Definisanje neuropsihologije
Empirijska nauka koja se bavi odnosom između mozga i ponašanja.
“Zadatak
neuropsihologije je proučavanje moždanih osnova psihičke delatnosti čoveka, a
uz primenu najnovijih psiholoških metoda za topičku dijagnostiku lokalnih povreda
mozga”
R. Lurija, Osnovi neuropsihologije, 1975.
Istorijat neuropsihologije
Marc Dax (Mark Daks) – 1836: svi slučajevi afazija vezani za oštećenje leve polovine
mozga
Paul Broca (Pol Broka)- 1861: “Centar za govor”
Do 1905 g. - dominacija “lokalizacionista”
Od 1905 do 1940- dominacija “holističara”
Sredina XX veka – razvoj neuropsihološke teorije
Aleksandar Romanović Lurija:
Funkcionalni blokovi mozga
hijerarhijska organizacija moždanog sistema (primarne sekundarne i tercijerne
oblasti);
Teorija funkcionalnih sistema (Lurija)
Psihičke funkcije - složeni funkcionalni sistemi, loklaizovane u široko rapsoređenim i
brojnim anatomskim strukturama mozga.
Anatomsku osnovu psihičkih funkcija čine tri hijererhijski organizovana funkcinalna
bloka.
Funkcionalni blokovi (Lurija)
1. blok održanja stanja budnosti i svesti čiji anatomski supstrat predstavlja
retikularni
ascendentni sistem moždanog stabla i njegove bidirekcione veze sa korom mozga.
2. blok prijema, obrade i čuvanja eksteroceptivnih informacija koji obuhvata
modalno
specifične senzorne puteve (vizuelne, auditivne, somatsoenzorne) zajedno sa
primarnim, projektivnim i asocijativnim kortiklanim regionima
.
3. blok programiranja i kontrole voljne aktivnsoti, čiji anatomski susptrat čine
frontalni
regioni mozga
.
Prema ovj teoriji, sva tri funkcionalna bloka učestvuju u organizaciji bilo kog vida složene
psihičke aktivnosti i ponašanja.
Složene psihičke funkcije predstavljaju složene hijerarhijski organizoane sisteme, pri
čemu su različite karike ovih sistema široko raspoređene u međusobno udaljenim
kortikanim i supkortiklanim oblastima mozga.
Prema ovoj teoriji, svaka psihička funkcija, oslanja se na zajednički rad različitih delova
mozga koji ulaze u sastav datog funkcinalnog sistema. Shodno tome, jedna te ista funkcija
može biti oštećena pri fokanim lezijama mozga različite lokalizacije, ali je kvalitet
disfunkcije specifičan za određenu lokaciju.
Istovremeno, žarišna oštećenja nekih regiona mozga mogu dovesti do oštećenja više
psihičkih funkcija
1
Holizam
Poznati neurolozi XIX veka poput H. Džeksona. Suprostavljaju se ideji o “uskoj
lokalizaciji”
Moždanoj organizaciji psihičkih procesa treba pristupiti sa pozicija njihove strukture, a ne
lokalizacije u ograničenim delovima mozga
Njegovu ideju su prihvatili i razradili istaknuti neurolozi prve polovine XX veka
(Monakov i Goldštajn).
Istorijat neuropsihologije – nastavak
XX vek
Od mozga ka ponašanju:
Doprinos “objektivnih” metoda: EEG (sredinom XX veka, prvo, objektivno, mada
grubo, merenje elektirčne aktivnsoti mozga ) Kasnije uvođenje movih
neuroimidžing metoda, (PET, endogeni evocirani potencijali) kojima se
kontinuirano registruju promene u aktivaciji pojedinih oblasti mozga.
Istraživanja na životinjama
Od ponašanja ka mozgu:
Doprinos psihometrije i teorija psihičkog funkcionisanja (Pijaže)
Kognitivna psihologija = istraživanje saznajnih procesa tj. Inteligencije i procesa
obrade podataka koji su neophodna premisa inteligentnog ponašanja (pamćenje,
jezik, percepcija..)
Kognitivne neuronauke – povezivanje kognitivne strukture sa cerebralnim
mehanizmima
Psihometrija - ispitivanje sposobnosti, određivanje graničnih vrednsoti za ono što je
“normalno” i ono što je patološko, mogućnost komparativnih provera istih premisa
(pretpostavljenog) u različitim uslovima – omogućavaju standardizovani testovi – bez kojih se
ne može u kliničkoj neuropsihologiji.
Bitnu ulogu u ovom domenu odigrale su i neke teorije psihičkog funkcionisanja, npr.
