UVOD
Ekonomsko stanje u zemlji direktno utiče na nivo zaposlenosti, odnosno
nezaposlenosti. Razumljivo, ekonomsko stanje određuje odnose na tržištu rada i način
njegovog funkcionisanja. Obzirom da je reč o tržištu specifičnog faktora proizvodnje,
klasične metode ekonomske politike za regulisanje odnosa na tržištu (preko ponude i
tražnje) ne mogu se dosledno primijeniti. Upravo zbog toga tržište rada zahteva
poseban tretman prilikom postavljanja strategija, vođenja makroekonomske i
sektorske politike, kao i posebnu strategiju i politiku rešavanja problema vezanih za
njegovo funkcionisanje. Naravno, preduslov za to je ocena ekonomskog stanja.
TABELA 1
POZICIJA SRBIJE U JUGOISTOČNOJ EVROPI, 2002.
Zemlja
% učešća u zbiru za Jugoistočnu Evropu
Koeficijent blagostanja
Teritorija
Stanovništvo
BDP 2002.
%DBP/%St.
%St./Ter.
Albanija
4
5
4
0.800
1.250
BiH
8
7
5
0.714
0.875
Bugarska
17
14
14
1.000
0.824
BJR
Makedonija
4
4
3
0.750
1.000
Moldavija
5
7
1
0.143
1.400
Rumunija
37
38
39
1.026
1.027
Hrvatska
9
7
20
2.857
0.778
Srbija
16
18
14
0.778
1.125
Republika
Srpska
4
2.5
1.4
0.560
0.625
Ukupno
100
100
100
1.000
1.000
1
Zaposlenost pokreće proizvodnju, a to su dva najvažnija realna
makroekonomska agregata. Nihovu vezu opisao je A. Okun (tzv. Okunov zakon) i to
na dva načina:
1.
u dva sukcesivna perioda: Q
t
– Q
t-1
= -a(U
t
– U
t-1
)
1 – promena društvenog proizvoda (Q) zavisi od promene nezaposlenosti;
2 – da bi se društveni proizvod povećao (Q
t
> Q
t-1
) nezaposlenost mora da se
smanji (U
t
<U
t-1
) (posredstvom konstante –a).
2.
u odnosu na prirodne veličine društvenog
proizvoda/nezaposlenost:
(Q – Q
*
)/Q = b(U – U
*
)
1 – odstupanje stvarnog DBP (Q) u odnosu na prirodni (na nivou pune
zaposlenosti) (Q
*
) je „DBP gep“;
2 – ukoliko je Q < Q
*
, tada je U > U
*
: za stvarni proizvod manji od
prirodnog stvarna nezaposlenost je veća od prirodne nezaposlenosti.
Svi radnici ne suočavaju se sa jednakom verovatnoćom sa nezaposlenošću, a
to zavisi od dva faktora:
a)
čiste diskriminacije
(npr., odluke poslodavaca da ne
zapošljavaju mlade, žene, pojedinačne etničke grupe) i
b)
racionalne diskriminacije
(npr., prethodno eliminisanje
pojedinih kategorija iz kruga onih koji konkurišu za posao da bi se smanjili
troškovi).
Unutar grupe nezaposlenih izdvajaju se četiri podgrupe:
a)
novopridošlice,
b)
ponovni aplikanti za posao,
c)
radnici koji su napustili posao i
d)
radnici koji su izgubili posao.
2. BRUTO DRUŠTVENI PROIZVOD
Bruto društveni proizvod
predstavlja ukupno proizvedenu količinu
materijalnih dobara i proizvodnih usluga u jednoj društvenoj zajednici (državi) u
određenom vremenskom periodu (npr. u godini dana).
Bruto društveni proizvod je jedan od najvažnijih makroekonomskih agregata.
U BDP se najpotpunije odražava uspijeh i efikasnost privređivanja uopšte. To je
veličina od koje zavisi mogućnost obnavljanja proizvodnje i zadovaljenje potreba.
