utroška   organizma,   tj.   neodgovarajući   sklad.   Količina   hranljivih   sastojaka   koju   unosimo   u
organizam ne sme biti ni preobilana ni deficitirana. Unos većeg broja kalorija od broja koji je
potreban,   neizbalansiran   unos   raznovrsnih   hranljivih   vrednosti   se   smatra   neuravnoteženom
ishranom.   U   današnje   vreme   se   ishrana   ljudi   svodi   na   gazirane   sokove,   brzu   hranu   i
takozvane ,,grickalice’’ u koje spadaju čips i ostali slani proizvodi, kao i mnogobrojni slatkiši.
Većina   tih   proizvoda   je   visoko   kalorična   i   zastupa
većinom   ugljene   hidrate   i   masti,   dok   su
belančevine   zapostavljene   a   njihov   uticaj   je
veoma   bitan   u   organizmu.   Hrana   koju
konzumiramo je prepuna prostih šećera,
zasićenih   masti   i   soli   a   sve   ređe
unosimo   voće   i   povrće   u   svoj
organizam.   Ovakvim   vidom   ishrane
efekti,   tj.   posledice   se   obično   osete
kasnije,   ali   činjenica   je   da   su   osobe
koje   ne   vode   računa   o   ishrani   sklone
ozbiljnim zdravstvenim problemima.

Brza hrana, tj. fast food jeste hrana koja se vrlo brzo sprema

i servira i

njena glavna prednost je pristupačnija cena. Brza hrana je takođe i hrana koja se u više slučajeva
samo podgreva. Žargonski se naziva i ,,junk food’’ što nam govori o samom kvalitetu ovakve
hrane. Pod brzom hranom se podrazumevaju hamburgeri, pomfrit, hot dog i gazirana pića a
najpopularnija u upotrebi jeste Coca Cola. Navedene namirnice su loše po zdravlje jer sadrže
mnogo masti i šećera.

U nekvalitetne namirnice spadaju i već navedene ,,grickalice’’ tj. čips, grisine, krekeri,

čokolade, bombone, kolači, kao i mesne prerađevine (viršle, salame, paštete), industrijski sosovi i
supe iz kesice, testa (proizvodi iz pekare poput kroasana, pogačica, krofni), margarin, itd.

Ravnomernost obroka je veoma bitna jer je potrebno imati više obroka u toku dana sa

manjom količinom hrane. Najveća greška koju čovek može napraviti jeste unos dnevne količine
hrane u obliku jednog obroka, jer to može imati loš uticaj na metabolizam. Na usporavanje
metabolizma može uticati starost, pol, genetika i razni poremećaji poput hipotireoze, ali i mala
količina kalorija koja se unosi, veliki razmak između obroka, kao i preskakanje obroka (naročito
doručka). Neredovna ishrana je takođe faktor koji može biti uzročnik gojaznosti, jer kada telo ne
dobija potrebnu količinu hrane u određeno vreme, ono se trudi da obezbedi sebi energiju za
normalno funkcionisanje što dovodi do toga da se kasnije unešen višak energije pretvara u masno

tkivo. Osim problema gojaznosti koji donosi, takođe izlaže jetru i mozak velikom naporu jer jetra
služi kao rezervoar glikogena a mozak je najveći potrošač glikogena. Gladovanje nepovoljno
utiče na umne i fizičke sposobnosti. Žvakanje hrane nije faktor koji utiče na pojavu gojaznosti, ali
ukoliko ne žvaćemo hranu dovoljno otežavamo proces varenja i pražnjenja creva, što dovodi do
zaključka da je i način na koji jedemo bitan po naše zdravlje.

Pod pojmom nepravilne ishrane često se misli samo na prekomerno unošenje hrane u

organizam koje dovodi do gojaznosti i ostalih zdravstvenih problema, ali se zaboravlja da je i
zapostavljanje, odnosno preskakanje obroka, izgladnjivanje i slično takođe nepravilna ishrana.

Neuravnotežena ishrana doprinosi postepenom ugrožavanju fizičkog zdravlja kroz

estetski izgled, previsok ili prenizak procenat masti, niskom procentu mišićnog tkiva, različitih
oboljenja zglobova i nadasve bolestima organa koje mogu imati fatalne ishode. Pored svih
navedenih razloga, utiče i na mentalno zdravlje jer nepravilna ishrana može dovesti i do pojave
depresije, anksioznosti i ekstremizma u prevelikom ili premalom konzumiranju hrane.

POSLEDICE NEPRAVILNE ISHRANE

Pored stresa, sa kojim se čovečanstvo suočava već decenijama, jedan od glavnih uzroka

pojave velikog broja bolesti jeste nepravilna ishrana. Zdrave navike u ishrani se obično stiču u
porodici, te je potrebno negovati naviku o doručku, kao i o zajedničkom, tj. porodičnom ručku
bez obzira na brz tempo života i malo slobodnog vremena. Potrebno je vratiti tradicionalan način
kupovine i pripreme hrane, jer ni jedan vid ,,brze’’ hrane nije dobar za naše zdravlje.

Dva glavna poremećaja u ishrani koja su zastupljena zbog premalog konzumiranja hrane

su :

Anoreksija i

Bulimija.

Anoreksija

Anoreksija podrazumeva samoinicijativno gladovanje koje uslovljava mršavost i nizak

procenat masnog tkiva a nastaje korišćenjem rigoroznih nezdravih i nepravilnih dijeta. Kod osoba
koje pate od anoreksije je prisutan konstantan strah od povećanja telesne mase, što dovodi do
gubitka apetita. Svoju telesnu težinu često kontrolišu i prekomernim vežbanjem, kao i tabletama
za mršavljenje ili raznim vrstama diuretika.