ФАКУЛТЕТ БЕЗБЕДНОСТИ
УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
Семинарски рад
Предмет:
Савремена историја Србије
Тема: Никола Пашић
Ментор: Студенти:
Београд, децембар 2012.
М а р к о М а р к о в и ћ
|
3
Образовање
У школу је кренуо веома
касно, са једанаест
година.
Школовао се у време
честих пресељења зајечарске
гимназије, тако да је због
школовања као ђак боравио
у
Неготину и Крагујевцу.
Гимназију је завршио у 21.
години, углавном са
одличним успехом.
Уписао је
1866. године
Технички факултет Велике
школе у Београду. Српска
влада га је као одличног
студента 1868. упутила на
школовање у Цирих.
Студирао је техничке науке
на Политехничкој школи као
државни стипендиста.
За време боравка у Швајцарској био је близак
Светозару Марковићу
3
. Током студија у
Швајцарској упознао се Пером Тодоровићем,
Пером Велимировићем
4
, Лазаром
Пачуом,
Јованом Жујовићем
5
и Митом Ракићем. У марту 1872. завршио је студије у
Цириху. По повратку у Србију Пашић се разишао са Марковићем.
После једногодишње праксе на изградњи пруге Будимпешта-Беч вратио се у земљу. У
марту 1873. Пашић је дошао у Београд, а у мају исте године постављен је за
подинжињера у министарству грађевина. Иако је по образовању био инжењер, најмање
се бавио својом струком. 30. јуна 1875. године распуштена је Народна скупштина и
расписани нови избори за 3. август.
Тада је Пашић поднео оставку на државну службу, да би се могао кандидовати за
народног посланика, јер по уставу од 1869. године, државни чиновници нису могли
бити бирани за народне посланике. Оставка му тада није била примљена. Пашић се
придружио српским устаницима у устанку против турске
власти у Босни.
3
Светозар Марковић
-
публициста
,
социјалиста
и
политичар
друге половине
XIX века
.
4
Петар Велимировић је био
српски
политичар и један од оснивача српске радикалне странке.
5
Јован Жујовић је био српски геолог, оснивач
геолошке
науке у
Србији
, професор
Београдског универзитета
, председник
Српске
краљевске академије
и први председник
Српског геолошког друштва
.
Народна скупштина у Београду
М а р к о М а р к о в и ћ
|
4
Политика
Оснивање Народне радикалне странке
Политичку каријеру отпочео је 1878. године
као народни посланик, изабран у Зајечару. Године 1881.
када је званично основана Народна радикална странка,
Пашић је био први председник Главног одбора. Странка је
брзо стекла популарност, радикали су на изборима
септембра 1883. освојили 54% гласова, док је Напредна
странка која је подржавала политику краља Милана
Обреновића добила 30% гласова. Упркос убедљивој победи
радикала, проаустријски настројени краљ Милан, који није
подносио проруског Пашића и Радикалну странку, је за
председника владе номиновао нестраначку личност
Николу
Христића
6
.
Програм странке
Политички програм, између осталог, захтева
промену устава, слободу штампе,
удруживања, јавног окупљања и политичке
акције, независност судства, реформу
школства, и локалну самоуправу. Због
одбране локалних избора у Крагујевцу
организују демонстрације познате под
називом "Црвено барјаче". Народна
радикална странка, у првом програму
поставља циљ: “Унутра народно благостање
и слобода, споља ослобођење и уједињење
осталих делова Српства”. Тај је програм
касније постао делом програм нове странке.
Прва Главна скупштина Народне радикалне
странке била је јула 1882. године у
Крагујевцу. Њени оснивачи и били су Аца
Станојевић, Пера Велимировић, Јован
Ђаја, Андра Николић, Стојан М.
Протић, Димитрије Катић, попо Милан Ђурић, генерал Сава Грујић и други. На њој је
усвојен радикалски програм, а за председника Главног одбора изабран је Никола
Пашић. Један од идеолога и организатора радикала био је новинар
Пера Тодоровић
7
.
6
Никола Христић је био српски политичар, министар и председник Владе.
7
Петар Тодоровић је био српски новинар и писац, један од оснивача и вођа
Народне радикалне странке
.
Пера Тодоровић(1852-1907)
Никола Христић (1818-1911)
М а р к о М а р к о в и ћ
|
6
Повратак у Србију
Малолетство краља Александра Обреновића
Пошто после повратка из изгнанства
Пашић није одмах прихватио да буде председник
владе, на ову функцију је први пут изабран 23.
фебруара 1891. Међутим, бивши краљ Милан се
вратио у Србију у мају 1890. и поново почео да
води кампању против Пашића и радикала.
Коста
Проти
8
ћ
, један од тројице
регената
9
током
малолетства будућег краља
Александра
Обреновића
10
, је преминуо 16. јуна 1892. По
уставу, требало је да Народна скупштина изабере
новог регента, али пошто је она била на
вишемесечном одмору, Пашић је морао да сазове
ванредну седницу.
Јован Ристић, најмоћнији међу регентима,
плашећи се да би Пашић могао да буде изабран за
трећег регента и поткопа његов положај, је одбио
да дозволи ванредну седницу и Пашић је поднео оставку на место председника владе
22. августа 1892. Током свог мандата на месту председника владе, Пашић је такође био
и министар спољних послова од 2. априла и вршилац дужности министра финансија од
3. новембра 1891.
Државни удар
Након што је краљ Александар државним ударом прогласио себе пунолетним
пре времена и распустио регентство, понудио је умереном радикалу
Лазару Докићу
11
да
формира владу. Иако је Докић добио пристанак од неких чланова Радикалне странке да
учествују у влади, Пашић је то одбио. Како би га уклонио са политичке сцене Србије,
Александар је послао Пашића као специјалног представника српске владе у Санкт
Петербург у периоду 1893—1894.
Због неслагања са унутрашњом и спољном политиком краља Александра
Обреновића, убрзо се разишао и са њим. Године 1896. краљ је приморао Пашића да
одступи од борбе за уставне промене.
8
Коста Протић
био је
ађутант
кнеза Михајла
, министар војни и ађутант
кнеза Милана
и краљев намесник. Обављао је функцију
намесника након абдикације краља Милана
1889
.
9
Регент (од
лат.
regens што значи "онај који влада") је особа изабрана за
шефа државе
уместо
монарха
, због његове малолетности,
одсутности или онеспособљености.
10
Краљ Александар Обреновић је био
српски краљ
, последњи из
династије Обреновић
, који је, убијен у
Мајском преврату
1903
.
11
Лазар Ђ. Докић (
1845
—
1893
) је био српски лекар и политичар, председник владе 1893. године.
Јован Ристић(1831-1899)
