BEOGRADSKA POSLOVNA ŠKOLA
SEMINARSKI RAD
TEMA: NOVAC
PREDMET: EKONOMIJA
PROFESOR: STUDENT:
Iso Dautovski Nataša Bulatović
Novi Sad 24.02.2018
NOVAC
Tržište novca čini deo finansijskog tržišta, i kao njegov važan segment, predstavlja
visokospecijalizovani oblik kupovine i prodaje novca, ostalih likvidnih sredstava i kratkorocnih
hartija od vrednosti. Cena novca je kamata. Tržište novca trguje dnevnim, terminskim novcem i
kratkorocnim hartijama od vrednosti, u zavisnosti od načina i uslova poslovanja razlikujemo
primarno i sekundarno tržište novca.
Javlja se u obliku papirnog i kovanog novca. Do inflacije dolazi kada „ Suviše novca juri
premalo roba“. I postoji lagana, srednja i hiperinflacija. Inflacija utice na imovinu, dohodak i
privredu uopšte. Porast najčešće one društvene slojeve ciji je dohodak u novcu fiksan da se ne
može prilagodjavati povecanju troškova života: penzioneri, cinovnici, radnici, studenti. Njihova
realna štednja opada. Koristi od inflacije imaju oni društveni slojevi cije su cene mobilne kao i
oni koji mogu da dobijaju bankarske kredite koje obezvredjena valuta lako konpenzuje. Dok je
kod deflacije višak ponude nad novčanom tražnjom. Ona ima tendenciju opšteg pada cena,
smanjenja plata i nadnica, smanjenja proizvodnje, zaposlenosti i nacionalnog dohotka, porasta
novcane kupovne snage.
Na tržištu novca predmet kuporodaje su hatrije od vrednosti, emitovane od strane centralne
banke ili drugih subjekata kojima pozitivno pravo daje takvu mogucnost. Na razvijenom tržištu u
razvijenim privredama koriste se razni instrumenti u trgovini hartijama od vrednosti:
medubankarska kupoprodaja novca, kratkorocne hartije od vrednosti i medubankarska trgovina
viškovima obaveznih rezervi.
U dnevnim poslovanjima poslovnih banaka pojavljuju se na saldu njihovog dnevnog poslovanja
viškovi i manjkovi. Novac se na organizovanom ili neorganizovanom tržištu novca pozajmljuje
radi održavanja likvidnosti banaka, i drugih finansijskih institucija , kako u kratkim vremenskim
intervalima npr. dnevna poslovanja tako i na odredene vremenske intervale i to predstavlja
medjubsankarsku kupoprodaju novca.
Neke od kratkorocnih hartija od vrednosti koje su opisane u ovom radu su: državne obveznice,
blagajnicki zapisi, komercijalni zapisi, bankarska potvrda o depozitu, bankarski akcept i
komercijalni zapis.
Stopa obveznih rezervi je promenljiva, mogucnost njenog utvrdivanja ima centralna banka po sili
zakona a na osnovu materijalnih cinilaca u društvu. Ako u privredi postoje neuskladenosti tj.
inflatorni skok ili tendencija njenog rasta centralna banka podiže stopu obaveznih rezervi,
onemogucuje povecanje kreditnih aranžmana jer oni u tim situacijama stvaraju nerealnu kupovnu
moc, i time uskladuje proizvodno-robne sa kupovnim fondovima.
1. Pojam tržišta novca
Restriktivno gledano tržište novca obuhvata trgovanjem novca i kratkorocnim hartijama od
vrednosti, zatim kratkorocne kredite, kao i institucije i organizacije koje osiguravaju ta sredstva a
to su komercijalne banke, depozitne banke, berze za ovu vrstu hartija od vrednosti, eskontne i
diskontne organizacije, akceptno-kreditne institucije. U tržište novca spadaju i instrumenti tržišta
novca, a ekstenzivno gledano i tržište deviza i valuta može ciniti deo tržišta novca.
Uloga tržište novca danas gledano ima široku i znacajnu ulogu u vodenju poslovne politike
banaka, poslovnih i finansijskih organizacija.
