Uvod
Novac je nastao na određenom stepenu razvoja ljudskog društva, paralelno sa procesom u
kome je nastala i razvijala se robna razmena. Zapravo, u razvoju ljudskog društva kada je
izvršena društvena podela rada, kada se pojavila privatna svojina, kada je mogao da nastane višak
proizvoda i kada je počela da se razvija robna razmena nastao je novac.
Dakle, sa nastankom trgovine, pojavio se i novac, a odmah zatim i prve banke, ali u
jednostavnijem obliku. Bankarska delatnost je svoj procvat doživela u srednjem veku kada su se
stvorile osnove modernom bankarstvu. Naravno, prve banke se ne mogu porediti sa današnjim.
Postoji određena sličnost u delatnosti, ali se organizacija i oblik poslova bitno razlikuje.
Cilj ovog rada je da objasni suštinu novca, šta određuje ponudu i tražnju za novcem, na koji
način banke stvaraju novac, i na kraju da objasni osnovne finansijske intrumente.
U prvom delu rada govoriće se o pojmu i vrstama novca, njegovim funkcijama, novčanim
agregatima i ponudi i tražnji za novcem.
Drugi deo rada obradiće temu bankarskog sistema, razvoja banaka i njihove uloge u
kreiranju novca.
Treći deo rada posvećen je osnovnim vrstama finansijskih instrumenata.
1
1.2. Funkcije novca
Novac ima nekoliko osnovnih funkcija:
1. Novac je
sredstvo za razmenu
koje nam omogućuje transakcije našeg nacionalnog
dohotka i proizvoda, a da ne pribegavamo beznačajno neefikasnoj naturalnoj razmeni.
2. Novac je
obračunska jedinica
u kojoj izražavamo cene za tekuće transakcije, a
takođe i za buduće ili odgođene transakcije.
3. Novac je siguran način držanja bar dela svog bogatstva – koji je bezbedan u
odnosu na uzlazna i nizlazna kretanja akcija, zemlje, kuća i hartija od vrednosti. Dakle,
novac ima funkciju
čuvara vrednosti.
4. Držanje novca je potrebna
mera
predostrožnosti
za slučaj iznenadnog izdatka ili
neočekivanog zakašnjenja priliva. Slično, ono omogućuje da se iskoristi neočekivana
povoljna prilika da se kupi roba ili hartija od vrednosti.
4
Ove četiri navedene funkcije novca toliko su važne za ljude da su oni voljni da snose
troškove držanja novca. Trošak držanja novca jednak je gubitku kamate koji se mora podneti
zbog toga što se novac drži kao gotovina, umesto da se investira i tako drži u formi rizičnijih i
manje likvidnih sredstava.
5
1.3. Novčani agregati
U cilju razumevanja uloge novca u tržišnoj privredi neophodno je definisati šta se sve
podrazumeva pod novčanom masom. Ukupna novčana sredstva jedne ekonomije sastoje se iz
sledeća četiri agregata:
M
1
- novčani agregat (novčana masa u užem smislu),
M
2
- novčani agregat (novčana masa u širem smislu - novčana masa +
kvazi novac),
M
3
- ukupna likvidna sredstva (najširi novčani agregat),
M
4
- ukupni depoziti.
Pod novčanom masom (M
1
) se u većini privreda podrazumeva količina novca koja u
određenom trenutku postoji u privredi. Novčani agregat M
1
, (novčana masa) predstavlja potpuno
likvidna potraživanja nebankaraskih subjekata (preduzeća, države, stanovništva, vanprivrednih
institucija, finansijskih institucija van sistema banaka i inostranstva). On se sastoji iz gotovog
novca u opticaju i depozitnog novca.
4
P., Samuelson, (1969),
Savremena administracija,
Izdavačko štamparsko preduzeće, Beograd., str. 299.
5
R., Savković, isto, str. 220.
3
Slika 1. Sastav novčane mase u Srbiji, agregat – M
1
Izvor: J., Jednak, (2004),
Ekonomija
, Beogradska poslovna škola, Beograd, str. 185
.
Novčani agregat M
2
obuhvata novčani agregat M
1
i kvazi novac
.
Kvazi novac čine drugi
depoziti tj. potraživanja nebankarskih subjekata prema bankarskom sistemu koji ne služe za
tekuća plaćanja ali se mogu jednostavno transformisati u novčana sredstva plaćanja. Ova sredstva
lako i bez većih troškova mogu se transformisati u gotov novac. U okviru ovih depozita moguće
je razlikovati štedne (neoročene) uloge sektora stanovništva u domaćoj i inostranoj valuti,
kratkoročne hartije od vrednosti nebankarskog sektora, oročene depozite, depozite po kreditima i
depozite za stanbeno-komunalnu izgradnju oročene do jedne godine.
Novčani agregat M
3
obuhvata novčani agregat M
2
uvećan za ostala likvidna sredstva
.
U
ostala likvidna sredstva se ubrajaju oročeni depoziti (sredstva rezervi, sredstva
za kupovinu
deviza i sredstva za pokriće po akreditivima, garancije kreditima u vezi sa
poslovima u
inostranstvu, sredstva za doznake u inostranstvo) i udružena sredstva.
Novčani agregat M
4
sastoji se od novčanog agregata M
3
i dugoročnih obaveza bankarskog
sistema prema nebankarskim subjektima u domaćoj valuti i devizama
(dugoročna udružena
sredstva, dugoročne obaveze banaka po izdatim hartijama od vrednosti i po primljenim
sredstvima za stambeno-komunalnu izgradnju).
6
1.4. Ponuda novca
Količina novca koja je u opticaju u privredi, pod nazivom novčana masa, ima snažan uticaj
na mnoge ekonomske varijable. Promene u količini novca mogu imati snažan efekat na sve
glavne makroekonomske indikatore, kao što su inflacija, kamatne stope, devizni kurs, platni
bilns, ekonomski rast i nezaposlenost.
Zato je od izuzetne važnosti za svaku privredu da se ponuda novca kontroliše. To pokreće
pitanje kako meriti ponuđenu količinu novca. Zbog toga je potrebno razlikovati (užu) novčanu
masu od šire novčane mase.
Novčana masa obuhvata novčanice i kovani novac van centralne banke tj. u opticaju,
cirkulaciji. A šira novčana masa obuhvata isto to plus operativne depozite poslovnih banaka kod
centralne banke. Novčana masa (i jedna i druga) nije dobar indikator efektivne ponude novca.
6
P., Veselinović, isto, str. 190.
4
