ВИСОКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЗА
МЕНАЏМЕНТ У САОБРАЋАЈУ – НИШ
СЕМИНАРСКИ РАД
Тема: Неповредивост писма и тајност иформација
Предмет: Уставно право
Ментор: Студент:
DICE
Ниш,април ,2013
2
САДРЖАЈ:
УВОД.......................................................................................................................3
1. ОБЕЛЕЖЈА И ПОДЕЛЕ ИЗВОРА УСТАВНОГ ПРАВА....................................4
2. ПРАВНИ ИЗВОРИ ЉУДСКИХ ПРАВА У СРБИЈИ...........................................5
3. ПРАВО НА ПРИВАТНОСТ И ПРАВО РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ........................6
4. ПРАВО НА ПОШТОВАЊЕ ПРЕПИСКЕ............................................................7
5. НЕПОВРЕДИВОСТ ПИСМА И ТАЈНОСТ ИНФОРМАЦИЈА...........................8
5.1.ТАЈНОСТ ПИСАМА И ДРУГИХ СРЕДАСТАВА КОМУНИЦИРАЊА.....8
5.1.1. Мере заштите тајност писама и других средстава комуницирања
.......9
5.2. ЗАКОН О КЛАСИФИКАЦИЈИ ИНФОРМАЦИЈА...................................10
5.2.1. Класификација информација
......................................................................12
5.2.2. Садржина информације и степен класификације
....................................12
5.3. КРИТЕРИЈУМИ МЕРА ЗА ЗАШТИТУ ТАЈНИХ ИНФОРМАЦИЈА............13
5.3.1. Мере заштите
............................................................................................13
5.3.2. Опште мере заштите
............................................................................... 13
ЗАКЉУЧАК........................................................................................................... 14
ЛИТЕРАТУРА....................................................................................................... 16
4
1. ОБЕЛЕЖЈА И ПОДЕЛЕ ИЗВОРА УСТАВНОГ ПРАВА
Извори уставног права се битно разликују од извора осталих грана унутрашњег
права. Најважнији од њих је устав. У новије време, извори уставног права непосредно
постају извесни међународноправни документи, пре свега, међународни документи о
правима човека. То је случај са државама у којима су норме међународноправних
докумената добиле ранг највиших уставних норми.
1. Унутрашњи и међународни извори - Извори унутрашњег права могу бити
домаћи или унутрашњи и међународни или наднационални. Најважнији извор уставног
права у Републици Србији јесте њен важећи Устав од 2006. са Уставним законом за
његово спровођење.
Од извора међународног порекла, посебан значај за европске државе има Европска
конвенција о заштити људских права и основних слобода. Правило је да се њихова правна
вредност и ранг одређују унутрашњим правом. На основу принципа сукцесије, Европска
конвенција је важећи део усравног права Србије, независно од тога што је њу
ратификовала некадашња државна заједница Србије и Црне Горе.
2. Материјални и формални извори - У случају материјалних извора се мисли на
узроке који доводе до стварања права уопште,, друштвене чињенице и снаге које стварају
право и одређују његову садржину. Код формалних извора, реч је о правним актима у
којима су садржане опште правне норме из којих извире право.
Када се говори о изворима уставног права увек се мисли на изворе у формалном
смислу. Ради се о општим правним актима којима се регулише предмет уставног права.
Да би правни прописи били извор уставног права, морају да заузимају својство
важећих општих правних аката, што значи да су део позитивног права једне државе.
3. Правни и ванправни извори - Док се код правних извора ради о правним актима
у којима су садржана правна правила уставног права, дотле је код ванправних извора реч о
ванправним или неправно категоријама у којима нису садржана никаква правна
правила.Овде је заправо реч о друштвено-научним и политичким чиниоцима.
4. Искључиви и мешовити извори - искључиво се регулише материја која
непосредно припада једино предмету уставног права. Мешовитим изворима се регулише
материја уставног права, али и неких других грана унутрашњег јавног права.
5
5. Стандардни и особени извори - Стандардни извори су извори који су формално
снабдевени највећом правном снагом, због тога што се појављују у свим или већини
држава. Особени су карактеристични само за неке државе и резултат су њиховог особеног
политичког, државног и правног развитка. Они се заправо јављају у свим државним
јединицама, али је основна разлика међу државама у томе што њима признају различиту
правну вредност, тј у неким државама су примарни у неким секундарни и изузетни.
1
2. ПРАВНИ ИЗВОРИ ЉУДСКИХ ПРАВА У СРБИЈИ
На хијерархијској лествици извора људских права одмах испод Устава од 2006.
налазе се потврђени међународни уговори и општеприхваћена правила међународног
права. Закони, као трећи степен правних извора људских права, морају бити у складу не
само са Уставом, него и са потврђеним међународним уговорима.
Устав - садржи посебан, други део, са укупно 64 члана, којима се уређује материја
људских и мањинских права. Садашња уставна слика људских и мањнских права Нечелно
је у складу са либерално-демократским пројектом права човека у модерним уставима
грађанских држава. Уставна деклараија права великим делом се ослања на Повељу о
људским и мањинским правима и грађанским слободама (2003) некадашња СЦГ. У
приличној мери усаглашена је са међународним документима о људским правима -
Пактовима УН о правима човека и Европском конвенцијом.
Устав Србије знатно потпуније гарантује традиционална политичка права. Нека од
ових права некадашња социјалистичка уставност уопште није признавала, нпр право на
оснивање политичких партија. Посебним ограничењима било је подвргнуто право својине,
слобода предузетништва, бирачко право, слобода говора, слобода штампе и тд. Сва ова
ограничења су отпала из новог Устава.
Уставно стање људских права формално је подржано темељним принципима на
којима се заснива уставно уређење модерних држава, нпр принцип суверености грађана,
поделе власти, владавине права, правне државе и тд.
Сва права и слободе имају једнака уставноправна својства, како у погледу правне
заштите, тако иу погледу допустивости њиховог законског ограничења. Устав ипак прави
1
Устав Републике Срије ,скрипта уставно право ,scribd интернет страница;
