првенствено   сама   исхрана.   Исхрана,   односно   нутриција   се   тумачи   као   наука   о
органским процесима помоћу којих организам присваја и користи храну и течности за
нормално   фунцкионисање,   раст   и   одржавање,   као   и   одржавање   равнотеже   између
здравља   и   болести.   Исхрана   као   свакодневна   појава   и   потреба   код   свих   људи   на
планети има сврху да нам пружи енергију, снагу и да одржава наше здравље. Лекари су,
све до друге половине двадесетог века, говорили својим пацијентима да исхрана има
малог утицаја на њихово здравље, што се у данашње време променило. Данас је већ
опште познато да исхрана представља један од најважнијих фактора за људско здравље.

Храна обухвата мноштво сложених и разноврсних производа биљног,

животињског и минералног порекла. Човек се храни како би могао да живи и ради.
Међутим, није битно само одабрати потребну врсту хране већ и побољшати њено
варење и искоришћење у организму. Од велике је важности правилно комбиновати
намирнице у једном оброку и правилно их припремити. Човеку је потребно око 40
хранљивих материја да би био здрав. Основне хранљиве материје јесу витамини,
минерали, аминокиселине из протеина, протеини, масти и угљени хидрати. Све ове
материје је потребно добити из различитих намирница, јер не постоји ни једна која
садржи све потребне састојке у довољној мери. Свака врста намирница је добар извор
неке материје. Битно је знати и да намирнице једне групе никако не могу надокнадити
потребне састојке друге групе, као и да ни једна група није мање важна од друге.

Пошто је исхрана широк појам, можемо је поделити на правилну и неправилну.

Правилна исхрана је основни фактор оптималног раста и развоја човечијег организма и
директно утиче на његову радну способност и дужину живота. Да би се за одређени
начин исхране могло рећи да је правилан, исхрана мора бити рационална (треба имати
складан однос између унете количине хране и количине утрошене у организму),
уравнотежена, разноврсна и треба да се састоји од 5 оброка дневно.

Поремећај храњења представља хронично самоиницијативно изгладњивање или

преједање. Настаје као последица држања рестриктивних дијета и то код особа које су
емоционално и психички осетљиве, односно оних које раде на самоуништењу
сопственог здравља, практикујући држање неправилних дијета, узимањем
непровјерених дијететских препарата и одређивањем сопствене идеалне тежине која је
најчешће испод адекватне. Карактерише га жесток нагон, да особа буде мршава, као и
психолошки страх од повећања телесне масе и губитка контроле над исхраном.

Узроци поремећаја исхране и последице неправилне исхране

Под појмом неправилне исхране често се мисли само на прекомерно уношење

хране у организам које доводи до гојазности и осталих здравствених проблема, али се
заборавља да је и запостављање, односно прескакање оброка, изгладњивање и слично
такође неправилна исхрана.

Неуравнотежена исхрана доприноси постепеном угрожавању физичког здравља

кроз естетски изглед, превисок или пренизак проценат масти, ниском проценту
мишићног ткива, различитих обољења зглобова и надасве болестима органа које могу
имати фаталне исходе. Поред свих наведених разлога, утиче и на ментално здравље јер
неправилна исхрана може довести и до појаве депресије, анксиозности и екстремизма у
превеликом или премалом конзумирању хране.

Слика бр. 1

- Здрава и нездрава храна (

https://www.google.com/search?q=nepravilna+ishrana&rlz

)