Tržište novca omogucava centralnoj banci sprovodenje monetarno-kreditne politike, regulisanje
ponude i tražnje novca, brži opticaj finasijskih sredstava, ostvarivanje ciljeve devizne politike,
Tržište novca trguje dnevnim, terminskim novcem i kratkorocnim hartijama od vrednosti, u
zavisnosti od nacina i uslova poslovanja razlikujemo primarno i sekundarno tržište novca.
Na primarnom tržištu hatrija od vrednosti posluju centralne, poslovne banke ali i organizacije
specijalizovane trgovinu ovim vrednostima. Na primarnom tržištu se vrši prva emisija i prodaja
kratkorocnih vrednosti. Javno-pravni karakter imaju državne obveznice, blagajnicki
zapisi,obveznice poslovnih banaka i slicno.
Kod direktne kupoprodaje hartija od vrednosti, uspostavlja se odnos izmedu centralne i poslovne
banke, kao odnos prodavca i kupca . Za razliku od indirektne gde postoje posrednici, direkta
trgovina hartijama od vrednosti jeste jeftinija i brža zato kao što smo vec naveli iskljucuje
posrednike u trgovini. Medutim centralna banka ima na raspolaganju i aukciju i licitaciju kao
metode poslovanja na tržištu novca.
Na sekundarnom tržištu novca mogu se u svakom trenutku prodavati hatrije od vrednosti i pre
isteka roka dospeca ,i pretvoriti u gotov novac.
Tržište novca kao transformator kratkorocnih novcanih sredstava u investiciona sredstva,
izloženo je stalinim oscilacijama koje dovode do nelikvidnosti, uznemirenosti, nestabilnosti. Ali
u vremenu bez tih negativnih oscilacija izražava se pozitivna strana tržišta koji su zapravo
opoziti navedenih negativnih pojava. Važnost normalnog funkcionisanja tržišta novca ogleda se i
u tome što se mnoge transakcije obavljaju za neko buduce vreme, i ucesnici moraju racunati sa
izvesnim balansom kako bi opravdali svoje interese.
2. Novac
Novac se javlja u sistemu robne proizvodnje, a nije ga bilo u naturalnoj razmeni. Pošto se svaka
roba u procesu razmene može se zameniti za bilo koju drugu robu, pokazuju da su robe
ekvivalenti. Razmena odredjuje samo odnose cena, a jedinica kojom se meri vrednost arbitarna,
zavisi samo od dogovora. Slicna situacija je kod merenja težine.
Najstariji oblik novca je robni novac. Jedini odredjeni proizvod, najcešce plemeniti metal kao što
je zlato, preuzimao je na sebe funkciju merenja vrednosti svih drugih roba. U robno novcanom
sistemu novcana jedinica, na primer dolar, definisana je pravno kao izvesna kolicina zlata. Pošto
se zlato moglo razmeniti u odredjenom odnosu sa bilo kojom robom, ovim se definisala i cena u
dolarima za svaku pojedinacnu robu.
U robnom društvu se razvio sistem merenja i prenošenja vrednosti koji je nezavistan od toga o
kojoj se robi radi, a merilo je nadjeno u novcanom obliku vrednosti.
Placanje se može obaviti u gotovom novcu u trenutku i na mestu gde je roba kupljena, mada se
danas može kupiti i na odloženo placanje. To je placanje na kredit.
2.1. Teorija novca
Odnos izmedju novca i ekonomske aktivnosti je dvosmeran. Sa jedne strane, novcani oblici su
odraz odredjene organizacije ekonomske aktivnosti putem robne privrede. Sredstva koja služe
finansiranju same ekonomske aktivnosti se kreiraju u samoj toj ekonomskoj aktivnosti. Novac
odražava ekonomsku aktivnost, monetarni fenomeni su odredjeni i nezavisnim razvojem same
ekonomske aktivnosti. Ovo je znacajno za razvoj monetarne teorije.
Sa druge strane, novac služi kao regulator ekonomske aktivnosti, zato što on predstavlja sponu
izmedju individualnog proizvodjaca i društvenog karaktera proizvodnje. Kad neki subjekt ima
