УВОД
„Убеђен сам сада да је незапосленост опака болест у неким земљама-одговорна за
малтретирање жена и чак за испадање зуба“ Thomas Cottle
Данашња схватања квалитета живота, изграђена на високим стандардима модерног друштва,
незапосленост узимају увек као непожењност и процену лошег у економији једне земље.
Кроз овај рад анализираћемо незапосленост као неминовност и понекад, чак и као покретача
и мотив за усавршавање, како радника, тако и послодаваца. Видећемо да је незапосленост
неизоставна и колико утиче на комплетну продуктивност привреде, као и основне принципе
који утичу на незапосленост и односе између осталих економских чинилаца и
незапослености. Све то ће нам помоћи да боље разумемо како незапосленост директно и
индиректно утиче на наш свакодневни живот, независно од тога да ли и сами припадамо
радној снази или не.
Политички проблем представља само питање колика је незапосленост толерантна да би се
омогућио економски раст и како би ту незапосленост могли да распоредимо међу
становноштвом.
1
ПОЈАМ И ДЕФИНИЦИЈА НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
Незапосленост, у економским терминима, појављује се ако постоје квалификовани радници,
који су вољни радити, али не могу наћи посао. То су све особе старије од 16 година, које су
способне и хоће да раде и активно трагају за послом, али ипак не могу да нађу посао. У
модерној економији незапосленост је увек присутна, у мањој или већој мери и неизбежна је,
јер у незапослене спадају и они радници који су између послова, који мењају каријере,
предузећа која унапређују технологије, па с тога и радну снагу итд.
1.1
Мерење незапослености.
Мерење незапослености је задатак Завода за Статистику
Рада (ЗСР), који представља део министарства за рад и социјална питања. Анкетирањем,
чланови домаћинстава, сврставају се у једну од три категорије:
а) запослени (лица која су део претходне недеље провела радећи на плаћеном радном месту)
б) незапослени (привремено отпустена лица и лица у потрази за послом)
в) не припада радној снази (редовни студенти, пензионери, домаћице итд.). Из овако
добијених података могу се даље изводити нови, као што је стопа незапослености, подаци о
радној снази, тржишту рада итд.
1.2
Радна снага
, представља укупан број људи запослених и незапослених који желе да раде,
тј: Радна снага=број незапослених+број запослених. Рецимо, домаћица која је одлучила да се
посвети кућним пословима не припада радној снази, ма колико тешко радила. Радна снага је
онај део становништва који је радно способан и учествује у тржишту рада радећи или тразећи
посао.
1.3
Стопа незапослености
је однос броја незапослених према величини радне снаге или
проценат радне снаге који је незапослен.
Број незапослених
Стопа незапослености= ------------------------------- x100
Радна снага
Из формуле се може закључити, да на стопу незапослености утичу број незапослених и
укупна радна снага. Када постоји пораст незапослености расте и стопа незапослености, али
ако се пораст незапослености догађа истовремено када и пораст радне снаге и ако је раст
незапослености мањи од раста радне снаге, стопа незапослености ће опасти.
2
б) Фрикциона незапосленост. Присутна је у свакој привредни и односи се на онај део укупне
незапослености који је настао због промене посла. Постојећи посао се напушта због промене
места боравка, због тражења боље плаћеног посла или занимљивијег посла. Један део
фрикционе незапослености можемо сматрати добровољном зато што се сами људи одлучују
да напусте посао јер желе да нађу бољи, док други део ове незапослености можемо сматрати
невољним јер су неки људи добили отказ и приморани су да траже други посао. Чак и да
постоји пуна запосленост увек би постојало неко колебање док студенти траже посао или се
жене са породиљског боловања враћају у радну снагу.
в) Структурна незапосленост настаје када се плате намерно одржавају на нивоу вишем од
равнотежног нивоа. То може бити последица деловања владе и њеног утицаја на цену рада
или утицај синдиката, преговора. Примања већа од равнотежних побољшавају положај
запослених, али и привлаче нове раднике на тржиште рада, па с тога и повећавају
незапосленост. Структурној незапослености припадају и они случајеви незапослености када
радници због промена у локацији, траженом нивоу образовања, унапређења технологија,
морају да напусте посао и крену на преквалификације, дошколовавања и слично. Пошто је то
дугорочан феномен сузбијање оваквог облика незапослености потребна је интервенција
државе у смислу израде програма преквалификацијеи доквалификације.
г) Циклична незапосленост је облик незапослености који се јавља код смањења агрегатне
тражње и нивоа привредне активности у рецесионој фази циклуса. Циклична незапосленост
постоји онда када је свеукупна потражња за радом ниска. Тада се смањују и производња и
потрошња, незапосленост расте, односно смањење агрегатне потрошње узрокује пад
агрегатне производње и то доводи до смањења тражње за радном снагом и повећања
незапослености. Повратак привреде у стање пуне запослености веома је отежан и спор јер се
зараде и цене споро прилагођавају. У том периоду поред вољне постоји и невољна
незапосленост, јер постоје људи који би радили и за нижу зараду, али не могу да нађу посао.
4
