радне снаге, који чине запослена и незапослена лица. Према подацима
Међународне организације рада (ИЛО: Глобал Емплоyмент Трендс, јануар 2007),
крајем 2006. године у свету је било евидентирано 195,2 милиона незапослених
лица,

Што даје стопу незапослености на глобалном нивоу од 6,3%. С обзиром да се

глобална   стопа   незапослености   унатраг   неколико   година   налази   на   приближно
истом нивоу, намеће се закључак да опоравак светске привреде, након релативног
успоравања   у   периоду   2001-2003,   није   резултирао   смањењем   укупне
незапослености.   Поред   апсолутног   нивоа   незапослености,   посебно   забрињава
чињеница да је у 2006. години 1,37 милијарди запослених остварило доходак нижи
од $2 по дану, што се сматра апсолутном границом сиромаштва. Као што  се види
из табеле која следи, у периоду 19932003. године, дошло је до раста глобалне стопе
незапослености, и то највише у Југоисточној Азији и земљама у транзицији (чак и
поред   апсолутног   смањивања   контингента   радне   снаге   у   транзиционим
привредама),   док   је   у   развијеним,   индустријализованим   земљама   стопа
незапослености опала у истом периоду. Релативно најнижа стопа незапослености
забележена је у региону Источне Азије, где је евидентиран и најбржи раст бруто
домаћег производа (БДП).

У савременим тржишним привредама стопа незапослености се креће између 2 -

4%   (нпр.   Луксембург,   Холандија)   па   до   19,5%   (Пољска),   док   је   у   ЕУ15   стопа
незапослености у 2002. години износила  7,7%, а око 5% у САД, при чему се битно
разликује удео тзв. дуготрајне незапослености (без посла дуже од 12 месеци) у
укупној незапослености. На пример у САД 2004. године ова кетегорија има удео од
12,7%, у ЕУ15 42,4%, док је у Чешкој удео дуготрајне незапослености у укупној
незапослености преко 50%.  Скоро идентични трендови и структуре су присутни у
различитим   деловима   глобалног   тржишта   рада.   Међу   незапосленим   лицима
домонирају младе особе, припадници етничких мањина и лица са нижим степеном
образовања, уз веће учешће незапослених жена. Стопа незапослености значајно је
повезана са стопом раста укупног реалног производа (оутпута) земље, и то обрнуто
(не)пропорцијално: незапосленост пада када реални оутпут расте брже од укупног
потенцијалног   производа   у   земљи   и   обрнуто,   незапосленост   расте   када   стварно
произведени оутпут пада спорије од укупног производа који је могуће реализовати
на нивоу привреде као целине. Ова кретања имају инверзни карактер, али не истог
степена: потребно је, на пример, да реални производ порасте за више од 1%, да би
се незапосленост смањила за 1%.