1
SADRŽAJ:
Uvod
....................................................................................................2
Komunikologija
............................................................................... 3-5
Neverbalna komunikacija
............................................................. 6-11
Zaključak
........................................................................................... 12
Literatura
.......................................................................................... 13
2
Uvod
Poslovni svet svakim danom postaje sve složeniji i zahtevniji, a po pitanju komuniciranja
određeniji.
Vekovi trgovine i poslovanja iza nas razvili su prirodnu potrebu ljudi u biznisu da
standardizuju svoje poslovne odnose i unaprede komunikaciju između sebe.
.
Živimo u trenutku koji je po svojoj prirodi izazovan i gde uspevaju samo najodlučniji i
najspremniji. A za uspeh je odlučujuće poznavanje i redovno razmenjivanje informacija -
komuniciranje. Znanje je kumulativno i potrebno ga je stalno unapređivati jer je broj i
složenost informacija koje dolaze iz okruženja sve veći i složeniji i sve zahtevniji za obradu.
A od našeg dobrog razmevanja tih informacija zavise i naše poslovne odluke a time i naš
konačan poslovni rezultat. Istovremeno, naša konkurencija ne spava. Postojanje konkurencije
je pokretačka sila znanja. A pobediti konkurenciju na tržištu u najvećoj meri zavisi od boljeg
poznavanje informacija, njihove analize i brze reakcije. Opšte je prihvaćena činjenica da smo
ušli u vreme najčvršće i najbrutalnije konkurencije koju pamti poslovni svet. U poslednjih
desetak godina proces ubrzane globalizacije u Evropi i svetu postavio je zahteve za: - visokim
stepenom poslovne komunikacije - razvijenom integritetu svakog pojedinca koji je uključen u
proces poslovanja. Najveći neprijatelj uspeha u poslu je strah pred komunikacijom, on je taj
koji blokira uspostavljanje kontakata i razmenu informacija. U takvim slučajevima poslovna
izolacija je neizbežna. Utvrđjeno je da formula savremenog poslovnog uspeha sadrži samo
15% znanja i veština, a da je najveći deo, 85% zapravo umetnost komuniciranja.
4
• da druga strana u komunikaciji informaciju primi, po mogućstvu celovitu i bez gubitaka.
Gubici na prenosu informacija mogu da se jave iz tehničkih razloga - neko nije dobro čuo sve
što davalac informacije prenosi, zbog tehničkih smetnji na vezama, ili zbog raznih prepreka, i
sl.
• na kraju, potrebno je da primalac informacije razume samu informaciju, ono što je
davalac želeo da kaže. Obično gubici u prenosu informacija uzrokuju i nepotpuno ili pogrešno
razumevanje informacije. Ali, neki put, i pored u potpunosti primljene informacije, primalac
ne razume, delimično ili potpuno, ono što pošiljalac informacije želi da prenese. To može biti
iz raznih razloga.
Zbog svega toga se bavimo ovom važnom temom:
- veštinom komuniciranja, da bismo izbegli sve negativne situacije koje mogu da nastanu
zbog slabe veštine komuniciranja, i dobrom komunikacijom unpredili naš život i poslovanje.
Život savremenog čoveka, a naročito poslovne aktivnosti, skoro da su u potpunosti oslonjene
na komunikaciju sa drugim ljudima. Čak i onaj ko po prirodi posla radi sam, izolovan, i bez
mnogo kontakata sa drugim ljudima, ima situacije u kojima nužno stupa u razmenu
informacija sa drugima, pa i za takvoga važi pravilo da dobro komuniciranje olakšava posao i
donosi bolje rezultate. Veština dobrog komuniciranja podrazumeva više važnih elemenata:
• Efekat prvog utiska - kad se prvi put sretnete sa nekim vi neizbežno stičete utisak o njemu
(ispitivanje pokazuje u roku od 15- 20 sekundi) koji se kasnije nadograđuje, upotpunjuje, ali
teško menja. Ne zaboravite da druga strana na isti način stiče utisak o vama. Stoga su prvi
trenuci susreta presudni za budućnost odnosa. Neko vam se dopao i odmah vam se čini da
ćete sa njim dobro raditi, ili vam se nije dopao pa ćete raditi nevoljno i sa oprezom, ili uopšte
nećete raditi. Stoga prvom susretu treba posvetiti pažnju. Jer, ne zaboravite - Nikada nećete
imati drugu šansu da napravite prvi utisak.
