S A D R Ž A J
UVOD...................................................................................................................................... 3
1. POJAM NEZAPOSLENOSTI.................................................................................... 4
2. STOPA NEZAPOSLENOSTI..................................................................................... 5
3. UZROCI NEZAPOSLENOSTI.................................................................................. 7
4. VRSTE NEZAPOSLENOSTI..................................................................................... 9
5. PROBLEM NEZAPOSLENOSTI U SVETU........................................................... 10
6. NEZAPOSLENOST I SRBIJA.................................................................................. 11
7. NEZAPOSLENOST KOD MLADIH........................................................................ 13
ZAKLJUČAK......................................................................................................................... 15
LITERATURA........................................................................................................................ 16
2
UVOD
Istorijske promene deo su vremena u kome danas živimo, i većina tih promena je
odraz današnje situacije u celokupnom svetu. Danas, jedna od najčešćih i najaktuelnijih tema
jesu problemi sa kojima se suočavju skoro sve zemlje sveta, a koje je nametnula globalna
ekonomska kriza. Zbog sve većeg suočavanja sa problemom krize o njoj se govori i piše
nadugo i naširoko. Ogroman broj radova je širom sveta posvećen upravo nastanku, uzrocima i
posledicama krize u kojoj se i dalje nalazimo, i koja je po svemu sudeći bila i biće
nezaobilazna. Problemi sa kojima se suočava čitav svet, neko u manjoj neko u većoj meri jesu
socijalni problemi. Za socijalne probleme možemo reći da je reč o pojmu čije prvobitno
značenje ukazuje na posledice nezadovoljenja potreba ljudi zbog nepovoljnih uslova za život.
Među najčešće socijalne probleme ubrajaju se siromaštvo kao polazna osnova svega, koje je
između ostalog uslovljeno inflacijom, zatim poremećeni ljudski odnosi, kriminalitet,
alkoholizam koji su u sve većoj meri izraženi zbog nezadovoljavajućih uslova za život.
Problemi sa kojim se sva stanovništva današnjice suočavaju nastali su zbog
ekonomske krize koja više nije ni finansijskih, ni ekonomskih već globalnih razmera. Kriza je
uticala, osim na smanjenje broja zaposlenih i na nemaštinu, i na već pomenute međuljudske
odnose. Kako i koliko je ekonomska kriza uticala na nas, ali i na ostatak sveta, meri se
ekonomskom uspešnošću ili neuspešnošću. Dva pomno praćena pokazatelja ekonomske
uspešnosti su inflacija i nezaposlenost.
Mnoge zemlje suočavaju se sa inflacijom, uključujuči i našu zemlju. Inflacija ne bira
ni mesto ni vreme gde će se pojaviti. To mogu da budu nerazvijene, ali i razvijene zemlje.
Inflacija je jedna negativna pojava u društvu, u privrednim kretanjima tog društva, koja se kao
takva uvek negativno odražava na ponudu i potražnju. Jedan je pisac slikovito rekao za
inflaciju: ''Ranije smo polazili u trgovinu s novcem u našim džepovima i vraćali se sa hranom
u korpi. Sada, odlazimo sa novcem u korpama, a vraćamo se sa hranom u džepovima. Sve
nedostaje, osim novca!'' Ovakav prikaz trenutne situacije je poražavajući, a u prilog tome
govori i nezaposlenost kao jedan od najvećih i najbitnijih problema makroekonomije. A o
pojmu nezaposlenosti, o tome koliko i kako je rasprostranjena u svetu i kod nas, pisaću u
nastavku rada. Veoma je važno naglasiti da je reč o ozbiljnom ekonomskom problemu koji
pogađa gotovo sve zemlje i sve ljude, bilo direktno ili indirektno.
4
1. frikcijska ili normalna nezaposlenost radnika koji menjaju posao ili ga prekidaju
zbog nestašice materijala i drugih sličnih uzroka. Taj oblik nezaposlenosti
proizilazi iz nepodudarnosti ponude i potražnje rada;
2. sezonska nezaposlenost kao rezultat nemogućnosti obavljanja nekih poslova jer su
vezani za godišnja doba ili ih onemogućuju vremenske neprilike;
3. tehnološka nezaposlenost nastaje zbog tehničkih usavršavanja ili preusmeravanja
proizvodnje, što čini zaposlene nepotrebnim u postojećem broju;
4. ciklična nezaposlenost koju uzrokuje poslovni ciklus i drugi slični povremeni
poremećaji, tako da se osetno smanjuje potreba za radnicima.
Nezaposlenost otvorenog tipa naglo se povećava u doba kriza, recesija, velikih tehnoloških
promena, ratnih razaranja, elementarnih nepogoda, a naša zemlja još uvek prolazi kroz neke
od ovih kriza, ako ne i sve, tako da je izvesno da kod nas već dugi niz godina vlada
nezaposlenost ovakvog tipa.
