ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА
СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
КРАГУЈЕВАЦ
Студијски програм: Друмски саобраћај / Привредно инжењерство
Предмет: Мотори
НЕПОЖЕЉНЕ ПОЈАВЕ ПРИ САГОРЕВАЊУ КОД ОТО МОТОРА
- семинарски рад -
Аутор:
Предметни наставник:
Др Бранислав Александровић, проф. стр. ст.
Датум
Јануар, 2019.
Бр. индекса
122/2017
Презиме и име Потпис
Немања Јовановић
R.br.
Br. indeksa
Prezime i ime
Potpis
R.br.
Br. indeksa
Prezime i ime
Potpis
R.br.
Br. indeksa
Prezime i ime
Potpis
R.br.
Br. indeksa
Prezime i ime
Potpis
Сажетак:
Смеша код ото мотора је хомогена, а код дизел мотора хетерогена, код ото
мотора смеша се углавном образује ван цилиндра, док се код дизел мотора образује у
самој комори за сагоревање, паљење смеше код ото мотора одвија се помоћу стране
енергије (елктричне варнице), док се код дизел мотора одвија помоћу сопствене
енергије сабијеног ваздуха (самопаљење). Процес сагоревња код ото мотора састоји се
из три фазе, док се код дизел мотора састоји из четри фазе. Непожељне фазе сагоревња
најчешће се дешавају под утицајем лошег горива, превисоких температура у комори за
сагоревање и непотпуног сагоревања.
Кључне речи:
сагоревње, смеша, , клип, притисак, гасови.
УВОД
Код мотора са унутрашњим сагоревањем процес сагоревања обавља се у самом
мотору. Топлота ослобођена током сагоревања предаје се продуктима сагоревања, чиме
се повећава њихов енергетски потенцијал изражен притиском и температуром.
Ширењем гасова у самом склопу мотора, један део садржане топлотне енергије
претвара се у механички рад. Код ових мотора као радна материја јављају се гасови
настали у току процеса сагоревања, тзв. продукти сагоревања.
Мотори сус се према образовању смеше деле на :
• ото моторе,
• дизел моторе.
Оно што разликује ото и дизел моторе је да, смешу горива и ваздуха у цилиндру
коју је компресовао клип код бензинског мотора пали свећица варницом, док се код
дизела смеша сама пали услед високог степена компресије која усијава ваздух до тачке
када он сам експлодира.
Радни циклус четворотактног мотора (Слика 1.) сус чине :
1. усисавање,
2. сабијање,
3. ширење,
4. избацивање.
Слика 1. Радни циклус четворотактног сус мотора [1]
Предмет и циљ рада:
Овај рад говори о непожељним појавама до којих долази при
сагоревању код ото мотора. На почетку рада је укратко објашњена реализација радног
циклуса мотора. Након тога се детаљније описује сам процес сагоревања, а дати су и
елементи који су битни за сагоревање. Показана је паралела код образовања смеше и
код самог сагоревња код ото и дизел мотора. Објашњене су непожељне појаве до којих
долази приликом фаза сагоревања, као и то на које делове утичу непожељне појаве.
Циљ рада је постепени приказ како долази до сметње и непожељних појава код
сагоревања, тај приказ може помоћи читаоцу рада, како би он могао да предузме
одређене кораке у функционисању ото мотора који поседује.
1. ПРОЦЕС САГОРЕВАЊА КОД ОТО МОТОРА
Нормални процес сагоревања почиње крајем такта сабијања у моменту
прескакања варнице. Завршава се на почетном делу такта ширења када пламен прође
прогресивном растућом брзином кроз целу запремину коморе.
Процес сагоревња почиње у тренутку када је компресија највећа, тј. када је клип
у максималном горњем положају. У том тренутку се активирају свећице (сваки
цилиндар по једна), које емитују варницу (Слика 2.) која ствара експлозију унутар
цилиндра и у том тренутку се, услед експлозије, клип потискује надоле. Ово
представља основну ствар у циклусу када стартујете мотор, смеша се убацује у
цилиндре, ништа се не помера све док се не деси та експлозија. Оно ‘верглање’ које
настаје пре старта мотора јесу обртаји мотора, који се врше електрицним путем – мотор
направи пар “циклуса” све док се прва експлозија у цилиндру не догоди. Онда све иде
‘само од себе’, за првом експлозијом следи друга, па трећа итд. и мотор континуирано
ради. Практично, прве две фазе у том случају се ‘симулирају’.
Слика 2. Карактеристике простирања фронта пламена кроз комору
За сагоревање потребно је помешати ваздух и гориво. За потпуно сагоревање
најповљнији однос горива и ваздуха је сталан . За повећање добијене енергије (тако и
снаге мотора) потребно је сагорети више смеше. Зато мотори веће запремине по
правилу развијају већу снагу јер им у цилиндар стане више смеше. Клип (који сабија
смешу одн. ваздух) у раду се креће између два положаја-доње и горње мртве тачке при
чему прелази пут који називамо ход клипа. Ако узмемо у обзир његов пречник
(клипови су по правилу округлог пресека), запремина цилиндра може се преставити као
простор који се налази између та два крајња положаја клипа. при томе запремину неког
мотора можемо представи као производ запремине једног цилиндра и броја цилиндара.
Однос највеће запремине цилиндра (када је клип у доњој мртвој тачки) и простора у
који је смеша сабијена доласком клипа у горњу мртву тачку називамо степеном
компресије.
Од степена компресије знатно зависи енергија коју добијамо сагоревањем
смеше, а његовим повећањем (до извесне границе) расте и снага мотора. Последица
сагоревања смеше је повећање запремине гасова (Слика 3.) унутар цилиндра. Ова
експанзија покреће клип према доле, а он посредством клипњаче окреће коленасто
вратило (радилицу). Ово праволиниско кретање клипа претвара се у кружно које се
потом предаје преносном механизму и на крају точковима.
