СТРУЧНИ РАДОВИ
1
БЕЗБЕДНОСТ 3 / 2009
Др
Владимир УРОШЕВИЋ
,
МУП Републике Србије
„Нигеријска превара“ у Републици Србији
УДК: 343.522 : 004.738.5(497.11)
Апстракт:
Један од најраспрострањенијих облика кривичних дела
преваре који се врши уз помоћ рачунара је превара позната као „ниге-
ријска превара“ или „Превара 419“. „Нигеријска превара“ представља
специфичан начин извршења кривичног дела преваре који је настао зах-
ваљујући глобалној улози интернета као средства за комуникацију, елек-
тронско пословање и сл., као и све већој употреби савремених информа-
ционих технологија од стране великог броја крајњих корисника, широм
света. Први појавни облици ове преваре подразумевали су лажне пословне
понуде које су извршиоци кривичних дела нудили жртвама преваре. Да-
нас начини извршења ових облика превара имају различиту форму, па се
тако врше помоћу лажних електронских порука о добицима на играма на
срећу, лажних порука везаних за добротворне прилоге, порука у вези са
„љубавним понудама“ и др. Развој савремених информационих техноло-
гија пружа све више техничких могућности за вршење овог облика пре-
варе, а жртве су појединци и предузећа широм света. Грађани Републике
Србије и предузећа са наше територије такође су угрожени тим видом
преваре. У овом раду објашњен је појам „нигеријске преваре“, приказани
су начини њеног извршења, правна регулатива у Републици Србији везана
за спречавање ове појаве, као и досадашња искуства МУП-а Републике
Србије у вези спречавања „нигеријских превара“ у Републици Србији.
Кључне речи:
превара, рачунарска превара, нигеријска превара, висо-
котехнолошки криминал, информационе технологије.
Увод
Појава интернета, као и све већа, глобално распрострањена употреба
информационих и телекомуникационих технологија, утицала је на пораст
илегалних активности у овом простору. Употреба рачунарских сервера који
пружају опције анонимног коришћења интернета, могућност отварања
Web електронске поште и коришћења лажних електронских адреса, поста-
вљање лажних интернет сајтова и др., данас су основно оруђе у рукама
извршилаца кривичних дела превара које се врше помоћу савремених ин-
формационих технологија.
СТРУЧНИ РАДОВИ
2
БЕЗБЕДНОСТ 3 / 2009
„Преваре 419“ као облик кривичних дела превара које се врше уз помоћ
рачунара данас су постале веома честа и распрострањена појава, која је од
стране многих полицијских служби широм света означена као веома вели-
ка опасност по финансијску безбедност, како појединаца, тако и држава. Од
стране многих организација као најризичније државе из којих се врше ове
врсте превара означене су државе Западне Африке: Нигерија, Гана, Бенин,
Обала Слоноваче, Того и Буркина Фасо. Ван територије Западне Африке,
као најризичније државе са чијих се територија врше те врсте превара оз-
начене су Јужна Африка, Шпанија и Холандија.
1
Као веома специфичан облик преваре који има међународне размере и
изазива оштећења која се могу исказати стотинама милиона америчких до-
лара, „нигеријска превара“ заслужује посебну пажњу и посебну анализу.
Грађани Републике Србије који су корисници интренета, као и државне
институције, јавне установе и предузећа са наше територије у којима се
користи интернет у пословању, изложени су ризику који је настао као по-
следица деловања тих криминалних група.
Појам „нигеријске преваре“
„Нигеријска превара“, или превара позната под називом „превара 419“,
појавила се раних 80-тих година, са наглим економским развојем Репу-
блике Нигерије, који се заснивао на употреби нафтних ресурса. Неколико
незапослених студената са нигеријског универзитета почело је у раним 80-
тим и средином 90-тих да употребљава методе те преваре како би довели
у заблуду пословне људе са Запада који су били заинтересовани за „тајан-
ствене“ послове у нигеријском нафтном сектору, а касније су те методе по-
чели да употребљавају и на широј популацији. У току прве деценије 21-ог
века „превара 419“ постала је веома популаран начин извршења кривич-
них дела преваре у Африци, Азији и Источној Европи, а у последње време
и у Северној Америци, Западној Европи (углавном Великој Британији) и
Аустралији.
