поремећаји су кашаљ, искашљавање, "свирање" у грудима и
диспнеа.
Kukuruzović Paulina
5
Interna medicina sa negom
-Болест органа за дисање изазване инфективним етиолошки чиниоцем (бронхитис,
бронхпнеумоније, ТБЦ)
-Опструкција (сужење) дисајних путева, која настају у разним болестима
(бронхитис, бронхијална астма) условљавају повећање притиска у
бронхијама.Повећан притисак узрокује растезање зида бронхија.
Повећан
притисак, са запаљењем зида због инфекције, временом
могу да доведудо
оштећења зида бронхија. Као последица тога настају бронхиектазије.
КЛИНИЧКА. СЛИКА.
Карактерише изражајни јутарњи
кашаљ и искашљавање
на «пуна уста», задах из
уста. Такав кашаљ и обилно искашљавање (понекад и 200ml) се јављају и у току
дана, када болесник заузме одређени положај. Спутум је мутан, гнојав таложи се у
3 слоја
( горњи-пенушав, средњи-мутан, доњи-гнојав );
ХЕМОПТИЗИЈЕ –
условљене
су прсканјем крвних судова у оштећеном зиду бронхиектазија.
МАЉИЧАСТИ
ПРСТИ
–хрон. ток.
Један број болесника кашље али не искашљава, други број болесника
поред
кашља и обилног искашљавања има и диспнеу и свирање у грудима
(услед
сужења бронхија које настаје услед спазма).
КОМПЛИКАЦИЈЕ:
честе бронхопнеумоније и апсцес плућа.
ДИЈАГНОЗА
:
1.
РТГ
,
2.
Бронхоскопија и
3. бронхографија
(застарела метода).
4
. ЦТ
5.
Бактериолошки преглед спутума
(да утврди врсту бактерија и антибиограм)
6.
Плућне функције
7.
ККС + СЕ
ТЕРАПИЈА:
1. Антибиотици и Сулфонамиди
2. Бронходилататори И Кортикостериди
(код опструкције)
3. Инхалације
4. Секретолитици и Муколитици
5. Повећан унос течности
6.Постурална дренажа - Квинкеов
(
10-15 МИН. 2 ПУТА ДНЕВНО
), вибрациона
масажа, електростимулација
7. Хируршка интервенција
(излечење).
НЕГА: Болесници не захтевају посебну негу
, покретни су, сами одлазе на
инхалацију и дренажу. Пошто је болест хроничног типа праћена искашљавањем
гнојавог спутума, битна је едукација да се спутум оставља у пљуваоници.
Едукација о значају хигијене усне дупље
.
Здравствено васпитање
се обавља у
Kukuruzović Paulina
7
