Univerzitet u Beogradu
Šumarski fakultet
SEMINARSKI RAD IZ OSNOVA EKONOMIJE
Tema:
Novac i savremeni problemi novčanog opticaja
Beograd, 2013.
Sadržaj:
Uvod …………………………………………………………………………………………3
Nastanak novca .........................................................................................5
Funkcije novca............................................................................................7
- Novac u funkciji mere vrednosti .........................................................7
- Merilo cene ..........................................................................................9
Novac u funkciji sredstava plaćanja ........................................................10
- Novac kao blago...................................................................................12
- Svetski novac .......................................................................................13
Različiti oblici novca u opticaju................................................................16
- Karakteristike metalnog novca...........................................................16
- Nastanak papirnog novca ...................................................................17
- Osnovni oblici kreditnog novca..........................................................20
Problemi emisije (izdavanja) novca .......................................................21
Osnovna pitanja novčanog opticaja ........................................................22
- Ukupna količina novca i njegova struktura .....................................22
- Potrebna količina novca u robnom prometu ..................................22
- Ukupna novčana masa i monetarni volumen .................................23
- Inflacija i deinflacija ...........................................................................24
- Devizni kurs ........................................................................................25
Literatura ................................................................................................26
2
suštinu novca vidi u njegovoj funkciji, pa se time objašnjava njegovim materijalnim
obeležjima, nego funkcijama novca koje on vrši u robnom prometu.
Nominalistička teorija novca
Najzad, prema nominalističkoj teoriji novca, novac predstavlja simbol ili oznaku koja služi
sredstvo za oračun. Ovo shvatanje je dobilo specifičnu formu u tzv. državnoj teoriji novca
koja pokušava da dokaže kako stvarnu vrednost novca određuje država, te da je novac
institut državnog porekla. Polazi se jednostavno od stava da novčanica predstavlja određenu
normalnu veličinu koja je nezavisna od njenog materijalnog oblika, a da njenu kupovnu
snagu određuje država.
4
NASTANAK NOVCA
U ranijem izlaganju (promene u načinu izražavanja vrednosti) je pokazano kako su razvojem
robne proizvodnje bile uslovljene odgovarajuće promene u načinu izražavanja vrednosti
robe. To je, naime, pokazano analizom razvoja oblika vrednosti, odnosno analizom
postepene transformacije oblika vrednosti (slučajan ili jednostavan - razvijeni ili potpuni -
opšti oblik vrednosti). Razvoj oblika vrednosti, u stvari, predstavlja istorijski put nastanka
novca
.
Odnosno, analizom osnovnih nivoa u istorijskom razvoju načina izražavanja vrednosti
marksistička politička ekonomija objašnjava kako je nastao novac.
U svakom slučaju nastanak novca bio je objektivno uslovljen. Naravno, nije sporno da je u
uslovima razvijene robne proizvodnje postojala potreba da se vrednost robe izražava
jednostavno (samo jednom robom) i istovremeno jedinstveno u svim slučajevima jednom
istom vrstom robe. Ta potreba robnog prometa, međutim, sama po sebi nije mogla biti
dovoljna za postojanje takvog načina izražavanja vrednosti. Eventualno saznanje učesnika u
robnom prometu da bi se razmena tako obavljala lakše i efikasnije nije bez značaja, ali to
takođe ne bi mogao biti dovoljan uslov da se već postojeći karakter razmenskih odnosa
izmeni. Takođe nije sporno da država može imati značajne ingerencije u regulisanju
novčanog prometa, ali se ne može dokazati da je nastanak novca izvorno i suštinski vezan za
državu (nego za razvoj robne proizvodnje). Morale su, svakako postojati objektivne
mogućnosti za nastanak tog novog načina izražavanja vrednosti, odnosno za uspostavljanje
efikasnijeg sredstva razmene.
Naime, novac nije mogao nastati slučajno, niti se njegovo postojanje može shvatiti kao
rezultat nekakvog dogovora učesnika u robnom prometu. Jednostavno, on je mogao da
nastane samo kao rezultat jednog višeg nivoa razvijenosti robne proizvodnje, ali,
istovremeno, i kao objektivna potreba efikasnijeg funkcionisanja i daljeg razvoja upravo tog
5
FUNKCIJE NOVCA
Iz prethodnih izlaganja jasno proizlazi da različita shvatanja suštine novca impliciraju i
određene razlike u vezi sa njegovim funkcijama. Međutim, s obzirom na činjenicu da je ova
problematika potpunije obrađivana u interpretaciji robne teorije o novcu, ona će utoliko
zauzeti i više prostora u prikazu i objašnjavanju pojedinih pitanja iz ovog domena.
U svakom slučaju prethodna analiza jasno pokazuje da je nastanak novca objektivno
uslovljen potrebama robne proizvodnje. Robna proizvodnja se razvijala robni svet je bio sve
raznovrsniji, a pojedinih vrsta robe bilo je sve više. Istovremeno, sve intenzivnija bila je i
potreba da se u takvim uslovima obezbedi jednostavnija i efikasnija robna razmena. To je
sve više vodilo selekciji roba koje su u različitim uslovima upotrebljavane kao opšti
ekvivalent da bi se u jednom dužem istorijskom razvoju postepeno samo jedna roba ustalila
kao opšteprihvaćeno sredstvo razmene. Tako je, naime, i nastao novac. Stoga je novac, pre
svega, roba, kao i svaka druga roba. On, znači, kao i svaka druga roba ima upotrebnu vred-
nost i vrednost. Razlika postoji jedino u tome što ova roba ima i jednu posebnu upotrebnu
vrednost.
U stvari, to posebno upotrebno svojstvo ona je stekla tako što je monopolisala funkciju
opšteg ekvivalenta. Zato se i kaže da je upotrebna vrednost novčane robe dvostruka. Pored
upotrebne vrednosti, koju ima kao određena vrsta robe (zlato služi u medicini, u industriji,
za nakite i drugo), novčana roba - kaže Marks -"dobija i formalnu upotrebnu vrednost koja
izvire iz njenih specifičnih društvenih funkcija". O značenju i suštini tih funkcija biće reči u
nastavku.
NOVAC U FUNKCIJI MERE VREDNOSTI
Za suštinu funkcija novca pre svega je značajna činjenica da je to roba koja služi kao opšte
sredstvo razmene. Otuda se i osnovna funkcija novca sastoji u tome da svojom upotrebnom
vrednošću izražava vrednost svih drugih roba. To je funkcija mere vrednosti.
Jednostavno,
novac vrši funkciju mere vrednosti tako što manjom ili većom količinom njegove upotrebne
vrednosti može izraziti veličinu vrednosti bilo koje druge robe.
Pomoću novca (posredstvom tog jedinstvenog novčanog materijala) robe se u razmeni
ispoljavaju kao kvalitativno jednorodne i količinski uporedive. To je značajno olakšalo
7
