Гимназија Светозар Марковић
Ниш
Матурски рад из биологије
Неуробиологија спава
њ
а
Ученик: Крстић Никола IV-8 Ментор: Снежана Петровић
Неуробиологија спавања
Садржај:
1. Увод
1.1. Циркадијални ритмови
1.2. Зашто је потребан сан
2. Главни део
2.1. Стање организма у току спавња
2.2. Фазе спавања
2.2.1 Будност
2.2.2. Фаза 1 спавања
2.2.3. Фаза 2 спавања
2.2.4. Фаза 3 спавања
2.2.5. Фаза 4 спавања
2.2.6. Спавање
с брзим
покретима очију
2.3. Циклуси спавања
2.4. Физиологија спавња
2.5. Центри за буђење - Центри за спавање
2.6. Поремећај спавања
3. Закључак
2
Неуробиологија спавања
јављају и поремећаји спавања или једноставно ремети се природни ритам спавања.
Наиме кад би пустили наше тело да се води природним дешавањима били би активни
дању, а ноћу би се одмарали јер количина светлости која улази у очи заправо одређује
колико ће се мелатонина лучити.
Биолошке функције спавања нису потпуно разјашњене. Зна се да оно настаје у мозгу и
да постоји због мозга, јер је то једини орган за који је утврђено да има користи од
спавања. Сматра се да је његова најбитнија улога ресторативна, што обухвата опоравак
интегритета неурона и матурацију синапси, чиме се омогућава консолидација памћења
и олакшава учење. Нервни центри за спавање нису јасно анатомски дефинисани, већ се
састоје од неколико разбацаних група неурона. Неурони укључени у започињање и
одржавање спороталасног спавања налазе се у ретикуларној формацији продужене
мождине, таламусу, хипоталамусу и медијалним базалним једрима теленцефалона,
док се неурони укључени у започињање и одржавање будности налазе у ретикуларној
формацији мезенцефалона, субталамусу, таламусу и медијалним базалним једрима
теленцефалона. Мала група холинергичких неурона који учествују у РЕМ спавању
додатно је груписана у горњем делу ретикуларне формације можданог моста (понса).
Доказано је да стимулација ретикуларне формације средњег мозга, која се назива
ретикуларни активациони систем (РАС), изазива буђење животиње која спава и
разарање овог система проузрокује коматозно стање, а сличан ефекат има и
стимулација задњег хипоталамуса, док стимулација предњег хипоталамуса узрокује
спавање. Неурони ретикуларног активационог система луче ацетилхолин,
норадреналин или серотонин(хормон задоволјства) ; неурони предњег хипоталамуса
гама-аминобутерну киселину (ГАБА), а неурони задњег хипоталамуса хистамин.
Поремећај ћиркадијалног ритма може довести и до поремећаја спавања као што је
несаница али и до поремећаја у нашем психичком и менталном функционисању.
Индиректно поремећајем ритма спавања и будности ми реметимо и наш опоравак
након тренинга а тиме се умањују и ефекти самог вежбања
1.2
?
Зашто је потребан сан
Спавање је потребно за преживљавање и добро здравље, али зашто је спавање
потребно односно како заправо користи људима није у потпуности протумачено.
Индивидуалне потребе спавања изразито су различите; здраве одрасле особе могу
спавати сваког дана само 4 сата или пак 9 сати. Већина људи спава ноћу, али многи
морају спавати дању да би се прилагодили послу. Та ситуација често доводи до
поремећаја спавања
На то како дуго особа спава и колико се осећа одморном након што се пробуди могу
утицати многи чиниоци укључујући узбуђење, емоционалну исцрпљеност, узимање
лекова (неки чине особу поспаном, док други отежавају спавање).
На спавнање могу утицати чак и неки састојци хране или додаци као што су кофеин, јаки
зачини и мононатријум глутамате(МСГ).
Тек за време сна, када већина телесних напора престаје, а мозак престаје да прима нове
информације, могућа је и делотворна обнова потпорног ткива и надокнада истрошених
биохемијских резерви и појачана синтеза активних биолошких супстанци.
4
