Visoka poslovna škola
strukovnih studija
Leskovac
Z A V R Š N I R A D
Tema: Neophodnost postojanja na tržištu velikih i
malih trgovinskih preduzeća na primeru
preduzeća Amazon.com
Mentor: Kandidat:
Prof. dr Dragomir S. Radovanović Katarina Stojković
Br. ind. 10793/09
Leskovac, 2012.
IZVOD
Trgovina kao privredna delatnost razvijala se uzlaznom putanjom. U tom
razvoju inovacije predstavljaju stalno aktuelnu temu. One su kamen temeljac,
poslovne, organizacione, marketinške i upravljačke transformacije trgovine i
trgovinskih preduzeća. Postavlja se pitanje koje su to ključne promene koje
obeležavaju funkcionisanje trgovine tržišno razvijenih zemalja? Promene se odvijaju
u nekoliko pravaca, i to: jačanje konkurencije s naglaskom na
ekupnu konkurenciju
,
integracija i koncentracija u čitavoj sferi prometa, rast uloge mnogofilijalnih sistema,
smanjivanje uloge nezavisnih detaljista, intenziviranje medjunarodnog transfera
know-how
, primena strategijskog upravljanja u trgovini, razvoj koncepta vertikalnog
marketinga, internacionalizacija trgovine, razvoj elektronske-Internet trgovine i
instrumentalizacija standarda kvaliteta ISO 9000, ISO 14000, HACCP standarda-ISO
22000 i CE znaka u marketing strategiju trgovinskog preduzeća. Procesi
koncentracije, informatizacije i internacionalizacije podstiču razvoj trgovine u pravcu
globalnog biznisa.
Ključne reči
: trgovina, trgovina na veliko, trgovina na malo, preduzeće
2
SADRŽAJ:
UVOD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5
1. POJAM I PODELA TRGOVINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6
2. KONCENTRACIJA U TRGOVINI I NJENA INTERNACIONALIZACIJA . . . .7
3. GROSISTIČKA TRGOVINA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11
3.1. Konkurentska sposobnost trgovine na veliko . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11
4. DETALJISTIČKA TRGOVINA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13
4.1. Makroorganizaciona struktura maloprodaje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14
4.2. Sistemi maloprodaje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17
4.3. Osnovni sistemi maloprodaje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18
4.3.1. Sistemi zasnovani na direktnom usluživanju kupaca . . . . . . . . . . . . . 18
4.3.2. Robne kuće – sistem zasnovan na
samoizboru i koncentraciji ponude . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
4.3.3. Samousluživanje kao sistem prodaje i samouslužna mreža . . . . . . . . 20
4.4. Izvedeni oblici maloprodaje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21
4.4.1. Maloprodaja zasnovana na selekciji asortimana i redukciji usluge . . 21
4.5. Ostali oblici maloprodaje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .22
4.6. Trgovinski centri na malo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
5. ELEKTRONSKA TRGOVINA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
6. OPŠTI PODACI O PREDUZEĆU AMAZON.COM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .26
7. IZGLEDI ZA OPSTANAK PREDUZEĆA AMAZON.COM . . . . . . . . . . . . . . .27
ZAKLJUČAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32
LITERATURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
4
UVOD
Trgovina je veoma stara privredna delatnost, počevši svoj razvoj od prvih
početaka razmene. Brz i gotovo eksplozivan razvoj doživljava u XIX veku kada
dolazi do naglog razvoja proizvodnih snaga duštva i mase roba za tržište (bez čega i
nema trgovine). Razvoj proizvodnje i društvenih potreba pratio je i sve veći zamah
potrošnje, potreba i njihova sve veća diversifikacija. Razvija se primarna, a zatim
sekundarna i tercijarna potrošnja. Potrošnja je, ipak, konačni cilj proizvodnje, tako da
i trgovina kao posrednička karika izmedju proizvodnje i potrošnje doživljava stalni
fizički i vrednosni rast, paralelno sa njihovim rastom.
Ekonomika trgovine spada u relativno
mladu
naučnu oblast, mada se razvija
već od prvih začetaka robne proizvodnje i razvoja novca. Prva sistematska izučavanja
i objektivnu ocenu značaja i mesta trgovine u reprodukciji nalazimo kod Karl Marksa
i Adama Smita. Oni su istraživali opšti karakter i ulogu trgovine, bez dubljeg ulaženja
u strukturne probleme i druge često specifične probleme kojima se bavi ekonomika
trgovine. Stoga su problemi trgovine slabo istraživani u ekonomskoj literaturi sve do
XVIII veka, mada je trgovina doživljavala pravi uzlet. Tome je doprineo i liberalizam
u ekonomskoj politici razvijenih država, jer su se gotovo svi odnosi u trgovini
regulisali odgovarajućim zakonodavstvom (trgovačko pravo).
1
Razvoj i odredjenje ekonomike trgovine naglo su postali predmet interesa
ekonomske nauke od perioda prvog svetskog rata, Velike ekonomske krize, drugog
svetskog rata i periodičnih kriza hiperprodukcije koji su gotovo uništili tržište i robni
promet. Dolazi i do definitivnog napuštanja liberalizma u ekonomskoj teoriji, ali i
teorije savršene konkurencije te automatskog uspostavljanja privredne ravnoteže.
