Nepregledna i neregulisana raskrsnica

1 

ВИСОКА

ТЕХНИЧКА

ШКОЛА

СТРУКОВНИХ

СТУДИЈА

СЕМИНАРСКИ

РАД

Предмет

: 

Саобраћајна

психологија

Тема

: 

Непрегледна

и

нерегулисана

раскрсница

новембар

 2014 

студент

:                                                    

ментор

: 

Александар

Цанић

РДс

 6/13                   

проф

. 

др

. 

Светозар

Костић

2 

Contents 

ПОЈМОВИ ............................................................................................................................................... 3 

Раскрсница ......................................................................................................................................... 3 

Непрегледна раскрсница .................................................................................................................. 3 

Нерегулисана раскрсница ................................................................................................................ 3 

НЕПРЕГЛЕДНА РАСКРСНИЦА ................................................................................................................ 4 

МОГУЋНОСТ УОЧАВАЊА РАСКРСНИЦЕ ............................................................................................... 5 

Пермаментна смањена могућност уочавања раскрснице ............................................................ 5 

Привремено смањена могућност уочавања раскрснице .............................................................. 8 

НЕРЕГУЛИСАНА РАСКРСНИЦА ............................................................................................................ 12 

Одређивање првенства пролаза прописаним правилима саобраћаја ...................................... 13 

Саобраћај на нерегулисаној раскрсници са кружним током саобраћаја .................................. 15 

ЛИТЕРАТУРА ......................................................................................................................................... 16 

4 

НЕПРЕГЛЕДНА

РАСКРСНИЦА

Један

од

узрочника

настанка

саобраћајних

незгода

је

неисправност

пута

. 

Када

се

каже

неисправност

пута

не

мисли

се

на

неко

тренутно

оштећење

коловоза

, 

већ

на

постојање

одређене

нерегуларности

на

путу

, 

која

услед

својих

особина

може

довести

до

настанка

саобраћајних

незгода

. 

Један

од

видова

недостатка

пута

је

и

недовољна

прегледност

односно

смањена

прегледност

услед

постојања

физичких

препрека

. 

Веома

често

услед

смањене

прегледности

или

услед

недостатка

прегледности

може

доћи

до

погрешне

процене

возача

. 

У

гратској

средини

се

као

најчешћи

недостатак

пута

и

путне

околине

појављује

постојање

непрегледних

укрштања

, 

која

нису

на

адвекатан

начин

обележена

и

сигналисана

постављањем

одговарајуће

саобраћајне

сигнализације

. 

На

оваквим

локацијама

возачи

немају

могућност

да

благовремено

уоче

да

се

испред

њих

налази

расрсница

и

сходно

томе

промене

начин

вожње

, 

већ

тек

када

возилом

уђу

у

раскрсницу

имају

могућност

да

виде

да

се

ту

налази

раскрсница

. 

Ово

за

последицу

може

имати

неприпремљеност

возача

на

услове

саобраћаја

у

раскрсници

, 

односно

неуступање

првенства

пролаза

осталим

учесницима

у

саобраћају

, 

од

стране

возача

који

није

имао

могућности

да

уочи

да

наилази

на

раскрсницу

, 

пре

самог

уласка

у

њу

. 

У

оваквим

околностима

возачи

проузокују

опасну

ситуацију

јер

нису

имали

могућност

да

се

раније

, 

благовремено

, 

припреме

на

услове

у

саобраћају

који

им

престоје

. 

На

непрегледним

раскрсницама

услед

немогућности

благовременог

међусобног

уочавања

укрштања

односно

раскрснице

, 

може

настати

изузетно

висока

материјална

штета

или

тешке

повреде

, 

јер

возачи

због

немогућности

уочавања

раскрснице

, 

као

и

међусобног

уочавања

, 

не

мењају

начин

претходне

вожње

па

често

у

судару

учествују

са

већим

брзинама

од

брзина

које

би

одговарале

кретању

возила

у

раскрсници

. 

У

опасним

околностима

и

када

возач

уочи

раскрсницу

, 

најчешће

због

геометрије

раскрснице

и

даље

нема

могућности

да

уочи

другог

учесника

у

незгоди

па

нема

ни

могућност

да

предузме

реаговање

у

циљу

избегавања

незгоде

. 

Из

наведеног

разлога

возач

који

се

приближи

на

растојање

са

ког

има

могућности

да

уочи

раскрсницу

се

налази

на

растојању

са

ког

нема

могућности

да

уочи

остале

учеснике

у

саобраћају

, 

а

налази

се

на

растојању

које

је

краће

од

растојања

са

кога

би

имао

техничке

могућности

да

заустави

возило

пре

места

конфликта

са

другим

возилом

, 

и

на

тај

начин

нема

могућности

да

избегне

настанак

незгоде

. 

5 

МОГУЋНОСТ

УОЧАВАЊА

РАСКРСНИЦЕ

Могућност

уочавања

раскрснице

може

зависити

од

карактеристика

раскрснице

, 

односно

постојања

евентуалних

грађевинских

објеката

у

зони

раскрснице

или

од

евентуаног

накнадног

постављања

различитих

објеката

који

својим

габаритмима

онемогућавају

благовремено

уочавања

раскрснице

. 

У

зависности

од

тога

да

ли

је

немогућност

уочавања

необележене

раскрснице

настала

тренутно

заустављањем

и

остављањем

објекта

непосредно

испред

раскрснице

или

она

постоји

пермаментно

услед

геометрије

и

објеката

у

раскрсници

. 

Пермаментна

смањена

могућност

уочавања

раскрснице

У

деловима

града

са

индивидуалним

становањем

и

већим

процентом

насељености

појављује

се

случај

да

су

улице

уског

профила

, 

да

нема

израђених

тротоара

а

да

се

изузетно

високе

ограде

налазе

у

непосредној

близини

коловоза

и

раскрсница

. 

У

оваквим

саобраћајним

условима

је

веома

тешко

распознати

укрштања

коловоза

, 

односно

раскрсницу

у

односу

на

појединачне

колске

прилазе

. 

Услед

изгледа

и

димензија

ограда

које

се

налазе

најчешће

у

непосредној

близини

коловоза

возачи

немају

могућност

да

са

безбедног

растојања

уоче

наилазак

на

раскрсницу

, 

односно

да

се

испред

њих

налази

попречни

коловоз

, 

на

коме

они

треба

да

уступе

првенство

пролаза

другим

учесницима

. 

Најчешће

велики

број

девијација

на

огради

, 

промена

на

ивицама

коловоза

, 

које

служе

да

олакшају

приступ

објектима

стварају

лажну

слику

о

постојању

промена

на

профилу

улица

, 

тако

да

за

последицу

имају

да

се

стварне

промене

односно

укрштања

могу

маскирати

и

изгледати

као

обична

деформација

коловоза

. 

Наиме

, 

возач

након

проласка

поред

већег

броја

таквих

промена

на

коловозу

, 

а

које

нису

укрштања

стиче

утисак

да

и

свака

наредна

промена

није

укрштање

и

на

тај

начин

нема

могућност

да

јасно

уочи

када

се

испред

њега

налази

раскрсница

.