Nega rane-aseptično previjanje rane; vrste i tehnike primene zavoja; imobilizacija

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE

VASPITAČA I TRENERA, SUBOTICA

Seminarski rad iz zdravstvene nege

TEMA: Nega rane-aseptično previjanje rane; vrste i

tehnike primene zavoja; imobilizacija

Profesor: Dr sci. med. Sanja Šumonja Student: Tijana Tašković MS/86

Maj 2017, Subotica

Sadržaj

1. Povrede......................................................................................................................1
2. Podela rana................................................................................................................1

2.1.

Anatomsko

razaranje..........................................................................................1

2.2.

Elementi anatomskog

razaranja.........................................................................1

2.3.

Krvarenje...................................................................................................

..........1

2.4.

Poremećaj

funkcije..............................................................................................2

3. Kvalifikacija rana......................................................................................................2
4. Vrste i tehnika primena zavoja..................................................................................2

4.1.

Tehnike postavljanja

zavoja................................................................................3
4.1.1. Kružni zavoj............................... ............................................................3
4.1.2. Spiralni zavoj..........................................................................................3
4.1.3. Spiralno-povratni zavoj...........................................................................3
4.1.4. Osmica....................................................................................................3
4.1.5. Povratni zavoj.........................................................................................3

4.2.

Zaštitni

zavoj......................................................................................................5

4.3.

Kompresivni (hemostatski)

zavoj.......................................................................5

4.4.

Fiksacioni

zavoj..................................................................................................5

4.5.

Okluzivni

zavoj...................................................................................................5

4.6.

Imobilizacija..............................................................................................

..........6
4.6.1. Privremena ili transportna imobilizacija.................................................7

4.6.1.1.

Imobilizacija standardnim

sredstvim................................................7

4.6.1.2.

Imobilizacija priručnim

sredstvima.................................................7

4.6.2. Transportna imobilizacija pojedinih delova tela.....................................8

4.6.2.1.

Imobilizacija povrede glave i

vrata...................................................8

4.6.2.2.

Imobilizacija kod povrede

kičme......................................................8



Ivice (rubovi) rane-predstavljaju otvor na tkivu i mogu biti pravilne (kod posekotina) ili nepravilne (kod
razderotine);



Šupljina rane- podrazumeva prostor u tkivu nastao njegovim oštećenjem;



Sadržaj rane- može biti krv, koagulum, detritus, strana tela, fragmenti kosti i gnoj;



Obimnost rane- utvrđuje se instrumentalnom eksploracijom (dugmastom sondom), a kod većih rana
digitalno, a sve u cilju utvrđivanja prisustva šupljina i džepova;



Zidovi rane-ograničavaju šupljinu rane i važni su kod adaptacije i šivenja rane.

2.3.

Krvarenja

Svaku ranu prati određeni stepen krvarenja. Primarno krvarenje nastaje direktnim dejstvom sile na krvne sudove
i prisutno je od momenta ranjavanja. Sekundarno krvarenje nastaje nekoliko dana nakon zaustavljanja primarnog
krvarenja i obično je povezano sa infekcijom. Pravilna hemostaza u rani, mora biti sprovedena jer su moguće
komlikacije u procesu zarastanja.

Prema vrsti oštećenja krvnog suda, krvarenje može biti:

1. Arterijsko – pošto je krv bogata kiseonikom, ono je svetlocrvene boje i šiklja
2. Vensko – krv je tamno crvene boje, sliva se i može biti obilno
3. Kapilarno- u vidu kapljica
4. Kombinovano arterijsko i vensko

Prema mestu isticanja krvi:

1. Spoljašnje – vidljivo, može se zaustaviti u vidu prve pomoći (telesni otvori i rane)
2. Unutrašnje- nevidljivo, ne može se zaustaviti u vidu prve pomoći (parenhimatozni organi i telesne

šupljine)

Prema urgentnosti:

1. Slabo krvarenje
2. Jako krvarenje
3. Životno ugroženo krvarenje

2.4.

Poremećaj funkcije

Poremećaj funkcije, kao kriterijum rane, može biti lokalni i opšti.

Lokalne smetnje izazivaju izostanak funkcije pojedinog organa, mišića ili dela tela. Simptom poremećene
funkcije ekstremiteta, koji nastaje zbog same rane i bola koji sa sobom nosi, jeste hromost (claudicatio).

Opšti poremećaju funkcije mogu se manifestovati pojavom šoka i febre.

3. Kvalifikacija rana

Predmet koji izaziva ranjavanje, svojom specifičnom građom i obimom, ostavlja otisak na povređenom tkivu
dajući rani specifičan oblik, odnosno izgled. Na osnovu ovog principa vrši se klasifikacija rana na sledeće vrste:



Ubodna rana (vulnus punctum)



Nagnječenja, kontuzija (vulnus costusum)



Razderotina (vulnus laceratum)



Posekotina (vulnus scissum)



Ujedna rana (vulnus morsum)



Strelne rane (vulnus sclopetarium)



Smrskotina (vulnus conquassatum)



Traumatska amputacija

4. Vrste i tehnike primene zavoja

Uloga zavoja jeste da zaštiti ranu od sekundarne infekcije i traume, obezbedi trajni dodir leka sa ranom, sprečava
i zaustavi krvarenje, imobiliše i upije sekret rane

Vata

Vata se dobija obradom sirovog pamuka. Hidrofilnom vatom pokrivaju se rane sa jakom sekrecijom i zaštićuju
rane nastale pritiskom ili slučajnim povredama. Služi i za čišćenje okoline rane ili područja pre davanja injekcija,
punkcija i dr. Obična (bolnička vata) upotrebljava se isključivo kao podloga pri imobilizaciji radi zaštite.

Gaza

Gusta mreža koja upija i zadržava sekret. Ne
sme imati primese koje bi mogle iritirati ili
povrediti ranu. Gaza služi za izradu zavoja i
ostalog zavojnog materijala koji se koristi pri
operacijama.

Građa zavoja:



Kontaktni (primarni sloj)-direktno dolazi i kontakt sa ranom;



Srednji (sekundarni sloj)- ima ulogu asorpcije krvi, seruma;



Vanjski (tercijarni sloj)-obezbeđuje sigurnost ostalim komponentama zavoja, spreči njihovo pomeranje
i spadanje.

Vrste zavoja:



Zaštitni (prvi zavoj);