Sejov gvozdeni zakon tržišta se definitivno odbacuje (
svaka ponuda roba je
istovremeno i njena tražnja
). Posebno dolazi do rasta troškova poslovanja, marži i
cena. To je dalo povoda da se ekonomska teorija šire okreće istraživanju ekonomike
trgovine. Sve više se uz istraživanje troškova, cena, organizacije, marži i sl. istražuje i
ekonomski položaj ove grane u odnosu na druge grane i privredu u celini,
prilagodjavanje trgovine urbanim i prostornim planovima, razvoj i modernizacija
trgovačke mreže, odnos trgovine i proizvodjača, odnos trgovine i potrošača i dr.
Brojna istraživanja ovih problema učvrstila su njen značaj i status kao posebne naučne
discipline.
2
Za ekonomiku trgovine se stoga može reći da predstavlja naučnu oblast kojoj
je cilj istraživanje uslova, faktora i efekata (kao i položaj) ove grane u privrednom
sistemu i u uslovinma odredjene makroekonomske politike. Uz osnovni cilj koji se
nameće, a to je oprimalno obavljanje svih funkcija trgovine, jasno je da je i profit
jedan od motiva (kao i ostali principi poslovne ekonomije).
3
1
Dr Radunović, dr Lovreta,
Ekonomika trgovine
, Savremena administracija, Beograd, 1991., str. 5
2
Dr M. Mirković,
Trgovina i unutrašnja trgovinska politika
, Beograd, 1931., str. 1-5.
3
Dr J. Kovač,
Ekonomika trgovine
, Beograd, 2000., str. 87-89.
5
sredstvima, kojima se pokrivaju velike zalihe. Trgovina na veliko je najčešće visoko
specijalizovana. To se odnosi na jedan važan proizvod ili grupu srodnih proizvoda.
Trgovina na malo ili detaljistička trgovina
pokriva maloprodaju roba, odnosno
posreduje izmedju proizvodnje i potrošnje preko prometa roba na malo.
Trgovina na malo nabavlja robu od trgovine na veliko, ili direktno od
proizvodjača, a prodaje je direktno krajnjim korisnicima. Asortiman trgovine na malo,
obzirom da ona direktno oseća i reaguje na želje i tražnju potrošača, je struktuiran
prema tako izraženim potrebama stanovništva. Osnovna karakteristika ove trgovine je
prodaja u malim količinama, uglavnom prema potrebama pojedinaca ili porodice.
Svoju delatnost trgovina na malo ostvaruje preko maloprodajne mreže. Razvojem
tgovina i potreba stanovništva, velika mobilnost stanovništva, šire potreba i mrežu
trgovine na malo, tako da ona prelazi lokalne okvire doprinoseći pri tome širem
kretanju robe i ostvarivanju jedinstvenog tržišta. Porastom kupovne moći
stanovništva, rastom standarda, uz poznati
efekat ugladanja
i
demonstracioni efekat
javljaju se i potrebe za stalnim osavremenjavanjem i usavršavanjem mreže i rada
trgovine na malo. Izgradnjom velikih urbanih centara, koncentracijom stanovništva u
gradovima i sl. javlja se sve veća potreba izgradnje odgovarajućih distributivnih
centara iz kojih se mogu redovno snabdevati svi subjekti maloprodajne mreže.
7
2. KONCENTRACIJA U TRGOVINI I NJENA INTERNACIONALIZACIJA
Istorijski posmatrano, pozicija trgovine, kao tržišne institucije, se u procesu
društvene reprodukcije menjala u skladu sa promenama na tržištu. Tako, na primer, u
periodu liberalnog kapitalizma, te tokom prethodnih društveno-ekonomskih
formacija, trgovina na veliko je imala dominantnu ulogu, jer se nalazila izmedju
nedovoljno razvijenih proizvodjača i usitnjenih detaljista.
Medjutim, krajem XIX veka, intenziviran je proces
horizontalne koncentracije
u proizvodnji, praćen rastom akumulacije, što je obezbedilo snaženje uloge
proizvodjača u društvenoj reprodukciji. Vladajući uslovi tržišta prodavca
omogućavaju neposredno uključivanje proizvodjača u organizovanje robnog prometa
i uspostavljanje kontrole monopolizovane proizvodjnje nad trgovinskim sektorom.
Tako je drugi talas koncentracije i centralizacije, bio, u osnovi,
vertikalna
centralizacija.
Uključivanjem proizvodjača u organizovanje robnog prometa dovodi do
konfliktne situacije izmedju proizvodjača i trgovaca u sistemu vertikalne razmena. Da
bi se izbegla konfliktna situacija, privredni subjekti nastoje postići funkcionalnu vezu
u vertikalnom sistemu razmene. To se postiže na dva načina:
1. Uspostavljanjem kontrole proizvodnje nad trgovinom ili obratno,
2. Dobrovoljnom saradnjom proizvodnje i trgovine.
7
Dr J. Kovač,
Ekonomika trgovine
, Beograd, 2000., str. 96-97.
7
