Висока економска школа

струковних студија

Пећ-Лепосавић

ВШЈ КРАЉЕВО

Семинарски рад:

Пословно окружење

Тема: Нетржишно пословно окружење

Студент: Професор:
Марковчевић Наталија Проф. др Дашић Бобан

Број индекса:
70058/15

Краљево,децембар,2017

Садржај:

Увод

1.Дефинисање и значај тржишног и нетржишног окружења

2.Повезаност између стратегије предузећа и економских,друштвених и
политичких окружења

3.Елементи стратегије управљања нетржишним окружењем

4.Ширина нетржишних тема

4.1 Интереси

4.3 Информације

5. Континуирано управљање променама у нетржишном окружењу

6. Нетржишни проблеми у Европској унији

6.1 Интереси у Европској унији

6.2 Нетржишне стратегије у Европској унији

7. Закључак

8. Литература

да   под   притиском   јавности   компанија   промени   своје   пословно   понашање.Ефикасно
менаџерство   у   нетржишном   окружењу   је   у   савременим   условима   пословања   постало
неопходно за успех пословања компаније исто као што је то случај са менаџерством у
тржишном окружењу.Нетржишно окружење је прерасло у важну и комплексну тему која
захтева континуирану пажњу и управљање од стране менаџера.Нетржишне теме су од
великог значаја за пословање,па и сам опстанак компаније.Нетржишне теме се односе на
проблеме заштите окружења,здравља,безбедности и потенцијалне дискриминације како
запослених   тако   и   потрошача   и   грађана,примене   технолошких   стандарда,регулације   и
дерегулације људских права,примене међународних трговинских прописа и стандарда,као и
на   питања   која   проистичу   из   улоге   јавности   и   медија   у   трговини,социјалне
одговорности,права компанија и друго.Неке од поменутих тема повремено добијају или
губе на значају од стране јавности,Владе или компанија.Међутим,генерално посматрано
значај нетржишних тема у савременом пословању расте и нетржишне теме све снажније
утичу на перформансе компанија и стога постају незаобилазни предмет интересовања и
деловања менаџера.Сходно томе,неке компаније могу бити подједнако успешне како у
тржишном   тако   и   у   социјалном,политичком   и   институционалном   окружењу   у   коме
делују.Такве компаније(eBay,Intel)остварују континуирани успех на тржишту послујући на
начин који им обезбеђује поверење и углед од стране јавности и Владе(Baron,D.P.,2003:
1).Оне   уз   развијање   сопствене   тржишне   стратегије,успешно   примењују   и   развијају   и
нетржишну стратегију управљања нетржишним окружењем.

Међутим,неке компаније које

су веома успешне у тржишном пословању нису успеле да стекну или да одрже поверење од
стране јавности и Владе,нпр.компанија  Nike,која је постала синоним за атлетску ножну
обућу,истовремено је стекла репутацију веома агресивног такмичара(ibid: 1).Јавност је и то
не  само   у   Сједињеним   Америчким   државама   већ   и   широм   света,постала  забринута  за
третман радника запослених у њиховим добављачким фабрикама  у Азији.Ружна слика о
суровој   експлоатацији   радника   у   тим   фабрикама,посебно   жена   и   деце,која   се   убрзано
ширила,итекако је утицала и на тржишне перформансе ове компаније(Naomi Klein,2001:
372).

Проблеми   са   којима   се   сусреће  Nike,али   и   многе   друге   компаније,произилазе   из
нетржишног,а не из тржишног окружења.Реч је о проблемима који не потичу од стране
тржишних   конкурената   ове   компаније,него   од   стране   јавности,заинтересованих
група,закона и Владе.Уобичајено је да компаније више контролишу и прате своја тржишта и
конкуренте,него што то раде за нетржишним окружењем.Међутим,на дуги рок посматрано,
и   стање   конкурената   захтева   ефикасно   управљање   и   тржишним   и   нетржишним
окружењем.Оба   окружења   компаније,и   тржишно   и   нетржишно   су   под   утицајем
конкуренције.