Pijažeoov koncept sazrevanja saznjanih sposobnosti predstavljao je bitan korak za
razumevanje (shvatanje) saznajnih procesa i na cerebralnom nivou.
Kognitivna psihologija
Obuhvata istraživanje saznjanih procesa, odnosno istraživanje inteligencije, a posebno
procesa obrade informacija, koja su neophodna premisa inteligentnog ponašanja. Počeci
50. i 60. goodina XX veka u više oblasti : istraživanje funkcije pamćenja, govora,
percepcije.
Kognitivna psihilogija se razvija pod snažnim uticajem kompjuterskog modeliranja
saznajnih procesa. Otuda i ptotiče njen osnovni koncept “obrade informacija”. Ovaj uticaj
je uveliko odredio i terminologiju koju ona koristi, te su uvedeni pojmovi infomacija
(podatak), input (unos podataka u sistem) obrada, integracija, output (i slično).
Kroz ovaj pristup - formiran model ljudskog globalnog sistema regulacuonih mehanizama
saznanja (kognicije), koji je na planu mentalnih fenomena analogan biološkim
regulacionim mehanizmima cerebralnog sistema.
Ranije - oblasti neurobioloških i psiholoških istraživanja striktno se drže svojih granica.
Drugim rečima, neurobiološka istraživanja nisu zainteresoavna za psihički proces izvan
patološkog znaka, sipmtoma ili sindroma, dok su kognitivno orijentisani istraživači
2
Prateći nivo zrelosti tonusa, možemo pretpostaviti nivo izdifrenciranosti ili zrelosti
osećanja.
U isteo vreme, Pijaže obrađuje pokret, kao senzomotornu aktivnost koja je u vezi sa
intelektualnom sposobnošću i procesom mišljenja.
Pijaže nas uči da, prema organizovanosti senzomotornih aktivnosti i govora, možemo da
sudimo o nivou razvijenosti psihičkih funkcija.
počeci razvojne npsh.
Ukazivanje na odnos sposobnsoti pokreta i izdiferenciranosti emocija (Valon) ili pokreta
koji ukazuje na inteligenciju (Pijaže) zasniva se na praktognostičkoj organizovanosti
funkcija CNS.
Svaka od ove dve teorije, ili činjenice koje te teorije otkrivaju pokazuje da je moguće
pratiti istovremenost razvoja struktura unutar CNS i javljanja pojedinih psihičkih funckija,
čime je postavljen metod razv. npshol.
Knjiga Manuel de psychiatire de l, emfant, (užbenik psihijatrije razvojnog doba) 1970.
(dopunj.izdanje 1977). U ovoj knjizi Ažiriagera prati mijelinizaciju nerv.sistema i ritam
razvoja psih. struktura, ukazujući na neuropsih. osnove razvoja i na biološke parametre
bitne za socijalizaciju i razvoj psihičkih funkcija.
Knjiga Ažiriagera predstavlja prvi celovit pokušaj neuropsihološke analize i prvi udžbenik
iz neuropsihologije razvojnog doba.
Kupernik (Koopernik) i Deli (Dailly), su pokušali da integrišu stavove Pijažea,
psihoanalitičkog učenja i neurološke činjenice, prateči razvoj deteta do kraja druge
godine. Takav pristup prdstavlja uspešan teorijsko-metodološki okvir razvojne npsh.
Razvojna neuropsihologija
Koreni:
Francuska dečija psihijatrija (H. Wallon,
Ajuriaguerra, Koupernik...)
Anglosaksonska dečja neurologija (Walton, Kimura, Witelson, Rourke ...)
Na našim prostorima:
S. Bojanin: Neuropsihologija razvojnog doba i opšti reedukativni metod, 1979.
Ciljevi i pitanja razvojne neuropsihologije
Ciljevi i pitanja razvojne neuropsihologije
Teorijski ciljevi:
Model normalnog razvoja i razumevanje odstupanja od normalnog razvoja (atipičan,
patološki razvoj), kao i interakcije razvoja cerebralnih struktura i razvoja psihičkih
sposobnosti.
Centralna pitanja:
Odnos između fizičkog i psihičkog
Odnos između urođenog i stečenog.
odnos između fizičkog i psih
Razvojna npsh. se bavi istraživanjem odnosa između fizičke supstance mozga i psihičkih
procesa koji proizilaze iz njegove aktivnosti.
To je i izdvaja od drugih neuronauka (neurologije ili psihologije), koje su, tradicionalno
usmerene, na jedno pitanje.
