ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У
БЕОГРАДУ
НЕЖЕЉЕНИ ЕФЕКТИ КОД ИНТРАВЕНСКЕ ПРИМЕНЕ
МИДАЗОЛАМА
- Семинарски рад -
Београд, 2017. године
ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У
БЕОГРАДУ
НЕЖЕЉЕНИ ЕФЕКТИ КОД ИНТРАВЕНСКЕ ПРИМЕНЕ
МИДАЗОЛАМА
-Семинарски рад-
Наставник:
Исидора Милановић
Студент:
УВОД
Мидазолам спада у групу бензодиазепина. Везује се за бензодиазепинске
рецепторе у ЦНС-у и блокира рефлексе који иду преко ретикуларне формације у
продуженој мождини. Делује седативно, хипнотички, антиконвулзивно и
мускулорелаксантно. Са терапијског становишта значајно је да седативни и хипнотички
ефекти наступају брзо и трају релативно кратко (1).
После парентералне примене може доћи до антероградне амнезије, док је јутарње
буђење после медикације без мамурлука, што омогућава нормалну активност (2).
Апсорпција мидазолама после парентералне примене брза је и потпуна, а биолошка
искористљивост већа је од 90%. Више од 96% апсорбоване дозе везано је у циркулацији за
протеине плазме. Мидазолам се интензивно метаболише у јетри, у првом реду у алфа-
хидроксимидазолам. 60-70% апсорбоване дозе излучује се преко бубрега у облику
коњугованих продуката метаболичке разградње (1).
Индикације за његову примену су: свесна седација деце и одраслих пре
дијагностичких или терапијских интервенција које се спроводе са или без локалне
анестезије, премедикација деце и одраслих, увођење у анестезију, одржавање анестезије,
дуготрајна седација у јединицама интензивне неге, атаралгезија у деце (3).
Може се примењивати интрамускуларно, интравенски, ректално и као континуирана
интравенска инфузија (1).
Поспаност, продужена седација, конфузија, умор, главобоља и атаксија могу се
јавити после парентералне примене мидазолама. Могућа је, мада ретко, појава
парадоксалних реакција (узнемиреност, хиперактивност, агресивност, невољни покрети
итд.), а описано је и неколико случајева конвулзија у превремено рођене деце и у
новорођенчади. Примена мидазолама може, чак и у терапијским дозама, изазвати физичку
зависност (4).
После продуженог давања у јединицама интензивне неге и наглог прекида терапије,
може доћи до развоја апстиненцијалних симптома, укључујући и конвулзије (2).
Код одређеног броја пацијената описана је и појава мучнине, повраћања, штуцања,
сувоће уста и опстипације. У ретким случајевима, током интравенске примене, може доћи
до респираторне депресије, престанка дисања и/или срчаног рада. Могућност да се испоље
наведени нежељени ефекти већа је код старијих особа и код болесника са респираторном
или срчаном инсуфицијенцијом, посебно при неадекватној брзини убризгавања или
примени високих доза. Из тих разлога, мидазолам треба примењивати интравенски само
уколико постоје услови за реанимацију (4).
