OSNOVI EKONOMIJE
Tema:
Nezaposlenost kao makroekonomski fenomen
4
POJAM NEZAPOSLENOSTI
Dugotrajna i ogromna nezaposlenost u vreme Velike ekonomske krize (1929-1933), uticala
je da kreatori ekonomske politike u većini tržišnih privreda u posleratnom periodu, kao
jedan od prioritetnih ciljeva postave održavanje pune zaposlenosti. Posleratni period bio je
period relativno stabilnog ekonomskog rasta, a stope nezaposlenosti nisu bile na nivou koji
bi predstavljao problem. Međutim, 70-tih godina prošlog veka (naročito u periodu naftnih
šokova) ponovo dolazi do rasta nezaposlenosti i ona postaje jedan od najvećih
makroekonomskih problema u većini ekonomija.
U privredi uvek postoji određeni broj ljudi koji je bez posla. Razlozi su raznovrsni: neki
radnici sami napuštaju posao, neki postaju tehnološki višak, za neke trenutno u preduzeću
nema posla, itd. U broj nezaposlenih lica takođe ulazi i onaj broj mladih, školovanih ljudi
koji stalno traže posao.
Određeni broj ljudi je nekada radio, ostao bez posla i nakon dugog i neuspešnog traganja za
novim poslom odustao od daljeg traženja. Jedan deo njih će možda u doba prosperiteta,
ohrabren, ponovo krenuti u potragu za poslom.
Takođe treba istaći da tržište radne snage ne funkcioniše na isti način kao druga tržišta.
Radna snaga je subjektivan faktor proizvodnje, koja pruža svoje usluge u vidu rada za
određeni vremenski period. Cena rada se naziva zarada i ona se često određuje nezavisno
od odnosa ponude i tražnje za radnom snagom. U jednom idealnom stanju ravnoteže,
ponuda i tražnja za radnom snagom je izjednačena i nema nezaposlenosti. Prema tome:
nezaposlenost predstavlja razliku između ponude radne snage i tražnje za njom,
odnosno to je višak ponude, nad tražnjom za radnom snagom.
Nezaposlenost je stanje u kojem se deo radno sposobnih članova društva ne može zaposliti
primereno svojim sposobnostima i kvalifikacijama, uz uobičajenu platu. U nezaposlene se
ubrajaju i svi članovi društva koji su delimično zaposleni, ali njihova radna snaga nije u
punoj meri iskorišćena, ne rade puno radno vreme i nemaju primanja potrebna za normalno
uzdržavanje.
Zadatak tvoraca ekonomske politike je kako stvoriti visokokvalitetne poslove koji
izvršavaju uspešne ciljeve, na što kvalitetniji način. Taj cilj je mnogo teži nego prosto
stvaranje poslova. Kreatori politike prepoznaju da je neki nivo nezaposlenosti neizbežan, i
čak koristan.
Nezaposlenos i radna snaga
Svaka moderna ekonomija imala je, i ima će manje-više, nezaposlenost.
Teži se da se osiguraju slobodna radna mesta za sve koji žele da rade. Ovo zahteva da
razlikujemo ukupnu populaciju od manjeg broja onih koji su spremni i voljni da rade,
odnosno, onih koji pripadaju radnoj snazi. Radna snaga se sastoji od svakog pojedinca koji
ima preko 16 godina, ko u stvari radi, plus oni koji ne rade ali aktivno tragaju za
zaposlenjem.
Obično oko polovine populacije učestvuje na berzi (tržištu) rada.