Многе успешне компаније су схватиле да ефикасан менаџмент у тржишном окружењу јесте
неопходан за успех пословања компанија,али и није довољан,те да ако саме не управљају
нетржишним окружењем,оно ће управљати њима.

Baron,D.P.(2003),Business and its Environment,cetvrto izdanje,New Jersey:Prentice Hall,Upper Saddle River

Klein N.(2001),No Logo,No Space,No Choice,No Jobs.London:Flamingo Yoffie,D.B.(1998),Motorola and Japan

and Motorola an Japan:Supplements I,II,III,0-388-057,0-388-058,9-388-059 Boston,MA:Harvard Business School

2.Повезаност између стратегије предузећа и

економских,друштвених и политичких окружења

Постоје експлицитне везе између стратегијског управљања и економских,друштвених и
политичких   окружења.Ефикасни   руководиоци   се   морају   суочавати   са   свакодневним
проблемима,али   и   са   будућим   могућностима.Пословање   мора   прилагодити
запослене,новчана средства,инвентивност и стратегије у оне облике који ће најсигурније
обезбедити њихов успех.Менаџерима у томе помажу две чињенице.
Прва:пословање   није   изоловано   од   других   институција   нити   служи   само   за   једну
намену,или за само одређену групу људи.Пословне организације су повезане са широким
друштвеним системом који између осталих,сачињава и група деоничара.Као што смо раније
разматрали,деоничари  обухватају   купце,конкуренте,добављаче,запослене,Владу,надзорне
органе   и   законодавна   тела,политичке   странке,друштвене   активистичке   групе,радничке
синдикате,трговачка удружења,образовне институције,инвеститоре и медије.Свака од ових
институција и компонената друштва је значајан део и глобалних пословних веза како у
појединим регионима света тако и на глобалном светском тржишту.
Друга:пословање се суочава са проблемима које доноси окружење,али и са могућностима
које   оно   пружа.Добро   вођене   компаније   се   морају   ефикасно   суочавати   са
друштвеном,политичком и законском динамиком која се одвија у њиховој околини исто
тако добро као и са мултинационалном производњом и тржишно орјентисаним променама у
економском и технолошком окружењу.Пословање је саставни део обимног и константног
мењања друштвених система,као веома динамичких окружења.У оквиру њих руководиоци
треба   да   иницирају   промене   и   модификују   на   пример,полисе   осигурања,али   и   читаве
стратегије   њихових   предузећа.У   суштини,интересовање   менаџера   за   друштвену
одговорност ће у много случајева повећати дугорочну економску перспективу и приходе
компаније.Међутим,питање је како руководиоци стварно постижу управљање друштвеном
одговорношћу.
Игор   Ансоф   описује   управљање   као   „стваралачку   активност   и   активност   откривања
заблуда,која даје предузећу његов смисао,његово јединство и обезбеђује задовољавајућу
надокнаду   улога“.По   Ансофовом   виђењу,руководиоци   се   сусрећу   са   разноврсним
изазовима   који   долазе   из   окружења,користећи   при   томе   стратегију   да   трансформишу
њихова предузећа.Предузеће мора имати стратегију помоћу које ће да се бори са друштвено
политичким   променама   исто   тако   добро   као   што   су   то   производне,тржишне   или
технолошке   стратегије.Руководиоци   се   морају   суочавати   са   економским,друштвеним   и
политичким дужностима предузећа и истовремено реаговати на захтеве ширег друштвеног
окружења.Корпорацијска друштвена одговорност се као елемент свеобухватне пословне
стратегије компаније,обликује тако да решава проблеме са којима се предузеће суочава,или
да   искористи  оне   повољне   могућности   које   су   повезане   са   друштвеним,политичким   и
правним окружењем.

Менаџери анализирају окружење да би утврдили који су проблеми или стратегијска питања
важни за предузеће.Силе окружења које делују на нашу компанију могу бити како
унутрашње,тако и спољне природе.
Људи,као најважније основно организационо средство компаније,углавном су одговорни за
успех стратегије идентификоване од стране топ-менаџера.Стратегија је механизам који