Nematerijalne strategije motivacije

1

NEMATERIJALNE STRATEGIJE MOTIVACIJE

 | 

Anja Stefanović

Visoka strukovna tekstilna škola za dizajn, tehnologiju i menadžment

Beograd

Seminarski rad iz predmeta:

Menadžment

Tema: 

Nematerijalne strategije motivacije

Profesor:                                                                Student, br. indeksa:

Gordana Čolović                                                     Anja Stefanović, B28/14 

Datum:

Broj poena

Beograd

2

NEMATERIJALNE STRATEGIJE MOTIVACIJE

 | 

Anja Stefanović

SADRŽAJ

1.

UVOD…………………………………………………………………… 3

2.

NEMATERIJALNA MOTIVACIJA……………………………………. 3

2.1. Posao i oblikovanje posla………..………………………………………. 4

2.2. Pristupi oblikovanju poslu……….………………………………………. 5

2.3. Obogaćivanje posla…….……………………………………………….... 7

3.

ZADACI MENADŽERA U MOTIVISANJU LJUDI…………………… 9

3.1. Participacija zaposlenih: oblici i učinc………………………………….. 11

4.

FLEKSIBILNI OBLICI RADNOG VREMENA……..………….…….. 12

4.1. Fleksibilno radno vreme………………………...………………………. 12

4.2. Drugi alternativni oblici radnog vremena………………..……………… 13

5.

DRUGE NEMATERIJALNE STRATEGIJE MOTIVISANJA……...…. 13

5.1.    Priznavanje uspeha………………………………………………………. 13 

5.2.    Povratna informacija…………………………………………………….. 13

5.3.    Organizacijska kultura…………………………………………………… 14

5.4.    Motivisanje i samomotivisanje…………………………………………... 15

4.

ZAKLJUČAK……………………………………………………………. 15

5.

LITERATURA…………………………………………………………… 16

4

NEMATERIJALNE STRATEGIJE MOTIVACIJE

 | 

Anja Stefanović

                                                                                           Maslovljeva piramida potreba:

2.1. Posao i oblikovanje posla 

Posao   koji   pojedinac   obavlja   ključna   je   odrednica   individualne   motivacije.   On   je   središnja 
karakterizacija moderne civilizacije jer većina odraslih osoba provodi pola svojih budnih sati na 
poslu, a za mnoge je posao središnja i najvažnija aktivnost. Prema tome, stavovi prema poslu i 
zadovoljstvo njime bitno utiču ne samo na radnu motivaciju već i na celokupan život. 
Oblikovanje posla čini vrlo značajan segment nematerijalnih strategija motivisanja budući da 
stavovi prema poslu i zadovoljstvo njime bitno utiču na radnu motivaciju i život pojedinca. 
Programi preoblikovanja posla najvećim delom nastoje posao učiniti zanimljivijim, raznolikijim i 
izazovnijim. Važan individualni pristup oblikovanja radnog mesta je rotacija posla kod koje se 
periodično   rotiraju   ljudi   s   jednoga   specijalizovanog   posla   na   drugi,   a   čime   se   sprečava 
monotonija   i   dosada   ljudi.   Drugi   važan   pristup   je   proširivanje   posla   kao   proces   povećanja 
raspona posla, tj. broja različitih zadataka i učestalosti ponavljanja ciklusa posla. 
Zanimljiv i izazovan posao čini motivaciju za njegovo obavljanje višom, a život ispunjenijim. S 
druge strane, dosadan i besmislen posao su jedni od najznačajnijih prepreka većoj motivaciji za 
rad, a često se njihove psihološke prepreke prenose i izvan posla. Tim konstatacijama trebao je 
dug put da postanu sastavni dio menadžerske spoznaje i pristupa motivaciji (slika 1.).

2.2. Pristupi oblikovanju posla 

Oblikovanje posla je proces kojim se utvrđuje sadržaj posla, njegove funkcije i socijalni odnosi 
na poslu kako bi se postigli organizacijski ciljevi i zadovoljile individualne potrebe njegovih 
izvršitelja. S takvim pristupima se određuje koliko se kojih zadataka obavlja na nekom radnom 
mestu, koje veštine su za to potrebne, koje odgovornosti i autoritet imaju izvršitelji i kako se taj  

5

NEMATERIJALNE STRATEGIJE MOTIVACIJE

 | 

Anja Stefanović

posao   povezuje   s   drugim   poslovima.   Mogu   se   diferencirati   dva   pristupa   oblikovanju   posla: 
specijalistički i motivacijski pristup. Imaju različita polazišta i konsekvence vezane uz motivaciju 
i ponašanje onih koji takve poslove obavljaju. Zahtevaju različit pristup ljudskim potencijalima i 
njihovoj upotrebi (tabela 1.).

Polazište   motivacijskog   pristupa   je   intenzitet   motivacije   koji   je   zapravo   oprečan   intenzivnoj 
specijalizaciji, što znači da je usmeren na povećanje raznolikosti, složenosti i autonomiji zadatka, 
većoj odgovornosti i autoritetu zaposlenih. Specijalizacijski pristup je tradicionalni pristup koji 
radnu aktivnost svodi na najmanji mogući broj operacija i pokazuje da je njegova povezanost s 
većom   efikasnošću   ograničena   upravo   negativnim   posledicama   koje   ima   na   individualnom, 
psihičkom planu, proizvodeći dekvalifikaciju, nezainteresovanost, apatiju, dosadu, demotivaciju, 
otuđenje i druge negativne efekte. Dva osnovna pristupa, odnosno strategije motivisanja kroz 
oblikovanje i uopštene intervencije u poslu koji obavlja pojedinac, usmerena su na:



smanjenje   negativnih   motivacijskih   konsekvenca   tehnološki   uslovljenih,   vrlo 
specijalizovanih i jednostavnih poslova. Toj skupini pripadaju rotacija i proširenje posla.



podizanje motivacijskog potencijala posla putem prikladnog oblikovanja i obogaćivanja 
posla

Rotacija posla je periodično pomeranje ljudi s jednog specijalizovanog posla na drugi. Time se 
sprečava monotonija i dosada. Rotacija se može obavljati tako da

tokom radnog dana pojedinac