АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА БЕОГРАД
Одсек: Висока здравствена школа
СЕМИНАРСКИ РАД
Наставни предмет: Здравствена нега у акушерству 2
НЕГА ДОЈКИ У ПУЕРПЕРИЈУМУ
Ментор: Студент:
Проф. др сци мед. Јовановић Весна Станковић Драгана 24/18
Београд, 2021.
САДРЖАЈ
1. УВОД ................................................................................................................................. 1
2. Специфичности пуерперијума ........................................................................................ 2
2.1. Нега дојки у пуерперијуму ....................................................................................... 3
2.2. Едукација бабињаре о нези дојки – активности медицинске сестре бабице ....... 6
3. ЗАКЉУЧАК ...................................................................................................................... 9
ЛИТЕРАТУРА........................................................................................................................ 10
2
2.
Специфичности пуерперијума
Пуерперијум (бабиње) почиње након рађања постељице (четврто порођајно доба) и траје
око 6-8 недеља. Жена у периоду пуерперијума постаје бабињара (пуерпера). У
пуерперијуму се физиолошки дешавају анатомске и физиолошке промене у организму
жене. Најизраженије инволуцијске промене у пуерперијуму се дешавају на материци
(
lat. uterus
). Снажне контракције миометријума имају за последицу смањење димензија
материце. На ендометријуму се догађа комплетна пролиферација у првих 16 дана
бабиња. Током првих недеља из материце се ослобађа крвави садржај (лохије) који може
да садржи бактерије. Због постојања лохија и ризика од инфекције је свакодневна
хигијена међице неопходна. Када је реч о грлићу материце, у потупуности се формира
за 2-3 дана пуерперијума. После порођаја вагина је едематозна, а регресија едема се
дешава за три недеље. Успостављање менструалног циклуса се дешава најчешће између
17. и 18. недеље после порођаја. Карактеристично за пуерперијум, поред промена на
гениталним органима, јесу промене на екстрагениталним органима (кардиоваскуларни,
уринарни, гастроинтестинални систем).
Најважнији догађај у пуерперијуму је почетак лактације као последица деловања
пролактина. Поред пролактина, важан хормон је и окситоцин за испуштање млека. Дојке
почињу да производе веће количине млека 30-40 сати после порођаја када ниво хормона,
посебно прогестерона, постаје мањи.
Дојење је најбоља метода за здравље мајки и здрав раст и развој детета. Светска
здравствена организација препоручује да се одојчад искључиво доје у првих шест
месеци живота. У литератури се наводи да постоје методе које су корисне за превенцију
проблема са дојењем. Ове методе укључују едукацију мајки о нези дојки, правилном
дојењу, техници за повећавање лактације, техници измлазања и чувања млека.
Предности дојења су вишеструке. За одојче које је на природној исхрани је уочена мања
инциденција синдрома изненадне смрти, дечијег дијабетеса, тумора, инфекција средњег
уха и денталних проблема. Такође је боља одбрамбена реакција одојчади која доје, док
је имуни одговор након вакцинације јачи. Природна исхрана има позитиван утицај на
психомоторни, емоционални и социјални развој детета.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
