UDRU
ŽENJE ZA SISTEMSKU PORODIČNU TERAPIJU
I SISTEMSKA REŠENJA SRBIJE I
CRNE GORE
SEMINARSKI RAD
NEZGODE, NESREĆNI SLUČAJEVI I PORODIČNI RASPORED
STUDENT
LJILJANA ŠOŠKIĆ
MENTOR
VLADO ILIĆ
Beograd,
maj 2013
.
UVOD
1. Uzrok i namera nezgoda
Pasti, učiniti pogrešan korak , okliznuti se, ili doživeti saobraćajnu nesreću, sve su to
radnje koje ne bi trebalo
uvek tumačiti kao sasvim slučajno promašene motoričke akcije. Ove
prividno slučajne radnje imaju karakter silovitosti, karakter nekog treskanja i nečeg spastično-
ataksičnog, ali njima ipak upravlja jedna posebna intencija, i one pogađaju svoj cilj sa takvom
sigurnošću, kojom se svesni hotimični pokreti ne odlikuju uvek. Ključne reči su silovitost i
sigurnost u gađanju.
Uporno ponavljana ,, nespretnost,, može vrlo vešto da služi nepriznatim namerama. Čini
se da se ispuštanje predmeta iz ruke, obaranje ili
razbijanje, vrlo često primenjuje da bi se
izrazile nesvesne misli. Poznato je kakva s
e tumačenja vezuju za prosipanje soli, obaranje čaše
vina, zabadanje noža koji je pao u pod. Jezička dvosmislenost nekih izjava takođe pokazuje
koju vrstu uzdržanih fantazija može da izražava jedno napuštanje telesne ravnoteže. Naprimer
izjava ,,kad d
evica padne, ona padne na leđa,,. Tako kod samopovreda u mirnim vremenima,
kada se neko ujede za jezik, ili prignječi prst, terapeut bi umesto očekivanog saosećanja trebalo
da postaviti pitanje: ,,Radi čega si to učinio,,? Ko veruje da postoji polunamerna samopovreda
(ako uopšte i postoji taj nevešti izraz), pripremljen je time za pretpostavku da pored svesno-
namernog samoubistva na primer, postoji i polunamerno tj. ono sa nesvesnom namerom. Ova
poslednja vrsta samoubistva ume vešto da iskoristi situaciju koja ugrožava život, i da je maskira
kao slučajnu nesreću. Takvi slučajevi ne moraju biti retki, jer broj ljudi kod kojih postoji
tendencija za samouništenjem je mnogo veći od broja onih kod kojih se ona i ostvaruje.
Samopovrede su redovno
kompromis između te tendencije za samouništenjem i sila koje joj se
protive. Pa i onda kada stvarno dođe do samoubistva, odavno je postojala samoubilačka
naklonost kao nesvesna i suzbijana tendencija.
1