• Kada se nekome prvi put predstavljamo to činimo radi upoznavanja. Čak i ako smo sigurni
da tu osobu više nećemo videti, treba jasno izgovoriti svoje ime, bez dodavanja profesionalnih
titula. Samopredstavljanje se izvodi kad nema treće osobe da nas predstavi. U takvoj situaciji
predstavljate se sami. U modernom poslovanju samopredstavljanje je uobičajen način
upoznavanja. To nikako ne znači da je ta osoba nametljiva. Naprotiv, govori o pozitivnoj
otvorenosti i komunikativnosti koju današnji poslovni svet očekuje.
5
• Rukovanje - u Evropi je rukovanje kao pozdrav uobičajeno. Poslovni protokol određuje da
prilikom rukovanja ustaju svi, i žene (u poslovnom svetu su oba pola izjednačena i ne važi
većina odrednica klasičnog bon-tona, gde žena uživa značajne privilegije). Ako sedite za
radnim stolom obavezno istupite ispred sagovornika. Rukovanje preko stola nije uljudno.
Ukoliko to nije moguće, treba se izviniti.
• Smatra se da je osmeh najjednostavnije sredstvo za izazivanje pozitivnog utiska. Ljubaznost
i odmeren osmeh prema sagovorniku su siguran put ka njegovim simpatijama i dobrom
odnosu. Stoga u komunikaciji treba biti otvoren i nasmejan. Nikako ne stoji da to nije izraz
ozbiljnosti i da će nas sagovornici više ceniti ako smo smrknuti i preozbiljni.
• I kod pismene komunikacije efekat prvog utiska nije ništa manje važan. Pismo ili
elektronska poruka, i po svojoj formi i po svojoj sadržini, su ono što nosi sliku o vama. Ako
se sa partnerom pre toga niste upoznali, ili se nekome obraćate prvi put, druga strana će utisak
o vama steći na osnovu onoga čime raspolaže.
7
Neverbalna komunikacija ima sledeće
funkcije
:
zamenjivanje reci u situacijama kada je nemoguće ili neprikladno govoriti (npr. majka
uputi detetu pogled i ono zna da treba da prestane da se ponaša na nepoželjan način)
nadopunjavanje izrečenog, može potvrditi i ponoviti ono što se govori (npr. osoba
kaže da ne želi videti nešto i istovremeno zatvori oči)
modifiikovanje izrečenog može pojačati emocionalni deo poruke koji je izgovoren -
(npr. osoba kaže kako je jako žalosna i oči joj zasuze)
kontradiktorno izrečenim, bilo namerno ili ne može biti u suprotnosti sa verbalnom
porukom (npr. osoba kaže da je loša kritika nije pogodila ali se po izrazu lica, pogledu
i prekidu osmeha vidi da jeste)
regulisanje razgovora (npr. pogledom se određuje ko kada govori)
izražavanje osećaja i interpersonalnih stavova (npr. pokazivanje ljutnje)
pregovaranje o odnosnim pitanjima u odnosu na npr. dominantnost, kontrolu, sviđanje
(npr. na radnom mjestu, glasnoća i ton govora)
prenošenje ličnog ili socijalnog identiteta (npr. oblačenjem ili dodacima oblačenju –
bedževima, nakitom, itd.)
kontekstualiziranje interakcije (npr. stvaranjem određenog socijalnog okruženja
postavljanjem stolica u određeni redosed na nekom sastanku i sl.).
