Napomena: Neke opcije za prijavu su dostupne samo nakon kupovine dokumenta.
Novac i cena na dugi rok
“Novac te oslobađa od poslova koje ne voliš.
Pošto ja ne volim skoro ništa da radim, novac mi vrlo dobro dođe.”
Gručo Marks
Uvod
Novac se pojavio u prvobitnom društvu kada je nastala potreba da se
proizvodi potrebni za ljudski život razmenjuju. Novac je pratilac te prvobitne robne razmene. U istorijskom razvoju ljudskog društva kao novac su služile mnoge stvari, zato je i definisanje pojma novca otežano. Kao novac služile su razne stvari, počev od samih predmeta, preko metala i novčanica, do današnjih dana kada najveći deo novca čine potrazivanja na žiro-računima (žiralni novac), a posebno ako se ima u vidu najsavremeniji način izmirenja novčanih obaveza putem kompjuterskog prenosa naloga (kompjuterski ili elektronski novac), logično zaključujemo da novac ne možemo definisati kao prirodnu pojavu.
Novac je kulturna pojava i nastao je na određenom stepenu razvoja
ljudske civilizacije, mada kulturne pojave nisu potpuno svestan čovekov proizvod, njihovo značenje redovno premašuje značenje koje im se u početku daje zbog čega je određivanje njihovog pojma mnogo teže od određivanja pojma prirodnih nauka.
Prva naivna definicija po Meichsneru mogla bi glasiti: “
Novac je ono
čime se kupuju stvari.”
Puno puta čujemo za metalni novac, kovani novac, novčanice, žiralni
novac. Na određenom stepenu civilizacije, metalni novac je istisnuo sve
1
1. Tržište novaca
Tržište novca čini deo finansijskog tržišta, i kao njegov važan segment,
predstavlja visokospecijalizovani oblik kupovine i prodaje novca, ostalih likvidnih sredstava i kratkoročnih hartija od vrednosti. Cena novca je kamata. Tržište novca trguje dnevnim, terminskim novcem i kratkoročnim hartijama od vrednosti, u zavisnosti od načina i uslova poslovanja razlikujemo primarno i sekundarno tržište novca.
Novac je društveni odnos, što znači da postoji samo u okviru grupe ljudi
kao sredstvo prihvaćeno od svih članova. I ako je novac zajednička kreacija celog društva, on predstavlja nešto eksterno u odnosu na pojedinca, a u realnosti se za sve javlja kao sasvim prirodna stvar. I ako je novčani oblik vrednosti univerzalna karakteristika različitih sistema robne privrede, različiti oblici i vrste novca su se javili na različitim mestima i u različito vreme.
Novac služi kao regulator ekonomske aktivnosti i novčani oblici su
odraz odredjene organizacije ekonomske aktivnosti putem robne privrede.
U medjunarodnim ekonomskim odnosima su česte situacije da u spojnoj
trgivini učestvuju zemlje čije valute nisu kovertabilne, ili se pak nalaze u platno bilansnim teškoćama. U toj situaciji pribegava se tzv. barter ili kompenzacionim poslovima.
Stabilnu vrednost novca u jednoj privredi imamo kada domaći novac
bez teškoća obavlja svoje funkcije. Javlja se u obliku papirnog i kovanog novca. Do inflacije dolazi kada „Suviše novca juri premalo roba“. I postoji lagana, srednja i hiperinflacija. Inflacija utiče na imovinu, dohodak i privredu uopšte. Porast najčešće one društvene slojeve čiji je dohodak u novcu fiksan da se nemože prilagodjavati povećanju troškova života: penzioneri, činovnici, radnici, studenti. Njihova realna štednja opada. Koristi od inflacije imaju oni društveni slojevi čije su cene mobilne kao i oni koji mogu da dobijaju bankarske kredite koje obezvredjena valuta lako konpenzira Dok je kod deflacije višak ponude nad novčanom tražnjom. Ona ima tendenciju opšteg pada cena, smanjenja plata i nadnica, smanjenja proizvodnje, zaposlenosti i nacionalnog dohotka, porasta novčane kupovne snage.
Na tržištu novca predmet kuporodaje su hatrije od vrednosti, emitovane
od strane centralne banke ili drugih subjekata kojima pozitivno pravo daje takvu mogućnost. Na razvijenom tržištu u razvijenim privredama koriste se
3
razni instrumenti u trgovini hartijama od vrednosti: međubankarska kupoprodaja novca, kratkoročne hartije od vrednosti i međubankarska trgovina viškovima obaveznih rezervi.
