САДРЖАЈ
Страна
Увод
1.Облици и узроци
незапослености
....................................................................................................3
1.1 Фрикциона
незапосленост...........................................................................................................................3
1.2 Структурна
незапосленост...........................................................................................................................3
1.3 Сезонска
незапосленост...............................................................................................................................3
1.4 Скривена
незапосленост...............................................................................................................................4
1.5 Дуготрајна
незапосленост............................................................................................................................4
2.Сузбијање незапослености: могуће друштвено-економске
мере
..............................................5
2.1 Активне мере сузбијања
незапослености...................................................................................................5
2.2 Пасивне мере сузбијања
незапослености...................................................................................................6
3.Незапосленост у
Ужицу
....................................................................................................................6
3.1 Мере поспешивања запослености у
Ужицу...............................................................................................8
Закључак
Литература
1
УВОД
Сведоци смо свакодневног али чак и учесталијег упознавања са званичним
статистикама незапослености у регионима око нас. Са свих страна смо медијски
бомбардовани са циљем застрашивања о порасту броја незапослености, о великом
броју отпуштања, незадовољства, беди и сиромаштву.
Ситуација је додатно погоршана од првога квартала 2009-е године када је
проглашена „Светска економска криза“ која је самом својом појавом без икаквих
индикација увела страх у кости радницима, али и побринула се да директори
великих компанија имају разлог за додатна отпуштања. Сведоци смо, да се код нас у
републици Србији доста говори око повећања запослености, око страног капитала
који ће нам претворити сан у јаву, о бољем сутра. Колико је то заиста истина, колико
се заиста ситуација временом мења не можемо тражити у пукој речи о бољем сутра,
већ се морамо окренути и увидети ситуацију каква јесте сада и поредити са годинама
иза нас – све у циљу реалног сагледавања ситуације, али и прогнозирања будућности.
Поред свега треба и истаћи шта уопште представља појам незапослености, ко су
праве жртве система, као и узроцима под којима исто настаје, које су то мере
спречавања даљег пропадања... Број незапослених је увек конзистентан и то се кроз
2
- структурна незапосленост
- сезонска незапосленост
Фрикциона незапосленост
Фрикцијска незапосленост или флуктуацијска незапосленост се појављује кад
запослени у времену службене статистике мења радно место. И након стручног
усавршавања или прешколавања се фрикцијска незапосленост може десити, док се
радно место не нађе. Она траје уобичајено свега пар недеља. Обично у вези са
мењањем радног места појављена привремена незапосленост се назива фрикцијска
незапосленост.
Структурна незапосленост
Структурна незапосленост се јавља када унутар националне економије постоји
нешто између квалификација незапослених и слободних радних места (што захтева
преквалификацију незапослених или пресељавање у подручја где могу наћи посао
према њиховим квалификацијама). Она је последица дуготрајних пословних разлика
између тражње и понуде.
Сезонска незапосленост
Сезонска незапосленост је карактеристична за делатности у којима обим
производње диктирају временске прилике или календар. Сматра се да је овај вид
незапослености краткорочан.
За разлику од тзв. природне незапослености радне снаге, незапосленост која се јавља
у време рецесије, као последица општег пада привредне активности, те и недовољне
тражње за радном снагом, назива се
циклична незапосленост
. Ако нека релативно
развијена економија има стопу незапослености изнад 7%, сматра се да се ради о
цикличној незапослености, односно о незапослености проузрокованој рецесијом.
Циклична незапосленост није одмах препознатљива. У тренутку када радници изгубе
посао, они не знају да ли ће проналажење новог запослења трајати краће или дуже.
Уколико рецесија потраје дуже, тада се отвара једно од кључних макроекономских
питања:
како смањити незапосленост.
1
Под појмом незапосленост, можемо и убројити и два додатна облика истога, и то:
Скривена незапосленост
„Скривена незапосленост“ значи да грађани који могу радити, али имају слабу
могућност добијања посла, се не региструју код берзе рада. Такође, под тим појмом се
1
Основи економије, проф. Др. Милан Р. Милановић, Мегатренд Универзитет 2007. године
4