„Превара 419“, као израз за „нигеријску превару“, добила је назив по
члану број 419
Нигеријског кривичног закона
(који је део поглавља 38) под
називом „Прибављање имовине помоћу преварних радњи: Превара“, који
дефинише ово кривично дело (Chawki, 2009:2). Америчко друштво за дија-
лектику је утврдило да се израз „превара 419“ користи од 1992. године.
„Нигеријска превара“ је метода вршења кривичног дела преваре уз по-
моћ рачунара и најчешће почиње писмом или електронском поруком која
је тако осмишљена да изгледа као да је намерно послата примаоцу пору-
ке. Радња извршења „нигеријске преваре“ углавном почиње убеђивањем
„жртве“ преваре да учествујe у подели одређених новчаних фондова ако
1
http://en.wikipedia.org/wiki/Advance-fee_fraud, дана 14.11.2009. године.
СТРУЧНИ РАДОВИ
4
БЕЗБЕДНОСТ 3 / 2009
најчешће стварно постоје, али су њихови идентитети украдени без њиховог
знања и користе се од стране извршилаца кривичних дела како би се при-
крио њихов прави идентитет, или како би се снагом ауторитета одређених
лица улило поверење жртвама преваре и придобило њихово поверење.
У тим порукама помињу се суме новца које се крећу и до неколико ми-
лијарди америчких долара, затим злато, „прљав“ новац на банковним рачу-
нима, „крвави дијаманати“, серије чекова и др. Суме новца укључују мили-
оне долара које ће наводни инвеститори на крају посла поделити са жртвом
преваре, а проценат зараде који се обећава креће се и до 40 % од суме новца
која је предмет „посла“.
Оштећена лица се методама социјалног инжињеринга при комуника-
цији наводе да уплате један мали проценат од укупне суме новца која је
предмет „посла“. Уплату тих новчаних износа извршиоци кривичних дела
траже како би се нпр. надокнадили одређени трошкови које сноси неко из-
мишљено лице (нпр. трошкови подмићивања, накнаде у банкама, трошко-
ви адвоката и др.) да би дошли до предметног новца.
Највећи број извршилаца ових кривичних дела припада мањим орга-
низованим криминалним групама, али се понекад дешава да функционишу
и самостално. Уколико извршиоци кривичних дела нису добро организо-
вани, онда не могу да изврше преваре већих размера и оштете веће компа-
није, али су јако опасни за средњу класу грађана и мала предузећа.
Ако жртва преваре пристане на понуђени „посао“, извршиоци кривич-
них дела јој шаљу један или више фалсификованих докумената са лажним
печатима, потписима, лажном садржином и сл. Извршиоци који врше ове
преваре често користе лажне податке и крађу идентитета, те тако врло чес-
то при представљању користе фотографије других лица које су прикупили
са интернета како би се лажно представили оштећенима.
Након што оштећени уплати одређени новчани износ према инструк-
цијама извршилаца кривичних дела следи одлагање новчаних трансакција
везаних за исплату обећане суме новца. Стално се појављују нови трошко-
ви за оштећеног на име реализације посла и траже нова одлагања, стално се
обећава „експресна“ исплата новца, уз убеђивање жртве преваре да ће јој се
улагање у договорени посао вишеструко исплатити.
Психолошки притисак се на жртве преваре додатно врши и навођењем
да је тајност „посла“ јако потребна, пошто би корумпирани званичници
неке државе присвојили новац за себе уколико би сазнали да он постоји
(Buchanan et al., 2001:40). Такав притисак понекад жртва преваре додатно
врши и сама над собом (нпр. када и након што сазнају да су преварене,
жртве преваре наставе комуникацију да би повратиле новац, пронашле из-
вршиоце и сл.).
Извршиоци кривичних дела се ослањају на чињеницу да ће за време
које прође док жртва схвати да је преварена (тј. док схвати да обећани но-
вац не постоји), новчани трансфер који је она извршила на њихове рачуне
