1
Sadržaj:
Uvod.......................................................................................................
1. Eskterni efekti.....................................................................................
2. Negativne eksternalije........................................................................
3. Javna politika prema eksternalijama..................................................
3.1. Regulacija.............................................................................
3.2. Piguovi porezi i subvencije...................................................
4.Privatna rešenja za eksterne efekte......................................................
4.1. Kousova teorema..................................................................
4.2. Spajanje.................................................................................
4.3. Društvene konvencije ...........................................................
Zaključak................................................................................................
LITERATURA.......................................................................................
2
Uvod
Eksternalije (engl.externalities) - Tržište je idealni mehanizam koordinacije, ali samo pod
pretpostavkama delovanja savršene konkurencije i uspostavljenog nivoa tržišne ravnoteže.
Tržišta mnogo stvari rade dobro, ali ne sve. U stvarnosti, tržište je daleko od svog idealnog
stanja – savršene konkurencije. Ono je sklono ispoljavanju grešaka, upravo zbog tendencija u
stalnom remećenju postojeće ravnoteže, pa se javlja kao dinamičan ali nedovoljno stabilan
sistem. Jedna od grešaka tržišta su upravo eksternalije.
Eksternalije su dodatni ili spoljni učinci; ona nastaje kada se osoba angažuje u
aktivnosti koja utiče na blagostanje druge osobe pri čemu niti plaća niti dobija
bilo kakvu naknadu za taj učinak.
Eksternalije su one ekonomske aktivnosti jednog pojedinca ili preduzeća koje
imaju uticaj na drugog pojedinca ili preduzeće, a da za to ne plaćaju (snose
troškove) ili nisu plaćeni.
Posledice proizvodnih i potrošačkih aktivnosti koje se ne očitaju direktno na
tržištu.
Pojam eksternalije potiče od A. Pigoua i G.B. Shawa. Eksternalije mogu nastati među:
1. proizvođačima
2. potrošačima ili proizvođačima
3. potrošačima
Eksternalije se sastoje od troškova i koristi koji se nagomilavaju, ali ne onome ko ih
proizvodi, već drugim pojedincima ili društvu kao celini i predstavljaju primer sukoba
pojedinačnog i javnog interesa, odnosno odstupanje od optimalne alokacije resursa u Pareto
smislu. U prisutnosti eksternalija društveni interes za tržišni rezultat se proširuje izvan
blagostanja kupaca i prodavaca koji učestvuju na tržištu; takođe uključuje blagostanje drugih
osoba koje su pod njihovim indirektnim uticajem. S obzirom da kupci i prodavci zanemaruju
eksterne efekte njihovih akcija kada odlučuju koliko potraživati ili nuditi, tržišna ravnoteža nije
efikasnija kada postoje eksternalije. Odnosno ravnoteža ne uspeva maksimizirati ukupnu korist
za društvo kao celinu.Ako je efekat na drugu osobu ili preduzeće nepovoljan, radi se o
negativnoj eksternaliji
, a ako je koristan zove se
pozitivna eksternalija
.
4
Ili na primeru spoljnih, dodatnih troškova ili šteta koju izaziva dim iz neke fabrike ili od
lokomotive na okolinu, ljude, odeću itd. za koji oštećeni ne mogu tražiti odštetu od vlasnika
fabrike ili železnice, što je primer za negativni efekat. Primer dodatnih spoljnih koristi, odnosno
pozitivnog efekta bila bi izgradnja nove robne kuće ili auto-puta koja koristi ljudima koji žive u
blizini više nego onima koji su udaljeniji, iako i jedni i drugi plaćaju iste cene u robnoj kući i
jednake putarine.
Ova podela na pozitivne i negativne efekte nastaje u zavisnosti od toga da li trećem licu
koristi ili mu stvara troškove. Zagađivanje okoline i promena klime zbog opšteg Ekonomija je
posebno zainteresovana za negativne eksterne efekte.
2. Negativne eksternalije
Predpostavimo sada da fabrike aluminijuma emituju štetne gasove: za svaku jedinicu
proizvedenog aluminijuma, određena količina dima odlazi u atmosferu. Pošto ovaj dim donosi
rizik po zdravlje kod onih koji taj vazduh udišu, to je
negativna eksternalija
. Kako ta
eksternalija utiče na efikasnost tržišnog ishoda?
Zbog eksternalija, trošak proizvodnje aluminijuma koji snosi društvo, veći je od troška
proizvodnje aluminijuma koji snosi proizvođač. Za svaku jedinicu proizvedenog aluminijuma,
društveni trošak uključuje individualne troškove proizvođača aluminijuma uvećane za troškove
onih na koje zagađenost negativno utiče. Kriva društvenog troška nalazi se iznad krive ponude,
jer uzima u obzir eksterne troškove koje proizvođači aluminijuma nameću društvu. Razlika
između ove dve krive pokazuje trošak emitovanog zagađenja.
Koju bi količinu aluminijuma trebalo proizvoditi? Da bi smo odgovorili na ovo pitanje,
razmotrimo još jednom šta bi trebalo da učini blagonakloni društveni planer. Taj planer želi da
maksimizira ukupni višak koji donosi tržište – vrednost koju aluminijumu pripisuju potrošači
umanjenu za trošak proizvodnje aluminijuma. Planer, međutim, shvata da trošak proizvodnje
aluminijuma uključuje i eksterne troškove zagađenja.
Planer bi izabrao onaj nivo proizvodnje aluminijuma pri kojem kriva tražnje seče krivu
društvenog troška. Taj presek određuje optimalnu količinu sa stanovišta društva u celini. Ispod
tog nivoa proizvodnje, vrednost koju aluminijumu pripisuju potrošači ( koju meri visina krive
tražnje ) veća je od društvenog troška proizvodnje aluminijuma ( koju meri visina krive
društvenog troška ). Planer ne proizvodi više od tog nivoa, jer je društveni trošak proizvodnje
dodatnog aluminijuma veći od vrednosti koju mu pripisuju potrošači.