4
Odnos urođenog i stečenog
Odnos između urođenog i stečenog (u psihologiji između sazrevanja i učenja) - pitanje
koje zauzima posebno mesto u razv. npsh.
Tradicionalno se izdvaja više načina (metoda) kojim pristupamo mozgu i psihičkim
procesima:
Načini pristupu (odnos urođenog i stečenog)
Nativizam
- sazrevanje je realizacija preprogramiranih genetskih informacija
Empirizam/environmentalizam
– sredinski faktori određuju strukturu ljudskog uma
Konstruktivizam (Žan Pijaže)-
ontogenetski razvoj je proizvod
progresivne
konstrukcije mentalnih struktura
koja ima svoje zakonitosti i koja vodi sve višim
nivoima organizacije kompleksnih mentalnih struktura.
Neokonstruktivizam
(od kraja 80’ god XX veka) –ontogenetski razvoj je konstruktivni
proces u kome se genetski kod u interakciji sa sredinskim činiocima realizuje na sve
višim niovima organizacije - kako mozga tako i kognitivnih procesa.
Razvojna neuropsihologija
Praktični zadaci:
Procena razvijenosti psihičkih (kognitivnih) sposobnosti i odstupanja
od normalnog, očekivanog razvoja
Definisanje tretmana/rehabilitacije, procenjuje efikasnost tretmana
Praćenje razvoja deteta
Intrauterini razvoj
Tri nedelje nakon začeća- na zadnjoj površini embriona mala “ploča” ćelija iz koje se
kasnije razvoja NS. Tokom sledećih nedelja sa više od 100.000 ćelija, počinje da se
savija, formirajući tako nervnu cev.
Na donjem delu nervne cevi- formira se kičmena moždona, . N agornjem, preddnjem delu,
cevi, oko 40 dana nakon začeća, diferenciraju se 3 proširenja (mehura), kao protofoerme
budućih delova mozga.
Sazrevanje moždanih struktura (procesi cereb. sazrevanja)
Razvoj mozga - u intrauterinom periodu odvija se kroz nekoliko različitih procesa:
1
. proliferacija
(proces stavranja neurona i glianih ćelija). Proliferacija ima izuetno brz
tempo, čak i po nekoliko stotina hiljada neurona u minutu.
2.
migracija
, seoba novonsatalih ćelija u oblasti iu kojima će se zadržati i osvraiti svoju
funkciju. Sledi nakon proliferacije. Migracija je spor proces (1-10mm dnevno).
...diferncijacija
3.diferencijacija,
započinje nakon seobe, kada ćelija dobija svoj konačni oblik, odnosono
formira se u 1 od 30-tak prepoznatljivih tipova neurona.
Diferencijacija podrazumeva više procesa:
rast dendrita i aksona, formiranje
sinaptičkih veza, uspostavljanej funkcionalnih krugova unutar sistema neuronskih
projekcija.
Diferencijacija počinje u drugoj polovini gestacije, ali se ona ne završava
5
2. Funkcionalna organizacija mozga
Gradja NS
Neuroni (nervna ćelija)- osnovna jedinica građe i funkcije NS.
Telo neurona ili soma (jedro i sistem organela)
Dendriti (prijemnik poruka)
Akson –odvodni deo neurona (prenosi informacije iz tela ćelije do nervnog
završetka, prekriven mijelinskim omotačem)
i nervni završeci (završavaju se na sinapsi )
Komunikacija unutar neurona – akcioni potencijal
Komunikacija između neurona – sinaptička transmisija
Potporne ćelije:
Glija i Švanove ćelije
CELL BODY
AXON
Myelin sheath
Schwann cell
Node of Ranvier
Synaptic terminals
Dendrites
Nucleus
Synapses
Komunikacija između neurona:
sinaptička transmisija
Struktura nervnog sistema
Centralni nervni sistem:
1. Mozak (Encephalon)
2. Kičmena moždina (Medulla spinalis)
Periferni nervni sistem:
1. Moždani (kranijalni) živci (12 pari)
2. Kičmeni (spinalni) živci (31 par)
Autonomni nervni sistem:
1. Simpatički
2. Parasimpatički
Mozak (Encephalon)
Cerebrum (mozak u užem smislu):
Telencephalon (Veliki mozak):
1. Kora velikog mozga (siva masa)
2. Supkortikalna bela masa
3. Limbički sistem i bazalne ganglije
Diencephalon:
1. Thalamus,
2. Hypothalamus
3. Epithalamus
Moždano stablo:
a. Srednji mozak (Mesencephalon)
b. Pons (Metencephalon)
c. Produžena moždina (Myelenecephalon)
Mali mozak (Cerebellum)
7
