Univerzitet u Beogradu
Stomatološki fakultet
NEURONI I NJIHOVO POREKLO
Seminarski rad
Sadržaj
Uvod……………………………………………………………...…………..1
Opšte karakteristike neurona,Poreklo..……………….……….……………...2
Klasifikacija neurona………………………………………………………....3
Klasifikacija neurona………………………………………………………....4
Slike……………………………………………………………….………….5
Slike……...………………………………….………......................................6
Neuronski elementi,neurosoma…………….………………………..………..7
Neurosoma ………………………………….………….……………...……..8
Slike…………………………………………………….…………………….9
Slike……………………………………………...…………………………..10
Neuronski citoskelet…………………………………………………..….......11
Dendriti,Slike…………………………………………..…………………….12
Slike………………………………………………….……………………... 13
Akson………………………………………………………… …………….14
Slike………………………………………………………………………….15
Akson………………………………………………………………16,17,18,19
Slike………………………………………………………………………….20
Nervni završeci……………………………………………………………....21
Sinapse…………………………………….……………………………..22,23
Slike……………………………………………………….……………..24,25
Zaključak……………………………………………….…………………...26
OPŠTE KARAKTERISTIKE NEURONA
Neuron je osnovna funkcionalna jedinica nervnog tkiva.To su
morfološki složene,dinamički polarizovane I specifično povezane
zrele nervne ćelije koje produkuju karakteristične međućelijske
kontakte-neurosinapse.Svojstvena im je naglašena varijabilnost u
obliku,veličini i funkciji,međutim pored tih izraženih varijacija većina
ćelija ima istu strukturu,dok im je poreklo svima zajedničko.Osnovnu
strukturu neurona čine:telo(neurosoma),i dve vrste produžetaka i to
duge eferentne (aksonske) kojima se nadražaj prenosi drugim ćelijama
i aferentne (dendritske) preko kojih se nadražaj prima.
Poreklo
Celokupno nervno tkivo vodi poreklo od ektoderma koji se naziva
neuroektoderm.On se prvobitno nalazi u obliku ploče,a zatim
procesom neurulacije postaje nervna cev od koje potiče veći deo
nervnog tkiva i to: - od glavenih 2/3 postaće mozak,
-od kaudalne trećine nastaje kičmena moždina,
-od nervnog kanala nastaju moždane komore,i centralni kanal
kičmene moždine,a od neuroepitelnih ćelija koje zadržavaju
sposobnost deobe nastaju dva tipa ćelija odn. glioblasti (od kojih
postaju glija ćelije) i
neuroblasti
od kojih će nastati
neuron.
-2-
KLASIFIKACIJA NEURONA
(NEURONSKE FORME)
Nervni sistem,naročito CNS obiluje različitim formama neurona,pa se
na osnovu toga može izvršiti klasifikacija.U odnosu na aspekt sa koga
ga posmatramo neuron se klasifikuje prema :
1) Obliku tela neurona
mogu biti:
zrnasti
(granularni),
vretenasti
,
piramidni
,
zvezdasti
,
kotarasti
,
fuziformni,ovoidni
itd.
2) Prema velicini neuronskog tela
mogu biti:
magnoneuroni
(gigantski-ganglionarni neuroni) koji imaju veoma velika tela i
parvoneuroni
(granulozni) koji imaju sitno telo.
3) Prema broju neurita i neuritskih “polova”
neuroni mogu biti:
unipolarni
-koji imaju samo jedno primarno neuritsko stablo u
kom su sjedinjena svojstva aksona i dendrita (ima ih u
mrežnjači oka-amakrine ćelije,i u zametku) ;
bipolarni
-imaju
jedan akson i jedan dendrit koji polaze sa suprotnih strana (ima
ih u mrežnjači i olfaktornom epitelu) u okviru bipolarnih
postoje i
pseudopolarne
gde se dendrit i akson vremenom
spoje pa deluje kao da ima jedan nastavak; i
multipolarne
-koje
imaju veći broj dendrita i jedan akson.
4) Prema broju dendrita i dendritskih “polova”
takođe mogu biti:
unipolarni
,
bipolarni
i
multipolarni.
-3-
Slika 1
. Purkinjeovi
(
piriformni
) neuroni-
kora malog mozga
(
srebro;imerzija 1000x).
1.perikarion, 2.nukleus,
3.dendriti, 4. jedra neurona granuloznog sloja,5.ogranci aksona
kotarastih
neurona,6.glomerulusi. (Y)
Slika 2.
Piramidni
neuron-kora velikog
mozga (srebro;imerzija1000x).
1.perikarion,2.jedro,3.apikalni
dendrit,4.bazalni
dendrit,5.neurofibrili,6.neuropil,7.jedra neuroglijskih ćelija. (Y)
-5-
