SVEU ILIŠTE U ZAGREBU
FILOZOFSKI FAKULTET
ODSJEK ZA PSIHOLOGIJU
DIPLOMSKI RAD
Jelena Juri
lipanj, 2003.
1
S
S
A
A
D
D
R
R
Ž
Ž
A
A
J
J
1
1
.
.
U
U
V
V
O
O
D
D
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
2
2
1.1.
LEKSI KI
PRISTUP
U
PSIHOLOGIJI
LI NOSTI..................................................3
1.2.
ABRIDGED
BIG-FIVE
CIRCUMPLEX
MODEL
(AB5C
MODEL
) ..............................6
1.3.
PET-FAKTORSKI
INVENTAR
LI NOSTI
(F
IVE
-F
ACTOR
P
ERSONALITY
I
NVENTORY
–
FFPI)........................................................................................................9
1.4.
METRIJSKE
KARAKTERISTIKE
MJERNOG
INSTRUMENTA ...........................11
1.4.1. Valjanost mjernog instrumenta .....................................................................12
1.4.2. Pouzdanost mjernog instrumenta.................................................................13
2
2
.
.
C
C
I
I
L
L
J
J
I
I
S
S
T
T
R
R
A
A
Ž
Ž
I
I
V
V
A
A
N
N
J
J
A
A
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
1
1
5
5
3
3
.
.
P
P
R
R
O
O
B
B
L
L
E
E
M
M
I
I
I
I
S
S
T
T
R
R
A
A
Ž
Ž
I
I
V
V
A
A
N
N
J
J
A
A
I
I
H
H
I
I
P
P
O
O
T
T
E
E
Z
Z
E
E
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
1
1
5
5
4
4
.
.
S
S
U
U
D
D
I
I
O
O
N
N
I
I
C
C
I
I
U
U
I
I
S
S
T
T
R
R
A
A
Ž
Ž
I
I
V
V
A
A
N
N
J
J
U
U
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
1
1
6
6
5
5
.
.
M
M
E
E
T
T
O
O
D
D
O
O
L
L
O
O
G
G
I
I
J
J
A
A
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
1
1
7
7
5.1.
PET-FAKTORSKI
INVENTAR
LI NOSTI
(FFPI).................................................17
5.2.
EPQ
–
E
YSENCKOV UPITNIK LI NOSTI
.....................................................................19
5.3.
NEO-PI-R
C
OSTE I
M
C
C
RAEA
...............................................................................19
6
6
.
.
R
R
E
E
Z
Z
U
U
L
L
T
T
A
A
T
T
I
I
I
I
R
R
A
A
S
S
P
P
R
R
A
A
V
V
A
A
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
2
2
0
0
6.1.
POUZDANOST
SKALA
PET-FAKTORSKOG
INVENTARA
LI NOSTI...............20
6.2.
INTERKORELACIJE
PET
SKALA
FFPI-
A
............................................................22
6.3.
FAKTORSKA
VALJANOST
PET-FAKTORSKOG
INVENTARA
LI NOSTI.........23
6.3.1. Faktorska analiza samoprocjena ispitanika ..................................................24
6.3.2. Faktorska analiza procjena ispitanika...........................................................31
6.3.3. Kongruentnost dviju faktorskih analiza .........................................................33
6.4.
KONVERGENTNA
VALJANOST
FFPI-
A
.............................................................36
6.4.1. FFPI i NEO-PI...............................................................................................36
6.4.2. FFPI i Eysenckov EPQ upitnik li nosti..........................................................39
6.5.
KORELACIJE
IZME U
PROCJENA
I
SAMOPROCJENA
NA
FFPI-
U
.................41
7
7
.
.
Z
Z
A
A
K
K
L
L
J
J
U
U
A
A
K
K
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
4
4
3
3
8
8
.
.
L
L
I
I
T
T
E
E
R
R
A
A
T
T
U
U
R
R
A
A
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
4
4
5
5
3
1.1. LEKSI KI PRISTUP U PSIHOLOGIJI LI NOSTI
Jedan od modela koji je danas poznat i korišten širom svijeta jest klasifikacija
individualnih razlika napravljena na temelju govornog jezika tj. leksi ki pristup
psihologiji li nosti. Po etnu hipotezu (leksi ku hipotezu) tog pristupa postavio je
Francis Galton 1884. godine, a njenu najpoznatiju definiciju je dao Goldberg (1981,
prema Hendriks, 1997): “One individualne razlike koje su najvažnije u svakodnevnim
transakcijama ljudi bit e kodirane u njihovom jeziku. Što su važnije individualne
razlike, ljudi e ih više primje ivati, više e željeti pri ati o njima i na kraju e izmisliti
rije za njihovo ozna avanje.”
Cattell, Allport, Klages, Norman i Goldberg su (John, Agleitner i Ostendorf,
1988, prema Mla i 1999) proširili tu pretpostavku dodavši da “su individualne razlike
reprezentirane u rje niku prema njihovoj važnosti. Što su važnije, to e se bogatiji i
bolje diferenciran vokabular odnositi na njih.”
Galton je vjerojatno bio jedan od prvih znanstvenika koji je upotrijebio rje nik
kao sredstvo procjene broja rije i koje opisuju li nost u jeziku i pokušao procijeniti
koliko ti termini koji opisuju osobine li nosti dijele pojedine aspekte zna enja.
Me utim, od ve e važnosti za leksi ki pristup jest istraživanje Allporta i Odberta
(1936, prema Hendriks, 1997).
