УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ
ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ ФАКУЛТЕТ НИШ
ДЕПАРТМАН ЗА БИОЛОГИЈУ И ЕКОЛОГИЈУ
Марија З. Здравковић
НЕКОНТРОЛИСАНА ДИСПОЗИЦИЈА ЧВРСТОГ ОТПАДА НА УРБАНОМ
И РУРАЛНОМ ПОДРУЧЈУ ВРАЊА У 2011-2012 год.
МАСТЕР РАД
Ниш, 2012.година
Universiti of Niš
Faculti of sciences and mathematics
Department of Biology and Ecology
Marija Z. Zdravković
UNCONTROLLED DISPOSITION OF SOLID WASTE IN URBAN AND
RURAL AREA OF VRANJE IN 2011-2012.
Master thesis
Candidate: Mentor:
Marija Zdravković Prof. dr Slaviša Stamenković
Niš, December 2012
Curriculum Vitae
Лични подаци:
Име и презиме: Марија Здравковић
Датум рођења: 19.12.1987. године.
Адреса: 17507 Големо Село, општина Врање
Телефон: 063/ 15 22 826
Е-mail: [email protected]
Образовање:
(2002 – 2006) Средња медицинска школа, Врање. Смер: Медицинска сестра-
техничар.
(2007 – 2010) Природно – математички факултет, Универзитет у Нишу,
Департман за биологију и екологију, Основне академске студије
(2010 – 2012) Природно – математички факултет, Универзитет у Нишу,
Департман за биологију и екологију, Мастер студије из области Екологије и
заштите природе, просечна оцена 8,89.
Рад на рачунару:
MS Office Word
MS Office PowerPoint
MS Office Exel
Internet Explorer
Страни језици:
Руски језик
Енглески језик (основни ниво).
Остале вештине:
Возачка дозвола: Б категорија
Личне особине:
Комуникативна
Упорна
Педантна
Борбена
Амбициозна
НЕКОНТРОЛИСАНА ДИСПОЗИЦИЈА ЧВРСТОГ ОТПАДА НА
УРБАНОМИ РУРАЛНОМ ПОДРУЧЈУ ВРАЊА У 2011-2012 год.
РЕЗИМЕ
Мастер рад даје резултате истраживања загађења природних ресурса
(земљишта, воде...) неконтролисаном диспозицијом отпада у Врању и селима у
околини Врања.
Истраживање је спроведено 2011. и 2012. године на пет локација, са
циљем да се покаже да се површина дивљих депонија константно увећава.
Утвђиване су најпроблематичније врсте отпада. Током истраживања су
коришћене методе које су прихваћене у Стратегији о збрињавању чврстог
отпада Републике Србије.
Анализиране локације обухватиле су град Врање, и још четири рурална
подручја у брдско-планинском региону Пољаница (Дреновац-Гоч, Ушавце,
Власе, Големо Село). На исраживаном подручју константовано је присуство 54
дивље депоније. Ове дивље депоније заузимају 6,21 ха.
Највеће количине отпада забележене су поред корита, и у самом кориту
реке Ветернице.
Резултати анкетирања показали су да највећи проблем представља
пластична амбалажа, што је резултат растуће урбанизације села.
Кључне речи
: животна средина, загађење, чврсти отпад, Врање.