Kad je u pitanju prekrivena nezaposlenost ona proizilazi iz nedovoljnog iskorišćavanja
radne snage, što znači oblik nezaposlenosti unutar postojeće nezaposlenosti. Greška kod
ovakvog oblika nezaposlenosti nastala je onog trenutka kada su bivša socijalistička društva
nastojala da postignu visok stepen zaposlenosti, zbog čega su se stvarala suvišna mesta za
zapošljavanje. Dešavalo se da privatni poslodavnci, u SAD, zaposle više radnika nego što je
potrebno, nadajući se bržem oporavku sopstvene slabe ekonomije. Međutim, stopa
nezaposlenosti je i dalje rasla zbog toga što su ljudi nekih drugih zanimanja ostajali bez posla.
Napravljena je greška zapošljavanjem više ljudi jer se na njih trošilo ono što se nije imalo.
2. STOPA NEZAPOSLENOSTI
Uobičajena mera nezaposlenih, koja se koristi u zvaničnim podacima, je „stopa
nezaposlenosti“. Stopa nezaposlenosti predstavlja udeo nezaposlenih u ukupnoj radnoj snazi
(ukupna radna snaga predstavlja broj ljudi koji su radno sposobni, tj. oni koji obezbeđuju rad
za proizvodnju roba i usluga tokom određenog perioda, uključujući i zaposlene i nezaposlene)
i stopa se dobija po formuli:
SN=N/(N+Z)*100
5
Prema ovoj formuli
SN
označava stopu nezaposlenosti,
N
je broj nezaposlenih koji su
registrovani u Zavodu za zapošljavanje, a
Z
predstavlja broj zaposlenih koji su registrovani u
Zavodu za statistiku.
Stopa nezaposlenosti je izuzetno važan indikator stanja u kojem se društvo nalazi.
Može se govoriti o čitavom nizu uzroka koji generišu visoku nezaposlenost, odnosno,
strukturalni poremećaj na tržištu rada između ponude radne snage i potražnje za radnom
snagom. Takođe, nezaposlenost proizvodi čitav niz negativnih, ne samo ekonomskih, nego i
socijalnih, socijalno – psiholoških, demografskih posledica. Visoka nezaposlenost je
generator socijalnog nezadovoljstva. Što je stopa nezaposlenosti viša, to je veća verovatnoća
socijalnih nemira i protesta (koji su u savremenim društvima uglavnom obaveštajno
kontrolisani i politički eksploatisani), porasta svih oblika nasilja, kao i kriminalizacije društva,
zatim suicida, intenzifikacije emigracionih talasa itd. Ma koliko ovaj problem pokušavao da
se ignoriše, a pažnja preusmeri na surogat teme, visoka nezaposlenost ukazuje na duboki
poremećaj u društvu i ostaje pretnja tom istom društvu.
Podnošljiva stopa nezaposlenosti, ako bi tako mogli reći, bila bi ona koja se kreće
između hipotetičkog nultog procenta i 5 %. To znači da većina radno sposobnog stanovništva
ima posao kojim obezbeđuje bar minimalne uslove za svoju egzistenciju, ukoliko ostaje bez
posla lako nalazi novi posao, po društvo ne postoji opasnost od nemira i protesta, a
ekonomski sistem je efikasan u eksploatisanju radne snage samim time što uspeva da uključi
većinu radno sposobnog stanovništva bez obzira na kvalifikacije koje ono poseduje, itd.
Stopa nezaposlenosti koja se nalazi na nivou između 5% i 10% je alarmantna. Ovako
visoka nezaposlenost već ukazuje na poremećaj u odnosu ponude radne snage i potražnje za
radnom snagom na tržištu rada, na pad privredne aktivnosti, usporen proces stvaranja novih
radnih mesta, nekonkurentnost privrede, itd. Sa sociološkog aspekta, ovako visoka stopa
nezaposlenosti signalizuje potencijalno klasno – slojno raslojavanje, intenzifikaciju socijalnog
nezadovoljstva, mogućnost pojave ekstremnih paraverskih i parapolitičkih organizacija itd.
Pre dve godine, tačnije 2012. prema podacima Svetske banke, stopu nezaposlenosti
između 5% i 10% imale su Novi Zeland (6.9%), Republika Češka (7.0%), Argentina (7.2%),
Danska (7.5%), Nigerija (7.5%) Ukrajina (7.7%), Švedska (8.0%), Slovenija (8.8%), Maroko
(9.0%), Turska (9.2%), ali i Australija (5.2%), Nemačka (5.4%), Rusija(5.5%), Francuska
(9.9%).
3
Spisak je, naravno, dosta veći. Ovo su samo neke od zemalja. Najveće iznenađenje
su naravno Australija i Nemačka, prvenstveno iz razloga što većina, bar u našoj zemlji, i dalje
3
http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/o-nezaposlenosti.html
