ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНО
ИНДУСТРИЈСКИ МЕНАЏМЕНТ
Универзитет Унион
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: ОСНОВИ ЕКОНОМИЈЕ
НЕЗАПОСЛЕНОСТ – ПОЈАМ И ВРСТЕ
Ментор: Студент:
Проф. др Жарко Ристић
Милена Церовић
Бр. индекса: 267-2011
Београд, новембар, 2011.
–
Незапосленост појам и врсте
Садржај:
Садржај...................................................................................................... 2
Увод........................................................................................................... 3
Појам незапослености ……..................................................................... 4
- Незапосленост у Србији..................................................................5
Узроци незапослености............................................................................. 6
Врсте незапослености................................................................................ 7
Природна стопа незапослености.............................................................. 10
Последице незапослености....................................................................... 14
Закључак .................................................................................................... 15
Литература.................................................................................................. 16
2
–
Незапосленост појам и врсте
вољна и способна за рад (старија од 16 година), активно тражи посао, а ипак
није у могућности да нађе посао. Дакле, по дефиницији, људи који су у стању
добровољног мировања нису класификовани као незапослени јер нису у
процесу активног тражења посла. Само они људи који не раде али активно
траже посао се рачунају као незапослени.
ПОЈАМ НЕЗАПОСЛЕНОСТИ
Незапосленост представља разлику између понуде радне снаге и
потражње за њом, тј. незапосленост је вишак понуде у односу на потражњу за
радном снагом. За неке људе незапосленост траје кратко и везана је за
нормалан процес преласка са једног на друго радно место или из школе на
посао. За друге, незапосленост може трајати месецима или годинама због
немогућности налажења посла.
Уобичајена мера незапослених, која се користи у званичним
статистичким подацима, је ''стопа незапослености''. Стопа незапослености
представља удео незапослених у укупној радној снази ( укупна радна снага
представља број људи који су радно способни, тј. они који обезбеђују рад за
4
–
Незапосленост појам и врсте
производњу роба и услуга током одређеног периода, укључујући и запослене
и незапослене ) и та стопа се добија по формули:
SN=N/(N+Z)*100
где je, SN- стопа незапослености, N – број незапослених регистрованих код
Завода за запошљавање, Z – број запослених регистрованих код Завода за
статистику.
На основу истраживања Завода за статистику Србије, може се
приметити да је стопа незапослености у 2011. години у порасту за скоро 3% у
односу на 2010. годину ( табела у прилогу):
2010/октобар
2011/април
Лица радног узраста (15-64)
Лица радног узраста (15-64)
Стопе активности, запослености, неактивности и
незапослености
РЕПУБЛИКА СРБИЈА
Стопа незапослености
20.0
22.9
Стопа запослености
47.1
45.5
Стопа активности
58.8
58.9
Стопа неактивности
41.2
41.1
Извор података: Републички завод за статистику
Табела 1: Стопе активности, запослености, неактивности и незапослености
НЕЗАПОСЛЕНОСТ У СРБИЈИ
5
