НЕЗАПОСЛЕНОСТ
Семинарски рад
Наставни предмет:Основи економије
Професор:
Студент:
Милица Радовић Дарко Александров
НИШ, 2017.
Садржај
1. Шта је незапосленост......................................................................................
1.1 Разлика између запослености и незапослености........................................
2. Врсте незапослености.....................................................................................
2.1 Фрикцијска незапосленост...........................................................................
2.2 Структурна незапосленост............................................................................
2.3. Циклична незапосленост.............................................................................
2.4 Сезонска незапосленост...............................................................................
3. Стопа незапослености.....................................................................................
4. Последице незапослености............................................................................
5.Смањење стопе наталитета као последица незапослености.........................
6.Решавање проблема незапослености.............................................................
-Закључак............................................................................................................
Литература..........................................................................................................
ВРСТЕ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
Незапосленост може да буде:
Фрикцијска незапосленост
Структурна незапосленост
Циклична незапосленост
Сезонска незапосленост
У фрикцијску незапосленост спадају сви они који први пут траже посао,
који су напустили стари или су га изгубили па су у потрази за новим послом.
Ова врста незапослености не представља проблем јер особе из ове групе
углавном брзо нађу нови посао. Ова врста незапослености представља
краткорочни феномен и може да се подели у две групе: добровољну и
недобровољну. Прва представља особе које траже бољи и плаћенији посао а
друга група људе које су остали без посла (технолошки вишкови). Предност
ове незапослености је што она пружа могућност откривања нових послова,
које способности се траже и како су ти послови плаћени.
Структурна незапосленост настаје када дође до неслагања између понуде
и потражње рада. Разне промене у првредниј структури, укуса потрошача и
технолошки развој могу да доведу до смањења тражње за поједином врстом
рада у односну на тренутну понуду. Тада долази до сељења капитала из
стагнирајућих у нове развијеније гране. Ова врста незапослености
представља дугорочни проблем јер радници који су остали без посла морају
да га потраже у другим гранама што захтева прекфалификацију а то није
могуће спровести у кратком временском интервалу. Такође ново запослење
често захтева и пресељење у сасвим други крај земље. Да би се спречила
оваква врста незапослености држава мора да се укључи и изради план
помоћи таквим људима при пресељењу у градове где има посла као и да
помогне градовима да побољшају економску ситуацију.
