дјела која су извршена на штету друштвене својине. Појам привредног криминалитета не
може   се   више   везивати   искључиво   за   криминалне   нападе   на   друштвену   својину.
Привредну   дјелатност   обављају   предузећа   у   друштвеној,   задружној,   мјешовитој   и
приватној   својини,   док   јавна   предузећа   могу   да   послују   средствима   у   државној,
друштвеној, приватној и другим облицима својине. Битна карактеристика нашег данашњег
економског система је да привредна дјелатност све више добија тржишни карактер. Поред
ове   постојале   су   и   друге   дефиниције   које   у   ужем   смислу   одређују   појам   привредног
криминалитета,   обзиром   да   се   под   привредним   криминалитетом   подразумјевају   само
кривична   дјела   против   привреде,   односно   дјела   усмјерена   против   организовања,
управљања и функционисања привредног система наше земље.

У новонасталим односима у нашем друштвено-економском и политичком систему

од   изузетног   је   значаја   уочити   сличности   и   разлике   између   појмова   економског   и
привредног   криминалитета.   Економски   криминалитет   настаје   у   самим   економским
односима и процесима који се испољавају у разним облицима као што су: производња,
расподјела, размјена и потрошња. По мишљењу неких аутора економски криминалитет је
ужи појам од привредног криминалитета, јер се везује искључиво за економске односе, па
стога   овај   појам   не   обухвата   кривична   дјела   против   службене   дужности   која
подразумјевају   одређени   однос   у   којем   функционише   јавна   власт.   Шири   појам   је
привредни криминалитет, који обухвата економски криминалитет, кривична дјела против
службене дужности у привреди, па чак и имовински криминалитет у привреди.

Привредни криминалитет обухвата оне видове криминалног понашања и

дјелатности које настају у економским односима и у вези са тим односима (привредна и
ванпривредна дјелатност), а усмјерени су против економског система, без обзира на
заступљене облике својине и као такви су кривичним законима и другим законима
предвидјени као кривична дјела.

Привредни криминалитета, као и остали облици криминалитета, јесте друштвено

негативна и санкционисана појава, која обухвата све облике криминалних активности
којима се проузрокују кривичноправне посљедице како у односу на цјелокупан привредни
систем, тако и у погледу појединих његових битних елемената, односно врше кривична
дјела у вези с привредном дјелатношћу, или је чак сама привредна активност у потпуности

Бошковић, М. (2009). Привредна криминалистика, Бања Лука: Факултет за безбједност и заштиту, стр. 14.

Јовичић, Д., Шикман, М. (2013), Привредна криминалистика, Бања Лука: Факултет за безбједност и

заштиту, стр. 41.

или дјелимично криминалног карактера, без обзира на врсту права својине и других права
која се извршењем кривчног дјела повређују или угрожавају.

1.1. КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРИВРЕДНОГ КРИМИНАЛИТЕТА

Привредни криминалитет задржао је способност прилагођавања новим друштвено –

економским односима и позитивним законским прописима који инкриминишу деликатно
понашање   у   овој   области.   Учиниоци   кривичних   дјела   своју   криминалну   дјелатност
усмјеравају   до   крајњих   граница   дозвољеног   понашања   и   при   томе   користе   одређене
празнине и недоречености, као честе измјене и допуне законских прописа. За разлику од
кривичних   дјела   општег   криминалитета,   гдје   се   углавном   кривично   дјело   одмах   по
извршењу   видно   манифестује,   код   привредног   криминалитета   у   вријеме   извршења
непознати су и кривично дјело и његов учинилац, јер се дјело у фази извршења вјешто
прикрива и посљедице се одмах не манифестују, па се углавном откривањем кривичног
дјела,

открива

његов

учинилац.

Привредни   криминалитет   је   у   многим   ситуацијама   повезан   са   другим   облицима
криминалитета, односно конкретним кривичним дјелима из области општег, еколошког
или политичког криминалитета. Извршењем кривичних дјела привредног криминалитета
нарушавају   се   економски   односи,   долази   до   противправног   присвајања   имовине   у
друштвеној, државној, приватној, задружној и мјешовитој својини, избегавања плаћања
царинских, пореских и других обавеза према држави. То такође доводи до неоснованог
богаћења   једног   слоја   људи,   што   даље   доводи   до   слабљења   економске   моћи   државе,
смањења   друственог   производа,   непоштовања  законитости  и  слабљења  морала.   Главни
мотив за извршење кривичних дјела привредног криминалитета је користољубље.

Кривична дјела привредног криминалитета у највећем броју врше одговорна и

службена лица, као и привредне преступе за које је предвиђена одговорност и за правно
лице.   Све   је   присутнија   тежна   ка   инернационализацији   ових   кривичних   дјела,   те
легализацији   нелегално   стеченог   профита,   а   то   додатно   онемогућава   органе   гоњења   у
доказивању   извршења   ових   кривичних   дјела.   Нпр.   у   економским   односима   са
иностранством   број   тих   лица   је   релативно   мали,   с   обзиром   на   обавезу   постојања
овлашћења за вршење спољнотрговинског пословања. Један дио пратеће документације
остаје   у   појединим   страним   земљама,   па   је  тако   тешко   доступна   органима   откривања.
Угрожене   су   бројне   привредне   области:   производња,   танспорт   и   шпедиција,   трговина,
финансије,   платни   промет,   банкарски   систем,   складишна   дјелатност   и   друго.

Алексић, Ж., Шкулић, М., Жарковић, М. (2004). Лексикон криминалистике. Београд: Дигитал дизајн, стр.

255.