U dnevnim poslovanjima poslovnih banaka pojavljuju se na saldu
njihovog dnevnog poslovanja viškovi i manjkovi. Novac se na organizovanom ili neorganizovanom tržištu novca pozajmljuje radi održavanja likvidnosti banaka, i drugih finansijskih institucija , kako u kratkim vremenskim intervalima npr. dnevna poslovanja tako i na određene vremenske intervale i to predstavlja medjubsankarsku kupoprodaju novca.
su: državne obveznice, blagajnički zapisi, komercijalni zapisi, bankarska potvrda o depozitu, bankarski akcept i komercijalni zapis.
Stopa obveznih rezervi je promenljiva, mogućnost njenog utvrđivanja
ima centralna banka po sili zakona a na osnovu materijalnih činilaca u društvu. Ako u privredi postoje neusklađenosti tj. inflatorni skok ili tendencija njenog rasta centralna banka podiže stopu obaveznih rezervi, onemogućuje povećanje kreditnih aranžmana jer oni u tim situacijama stvaraju nerealnu kupovnu moć, i time usklađuje proizvodno-robne sa kupovnim fondovima.
2. Pojam tržišta novca
Restriktivno gledano tržište novca obuhvata trgovanjem novca i
kratkoročnim hartijama od vrednosti, zatim kratkoročne kredite, kao i institucije i organizacije koje osiguravaju ta sredstva a to su komercijalne banke, depozitne banke, berze za ovu vrstu hartija od vrednosti, eskontne i diskontne organizacije, akceptno-kreditne institucije. U tržište novca spadaju i instrumenti tržišta novca, a ekstenzivno gledano i tržište deviza i valuta može činiti deo tržišta novca.
Uloga tržište novca danas gledano ima široku i značajnu ulogu u
vođenju poslovne politike banaka, poslovnih i finansijskih organizacija.
Bjelica, V., Bankarstvo – teorija i praksa, Stilos Novi Sad 2001. godine;
4
Centralna banka figurira kao faktor koji može uticati na tokove tržišta,
ona takođe svojim mehanizmima kreditno-monetarne politike utiče na novčane tokove tj. na ponudu i tražnju novca ili kratkoročnih hartija od vrednosti, ali time i na likvidnost bankarskog sistema i preko toga na privredu u celini. Kupovinom obveznica centralna banka vrši povećanje depozita tj. novčane mase a njihovom prodajom ti fondovi se smanjuju.
Sve te operacije se obavljaju na tržišta novca a njihova uspešnost zavisi
od raznih faktora :
Stepena razvijenosti tržišta novca i kratkoročnih hartija od vrednosti
Stepena monetarnog suvereniteta centralne banke
Stepen saradnje centralne i poslovnih banaka
Visina zavisnosti poslovnih banaka od sredstava centralne banke
Tržište novca trguje dnevnim, terminskim novcem i kratkoročnim
hartijama od vrednosti, u zavisnosti od načina i uslova poslovanja razlikujemo primarno i sekundarno tržište novca.
Na primarnom tržištu hatrija od vrednosti posluju centralne, poslovne
banke ali i organizacije specijalizovane trgovinu ovim vrednostima. Na primarnom tržištu se vrši prva emisija i prodaja kratkoročnih vrednosti. Javno-pravni karakter imaju državne obveznice, blagajnički zapisi,obveznice poslovnih banaka i slično.
Kod direktne kupoprodaje hartija od vrednosti, uspostavlja se odnos
između centralne i poslovne banke, kao odnos prodavca i kupca. Za razliku od indirektne gde postoje posrednici, direkta trgovina hartijama od vrednosti jeste jeftinija i brža zato kao što smo već naveli isključuje posrednike u trgovini. Međutim centralna banka ima na raspolaganju i aukciju i licitaciju kao metode poslovanja na tržištu novca.
Na sekundarnom tržištu novca mogu se u svakom trenutku prodavati
hatrije od vrednosti i pre isteka roka dospeća ,i pretvoriti u gotov novac.
Tržište novca kao transformator kratkoročnih novčanih sredstava u
investiciona sredstva, izloženo je stalinim oscilacijama koje dovode do nelikvidnosti, uznemirenosti, nestabilnosti. Ali u vremenu bez tih negativnih oscilacija izražava se pozitivna strana tržišta koji su zapravo opoziti navedenih negativnih pojava. Važnost normalnog funkcionisanja tržišta novca ogleda se i u tome što se mnoge transakcije obavljaju za neko buduće vreme, i učesnici moraju računati sa izvesnim balansom kako bi opravdali svoje interese.