Allport i Odbert (1936, prema John, 1990) su pristupili tom problemu tako da
su iz neskra enog rje nika (Webster’s New International Dictionary iz 1925.) izdvojili
18000 termina koji su posjedovali kapacitet razlikovanja ljudi, te ih svrstali u 4
psihologijski smislene kategorije (Allport i Odbert, 1936, prema Mla i , 1999):
1. termini koji najjasnije prezentiraju osobine li nosti, a ozna avaju
“generalizirane i personalizirane determiniraju e tendencije – konzistentne
i stabilne na ine prilagodbe pojedinca okolišu”
2. termini koji ozna avaju trenuta ne aktivnosti, privremena stanja,
raspoloženja i aktivnosti
3. termini koji “sadrže socijalne i karakterne sudove osobnog vladanja ili
utjecaja na druge”
4. metafori ki i dvojbeni termini, termini koji uklju uju fizi ke karakteristike,
kapacitete i talente, kao i termini od manje važnosti za li nost
4
Treba napomenuti da je ovakva kategorizacija, kako i sami autori navode,
arbitrarna, odnosno neke termine mogu e je svrstati u više od jedne kategorije.
Nakon njih, ve i broj istraživa a je zapo eo svoje istraživanje upravo na
terminima prve kategorije Allport-Odbertovih termina (ukupno njih 4500) te su
nastavili svoj rad primjenjuju i faktorsku analizu.
Iako je pet faktora prvi put bilo identificirano u radu Allporta i Odberta, istih pet
se pojavilo u ve em broju razli itih istraživanja. Goldberg (1990) nakon svojih
istraživanja zaklju uje: “ ini se razumnim zaklju iti da e analiza bilo kojeg razumno
velikog uzorka engleskih pridjeva – deskriptora osobina li nosti dati varijantu Big-Five
faktorske strukture i da se gotovo svi takvi termini mogu reprezentirati unutar tog
modela.”
Dogovor oko naziva tih faktora još nije u potpunosti postignut. Od spomenutih
pet faktora dobivenih faktorskom analizom, ve ina istraživa a se složila oko prirode
prva 4 faktora - to su:
1. ekstraverzija (na koji pozitivnu projekciju imaju pridjevi kao što su pri ljiv,
asertivan, aktivan, a negativnu miran ili povu en)
2. ugodnost (simpati an, ljubazan odn. svadljiv, neprijateljski)
3. savjesnost (organiziran, temeljit odn. površan, neodgovoran), i
4. emocionalna
stabilnost
(najve u projekciju imaju pridjevi koji ukazuju na
neuroti nost, kao što su napet, anksiozan..)
Što se ti e petog faktora, istraživa i se nisu složili oko njegove prirode te se za
taj faktor koriste razli iti nazivi. Naj eš i su “intelekt”, koji proizlazi iz leksi ke analize
te “otvorenost prema iskustvu”, kojeg koriste Costa i McCrae u svom pet-
faktorskom modelu. Osim navedenih, koriste se i nazivi kao što je “autonomija” ili
“kultura”. Pridjevi koji opisuju ovaj faktor su npr. maštovit, originalan, znatiželjan..
Struktura petog faktora je nešto što se daljnjim istraživanjima tek treba utvrditi
(Bratko, Ivanec i Bunjevac, 1999).
6
Neuroticizma s faktorom Emocionalne stabilnosti (-0,70), a Psihoticizma s faktorom
Ugodnosti (-0,40) i faktorom Savjesnosti (-0,45).
1.2. ABRIDGED BIG-FIVE CIRCUMPLEX MODEL (AB5C model)
Prilikom interpretacije faktora dobivenih unutar leksi kog pristupa pokušavala
se dobiti jednostavna struktura, odnosno uzimale su se u obzir samo estice koje su
imale visoko zasi enje na jednom faktoru, a nikakvo ili zanemarivo zasi enje na
drugima. Me utim, termini-deskriptori li nosti se ne uklapaju u potpunosti u takvu
jednostavnu strukturu, odnosno nemaju zasi enje na samo jedan od pet faktora.
Ve ina termina predstavlja “mješavinu” dvaju faktora, što zna i da osim primarnog
zasi enja imaju zasi enje na još jedan faktor.
Hendriks (1997) navodi kako ve ina deskriptora li nosti ima najve e zasi enje u
rasponu od 0,35 do 0,55, zbog ega nije opravdano sekundarna zasi enja od oko
0,25 ili više proglasiti zanemarivim. Hofstee, De Raad i Goldberg (1992) zaklju uju
da zanemarivanje zasi enja koja su manja od 0,30 može biti varljivo, posebno u
slu aju kada je primarno zasi enje estice umjereno. Iz tog razloga interpretacija Big
Five faktora dobivenih razli itim istraživanjima, a gdje je uzeto u obzir samo primarno
zasi enje estice, nije jednozna na
Saznanje da je ve ina pridjeva “mješavina” dvaju faktora dovelo je do razvoja
Abridged Big-Five Dimensional Circumplex (AB5C) modela
odnosno
Skra enog
cirkumpleksa Big-Five dimenzija
iji autori su Hofstee, De Raad i Goldberg (1992).
Model je proizašao iz nizozemske leksi ke analize, a njegova specifi nost u odnosu
na druge pet-faktorske modele jest to što uzima u obzir i sekundarno zasi enje
estica.
Teoretski gledano, spajanje Big-Five modela i cirkumpleks modela rezultiralo bi
pet-dimenzionalnim cirkumpleksom, a mogu e bi bilo promatrati samo tri dimenzije
odjednom. Umjesto ovakvog pet-dimenzionalnog cirkumpleksa, autori AB5C modela
predlažu jednostavniju, dvodimenzionalnu, strukturu gdje svaki termin-deskriptor
li nosti karakteriziraju njegovo primarno i sekundarno zasi enje.
