SAŽETAK
Ovaj rad govori o nepoželjnim pojavama do kojih dolazi pri sagorevanju kod oto
motora. Na početku rada je ukratko objašnjena realizacija radnog ciklusa motora. Nakon toga
se detaljnije opisuje sam proces sagorevanja, a dati su i elementi koji su bitni za sagorevanje.
Objašnjene su nepoželjne pojave do kojih dolazi prilikom faza sagorevanja, kao i to na koje
delove utiču nepoželjne pojave. Date su slike i dijagrami koji opisuju sve procese pri
sagorevanju.
NEPOŽELJNE POJAVE PRI SAGOREVANJU KOD OTO MOTORA
1. Istorijat OTO motora
Benzinski motor je motor sa unutrašnjim sagorevanjem smeše goriva i vazduha koja
se pali varnicom sa svećice, projektovan da radi na benzin i slične naftne derivate. Ranije se
mešanje goriva i vazduha odvijalo u karburatoru, dok se danas, izuzimajući najmanje motore,
proizvode uglavnom takve izvedbe motora, kod kojih se ova operacija obavlja preko
elektronski kontrolisanog ubrizgavanja goriva.
Nemački inženjer Nicolaus Otto je prvi koji je izgradio automobil sa benzinskim
motorom. Zbog toga se i danas za benzinske motore često koristi naziv „Oto motori“, a za
njihov radni ciklus „Oto ciklus“.
Četvorotaktni benzinski motor je prvi patentirao Alphonse Beau de Rochas 1861.
godine. Pre njega, 1854–57, dva Italijana, Eugenio Barsanti i Felice Matteucci izmislili su
veoma sličan motor, ali je njihova patentna prijava izgubljena greškom birokratije. Pronalazak
dvotaktnog motora obično se pripisuje škotskom inženjeru Dugald Clerk-u koji je 1881.
patentirao svoj izum. Njegov motor je imao odvojeni cilindar za punjenje motora smešom
goriva i vazduha. Pronalazak dvotaktnog motora koji za punjenje i pražnjenje cilindra koristi i
prostor kartera pripisuje se Englezu Joseph Day-u, a pronalazak dvotaktnog motora koji
kretanjem klipa otvara i zatvara usisne/izduvne otvore takođe Englezu, Frederick Cock-u.
slika 1.1 - Prvi četvorotaktni motor [2]
Prvi automobili sa nekim od najranije primenjenih benzinskih motora :
U prvo vreme, benzinske motore za pogon automobila konkurisali su parna mašina,
dizel motor i elektro motor. Nova grana industrije, proizvodnja automobila, dobila je veliki
zamah kada je Amerikanac Džon Ford počeo na pokretnoj traci da proizvodi svoj poznati
model „Ford T“ 1908, i proizvodio ga sve do 1927. godine.
Razvoj benzinskog motora pratio je razvoj tehnologije i pronalaženje novih materijala,
tako da su danas benzinski motori jedan od nekoliko tipova pogonskih uređaja koji se
proizvode u nekoliko stotina miliona primeraka godišnje u svetu. [3]
NEPOŽELJNE POJAVE PRI SAGOREVANJU KOD OTO MOTORA
2. Prema načinu izmene radne materije motori se dele na
1. četvorotaktne motore
2. dvotaktne motore
2.1 Princip rada dvotaktnog oto motora
Kod ovih motora radni ciklus se obavi u dva hoda klipa tj.u toku jednog obrtaja
kolenastog vratila. Kod dvotaktnih motora sveža radna materija mora se uvek prethodno sabiti
na pritisak veći od atmosverskog. Predsabijanje se postiže korišćenjem donje strane klipa ili
posebnim napajanjem kompresorom. [3]
slika 2.1 – Princip rada dvotaktnog oto motora [4]
2.2 Princip rada četvorotaktog oto motora
Kod četvorotaktnih motora radni ciklus se obavi u toku četiri hoda klipa tj.u četiri
takta, čemu odgovaraju dva obrtaja kolenastog vratila. Svakom hodu klipa odgovara jedna
faza četvorotaktnog ciklusa, odnosno jedan takt. [3]
slika 2.2 – Princip rada [5]