Poređenjem veličine BDP nacionalne privrede u različitim periodima dobija se jasan
uvid u kretanje nacionalne privrede (stopa rasta).
Bruto društveni proizvod po stanovniku stavlja Srbiju 61% ispod proseka EU,
21% ispod svetskog proseka i 19% ispod proseka zemalja članica Pakta stabilnosti.
3
GDP per capita iz 2000. je po paritetu kupovne moći u Srbiji bio 65 procenata
manji nego deset godina ranije: 4.370 dolara prema 10.725 dolara. Mada je između
1990. i 2000. godine GDP opao za 65 procenata, on se ustvari između 1998. i
2001.
svake godine povećavao, po ne sasvim zanemarljivom prosjeku od 3,6 posto u
dolarima i 10,5 posto u Evrima. Caka je, doduše, u sivoj ekonomiji: kad bi se poslovi
"na crno" i siva ekonomija uračunali, GDP bi možda bio i do 20 posto veći. Moguće
je i da je stvarni broj stanovnika u Srbiji 10-15 posto manji nego što sugerišu zvanični
podaci: no, to nećemo znati do narednog popisa.
Nije tako crno, ima sivo
Raspoloživi podaci, makroekonomski pokazatelji i
statistike nesumnjivo govore ono što je poznato: Srbija je daleko od "održivog
razvoja", daleko od sebe same pre deset godina. Sa industrijskom proizvodnjom
sredinom 2001. godine od 38,6 procenata, GDP u 2000. godini od 41 i GDP per capita
od 47 posto od predratnih nivoa, privreda Srbije ozbiljno zaostaje za većinom
tranzicijskih zemalja. I da stvar bude crnja, nije realno da se očekuju visoke stope
rasta GDP-a, pošto privatizacija i rekonstruisanje vode do otpuštanja viška radne
snage u preduzećima koja su sada u državnom vlasništvu. Izvještaj, naravno, detektuje
i korupciju, manjak direktnih stranih investicija i privatizacijske probleme.
3. TRŽIŠTE RADA
Naše tržište rada odstupa od uobičajenih standarda tržišnog poslovanja.
Jedan od razloga svakako predstavlja nerazvijenost tržišta. Tržište je uređen
mehanizam za povezivanje ponude i tražnje. Dugo godina smatralo se da je tržište
radne snage nemoguće u našoj privredi, pa su i oni tržišni mehanizmi, koji su bili
nasleđeni iz prošlosti, bili vrlo brzo ukinuti. Bez ovih mehanizama uobičajena
pokretljivost rada tekla je kroz druge kanale, a ne posredstvom tržišnih odnosa.
Vrednovanje rada nije zavisilo od retkosti i produktivnosti radne snage, nego se
odvijalo na osnovu drugih principa raspodele. Kako su društvena preduzeća relativno
samostalno donosila odluke o raspodeli svoga dohotka i o raspodeli ličnih dohodaka
svojih radnika, to je nastala neobična posledica da se ista vrsta rada plaća potpuno
drugačije. Nije postojala jedinstvena tržišna cena za istu vrstu radnika. Tržište rada je
bilo segmentirano. Pod segmentiranjem tržišta rada podrazumevamo njegovu podelu
na posebne delove između kojih postoje teške prepreke za slobodno seljenje radne
snage. Pokretljivost rada bila je mala, a razlike u ličnim dohocima velike.
Brojni razlozi su doprineli segmentiranju tržišta rada. Oskudica stanova je
samo jedan od njih. Taško nalaženje stana je predstavljalo realnu prepreku za
promenu zaposlenja kada je ono iziskivalo preselenje u neko drugo mjesto boravka.
Stvaranje „mini nacionalnih ekonomija“ takođe je predstavljalo prepreku za veću
pokretljivost rada. Od ostalih razloga osnovni razlog je sistemske prirode i nalazi se u
obliku svojine i iz njega izvedenom ponašanju društvenih preduzeća kao
preovlađujućih privrednih subjekata.
4
