2.3. Држање тела......... .......................................................8 2.4. Удаљеност и став тела ...................................................... 9 2.5. Додир...................................................................................
10
2.6. Изглед и одећа...................................................................
Успешни комуникатори кажу да су вештине невербалне комуникације ствар нечије углађености,важни састојци шарма и друштвеног успеха.Такве особе оставлјају сјајан утисак у друштву,веште су у праћењу сопствених израза емоција и поседују емпатију,дакле,социјално су веште.
С обзиром на чињеницу да у невербалној комуникацији или говору тела лежи 78% разумевањаговорне поруке,Аристотелова теза „Боље је једном нешто видети,неко три пута о томе прочитати” и те како се потврђује. При свакој интеракцији ,шаљемо емоционалне сигнале,а ти сигнали утичу на особе око нас.Што смо друштвено активнији,то боље надзиремо сигнале које упућујемо.
Дакле,можемо да престанемо да говоримо,али просто је немогуће да престанемо да шаљемо невербалне поруке,и ако их како психолози кажу примамо на несвесном нивоу.оне имају велики утицај на нас,на нашу комуникацију о однос са другима.
Невербална комуникација много је важнији и комплекснији аспект међуљудских односа него што се то на први поглед може учинити.
Поглед ка саговорнику или аудиторијуму коме се посвећују мисли и осећања,покрет је коме се не придаје довољна пажња у свакодневној конверзацији.Можда се недовољно размишља о гледању као о трајном покрету који у потпуности одаје једну личност
.„Гледање представља
усмереност ка саговорнику и означава да је обема странама у дијалогу стало до комуникације,да обухватајући погледом саговорника,заиста га видимо (као што пажљиво слушамо
неслободно,грчевито понашање,као и лутање погледом-нефокусирано гледање. Приликом упознавања,препознавања,поновног виђења,контакт очима је сигнал на основу кога се партнеру даје на знање да се жели остварити контакт и да је дошло до чина препознавања. Исто тако негледањем,односно прекидом контакта очи у очи,поручује се саговорнику да је дошло до прекида везе.Скретање погледа означава прекидање контакта и понекад се користи да би се ослободило од нежељеног саговорника. Несвесно трептање,мигање,лутање погледом,одаје неконцентрисану или уплашену особу. Зенични сигнали,како истичу психолози,јесу индикатори промена расположења,ширење и скупљање зеница су знаци који могу да наговесте сукоб,конфликт,сипматију и сл.Постоји низ начина на који се гледамо.Поглед може бити леден или подржавајући,одсутан или концентрисан,може се севати очима или гледати у супротном правцу и сл. Гледамо једни друге приликом: 1.Упознавања 2.Поздрављања
Томић З.„Комуникација и јавност”,Чигоја,2004,стр.62
5
Најгласније на лицу говоре наше очи,обрве и уста.Само малим варијацијама,ситним нијансама и променама израза, могу да се прикажу различита емотивна стања,позитивна или негативна расположења.Главна улога лица у невербалној комуникацији управо и јесте изражавање осећања и степена њихове јачине,што се не остварује само мимиком,већ и променама боје коже.
Ипак,не треба заборавити да семноги изрази лица,као у осталом и други сигнали у невербалној комуникацији,различито тумаче од културе до културе.Стога је и број емоција које се поуздано могу препознати из изражаја лица ограничен.Утврђено је да постоји само шест основних итраза лица који се разумеју свуда у свету,а то су изрази лица који се користе да покажу радост,тугу,гађење,љутњу,страх и изненађење.
Без обзира на сву сложеност израза лица,истраживања су открила следеће законитости:
1. Жене показују више израза лица него мушкарци, бише кроз те
изразе показују своја осећања и више се смеше.
2. Људи који су врло добри у опажању и интерпретирању израза лица
код других, сами немају способност давања јасних невербалних знакова. Другим речима, као да постоји обрнути однос између давања и примања невербалних сигнала.
3. Људи се могу сврстати у спољашње или унутрашње типове.
Унутрашњи типови не показују своја осећанја изразима лица, док спољашњи то чине у великој мери.
